Plač deteta na krštenju
Нешто што по слободном мишљењу сеоских баба и њиховом разумевању вере никако не сме да изостане на крштењу. Ако случајно није довољан брадоња у мантији и његово певање и ако се нађе неки мали мудоња који га се не препадне онда зна да се нађе некаква бакута која ће да га мало уштине не би ли дете почело да плаче и даје јасне знаке да се ослобађа грехова.
(поп прилази са маказама детету и одсеца му мало косе док се мали куроња цепа од смеха)
Баба 1: Није ово добро Стевка, треба мало да почне плакати, треба ђаво да да знак да га је напустио...
Баба 2: Јес вала, вичи куму нек га мало уштине!
Komentari

ma begaj, to je stres za dete... nisam ni izdržao do kraja, izašao sam napolje jer je ono bilo mučki za gledati
nije prošlo par dana kad mi je taj isti pop svratio u apoteku i baš smo popričali o tom slučaju... rekao je, citiram: Pravi primer, onako iz udžbenika, da dete treba krstiti kad je baš baš malo, do tri meseca ili tek kad napune tri godine.
Da podsetim samo na ovaj rilejtid kvalitet: http://vukajlija.com/krstenje/176371
