Najčešći argument samoproklamovanih umetnika, kvazi-intelektualca i urbano-kežual tipova.

Poznato je da u intelektualnim krugovima najlakše reći kako je nešto sranje, bezlično, nekreativno, loše ili pak zaostalo i prekopirano.

To je zbog činjenice da zaista postoji dosta loših stvari, pa je opšteprihvaćeno neobrazloženo pljuvanje svih stvari koje nisu blizu genijalnosti ili savršenosti.

Pljuvači pribegavaju ovoj tehnici zato što najčešće nisu u stanju da shvate ono o čemu govore, a imaju potrebu da iskažu svoje mišljenje u javnosti, a pošto nemaju mišljenje, pronalaze sebi slične u okruženju i čoporativno pribegavaju masovnoj pljuvačini nečega što nije dovoljno prizemno ili očigledno.