Svi smo mi znali/znamo ovog lika. Možda vašem Pendreku nije nadimak Pendrek, već Štangla, Močuga, ili neka druga vrsta batine. Ovaj lik nikada se neće istaći svojom genijalnošću, ali će uvek biti poznat u društvu. Iako u suštini nije loš lik, ume često da se pobije, čak i zbog najnebitnijih razloga Za njega su karakteristični tupa faca, kratka frizura, a i uvek su mu pomalo otvorena usta. Znaš ga još iz detinjstva, bio ti je ortak s kojim su ti roditelji zabranjivali da se družiš, ali ti roditelje nisi slušao, nego se iskradeš iz kuće i blejiš sa njim po ceo dan. Uvek si ga mogao naći na igralištu, i uvek je igrao fudbal, basket je previše dosadna i komplikovana igra za njega. U osnovnoj nije dobijao neke ocene, ali redovno je uspevao da napravi neko sranje na času. Nastavnici ga nisu voleli, a nije ni on njih. Možda ponovi neki razred, ali nekako završi osnovnu. Kada dođe na red srednja škola, izabere neku najbližu njegovoj kući, verovatno svestan da ionako nikada neće raditi u struci. Tu polako gubiš kontakt s njim. Ti odrastaš, a on nekako ostaje isti. Karakteristične za njega postaju šuškave trenerke, ''pocepane'' farmerke i šarene patike. Vidiš ga samo ponekad, onako, u prolazu, i kad god da ga vidiš uvek je tu sa još nekoliko njemu sličnih likova, uvek puši i uvek pušta neartikulsane zvuke upućene prolaznicima, propraćene divljačkim smehom, naravno. Još ponekad igraš partiju fuce s njim, ili popiješ po koju ako naletiš na njega vikendom, ali zbog obaveza i razlika u interesovanjima jednostavno ne možete da se družiš više aktivno. Zanimljiva stvar za njega je ta što nekako uspeva da nađe devojku, mada je ta devojka uvek neka ispodprosečna u svakom smislu, ali fina curica. Posle srednje i zaboraviš na njega. Kreneš na faks, odseliš se, zasnuješ nova prijateljstva, a on ostane tu, uvek tu. Ponekad, kad se vratiš da posetiš tvoje naletiš na njega, u njegovoj šarenoj trenerci i šarenim patikama i shvataš da je on onaj isti lik s kojim si igrao igrice u prvom razredu osnovne. Jedino što je novo je to što se oženio, i to onom devojkom iz srednje škole, a verovatno ima i neko dete, iako još nije ni blizu polovini dvadesetih. Onda vreme nastavi svojim tokom, završiš faks, oženiš se, zasnuješ porodicu, jednog dana se radi nostalgije vratiš u svoje rodno mesto i ne vidiš nijedno poznato lice, osim njega. On mora biti tu. Samo, više nema šarenih patika. Zamenile su ih prljave cipele, a njegovu šarenu trenerku je zamenila pocepana, tanka jakna. Video si ga ispred prodavnice kako ispija pivo sa drugim Pendrecima raznih generacija. Pustio je stomačinu, nosi bradu, a i kosa mu je proređena. Staneš da popričaš s njim, i shvatiš da nemate više o čemu da pričate. Jedino što ti ostane je da se okreneš i odeš. Iako su mnoge godine prošle, on je i dalje ostao onaj klinac s kojim si igrao igrice u prvom razredu osnovne.