U teoriji - kratko, sažeto i jasno izražavanje. Mo'š reći koncizno. Sprovođenje je, kojekude, većini fizički neostvarivo (uprkos postojanoj tvrdnji da su dvonožni nosicioci govornog aparata sposobni da oblikuju svoj iskaz).
jaaaao siđem ti ja sa basa sad posle faksa i krenem ti ja sad ulicom gospodar jovanovom i preko puta dobro ne baš preko puta više ukoso da budem preciznija vidim sunčicu i pomislim koliko sam se usrećila jer je nisam videla sto godina još od srednje zamisli jaooo kako smo matori ahahaha vreme leti gde sam sad stala a da uočim ja nju i rešim da pređem ulicu da se ispričamo i krenem ja preko pešačkog ali projuri u tom trenutku neka budala samo što me nije odneo sa sobom eh mogla sam da se preselim u večna lovišta da sam sekund ranije zakoračila jaooo bre a čovek se zapita u tim trenucima znaš ko bi došao na sahranu i tako te stvarčice ajde preživim ja to i ižljubim se sa njom onako pošteno i kažem ja njoj eeeeeej 100 godina bre i ona meni kaže jaooo jeste bre i obe krenemo da umiremo od smeha znaš ti nas i gledam ja gledam i vidim nešto mi drugačija i ukapiram da ima drugačiju frizuru eeej naš kako joj lepo stoji nešto na foru paž ukoso ali ne onaj najkraći već kao neki prelaz i boju je menjala nije više intenzivno crvena ono kao pre sad je nešto fazon kestenjasto ali vuče i na crno a bogami i na mahagoni na dnevnom svetlu dok je jako sunce ali ne možeš da gledaš dugo onda ti se pomešaju sve nijanse
Ili: Koliko god tetrazabavno bilo posedovati razgalamljene stanare u sopstvenoj glavi, katkad se dobije želja da ih, onako nevino imaginarne, proburaziš mačem i zadaviš.
8. pitanje
-Ok, 100% je pod B. -Aha, već peti uzastopni odgovor pod B. Jako pametno. -Ovo pod A je doista sumnjivo, nekako se stilski ne uklapa... -Ja, ja! Pod G nije. To bi svaki jadnik znao. -A V? Hmmm, V nije u fazonu danas... -A šta ako su sva četiri netačna? Fora, trik pitanje, a? A? -Meni se spaaaava, ovo predugo traje. -Probaj sa eci, peci, pec. Ne naglas, budalo! -Evo rešenja! Hahah, koja šabanska fora. -A da zaokružimo sve? -Ja mislim da je ovde potreban metod eliminacije. -Umniče, kako misliš to da izvede, kad sva četiri izgledaju, zvuče i mirišu logično? -E, ako nećeš pod B, ja odoh! ------------------------------------------------ Šačicu teatralnih odlazaka i dolazaka kasnije...
-Daj da probudimo ovog! Ej! Ej! Tresni ga jače. Kome ide glas? -Aman, ljudi, ubili ste čoveka i gazite mu bosim nogama po lešu. Ionako mora da preda, isteklo vreme.
Lalinski izraz. Čist arhaizam. Još ga čuvaju jedinke koje ne mogu preko usta da prevale "zezanje/ruganje" ili (ju, naopako!) "zajebavanje" prilikom deskripcije ponašanja nekog suseljanina ili njegovog stava prema životu uopšte.
Bapsko okupljanje u sumrak. "Svedok" događaja: "Eeee, umre i Velizar, a zdravo dobar čo'ek bio... Samo se furt švot'o dok je iš'o kamenom. Švotanje ga i dotuklo. Onomad se popin sin falio kako brzo može u rikverc sa novim kolima, a Velizar ide, sve nešto mlati rukama i nije ni tren'o, a već se na nebo preselio."
Kategorija uvlačenja* u analni otvor profesora sa jedinim ciljem - obustaviti svaki pokušaj ispitivanja/davanja kontrolnog. Opet, katkad je samo želja da se ispadne pametan.
*i dugog ostajanja
Profesor: Dakle, sada ćemo videti šta ima da kaže dr Duško Babić o humoru u "Gorskom vijencu"... Česti vozač Šliht komerca: Profesore, profesore, meni je najkomičnija scena upravo kada Vuk MićunovićBLABLABLA...
- - - - - - - -
Paničar: Jaaaoooo, rekao je da će danas da pita od početka... ČVŠK: Ne boj se, bree... I danas će da radi Šliht komerc. Video sam da ima novi kišobran...
Neraspetljiv skup rečenica, velikodušno ponuđen, ali ipak zbunjujuć i beskoristan. Posledice su veća konfuzija u mozgu, sažaljiv pogled ka "pomagaču" i hipnotišuće smirujući glasić koji se čuje svud okolo: Zašto sam tebe uopšte i pitala...?
-Hristivoje, hodi ovamo. Šta bi mogla značiti ova reč? Prvi je put čujem...
(Hristivoje stupa) -Ooooo... Pa... Kako da ti objasnim? Naravno da znam šta znači, ali bolje zvuči u kontekstu... Setiću se, juče sam to proučavao... Setiću se... A! Može značiti "mesto", ali ne mesto u smislu mesto, nego mesto kaooo...Shvataš? Ma, ionako se drugačije kaže u Americi...
Dok roditelji efikasno koriste ovu rečenicu da spreče manje ili veće nestašluke svojih potomaka i kao odgovor na pojedina "kriminalna" pitanja, u glavi dece ovo je jedna od najstrašnijih stvari koje bi se mogle dogoditi.
U kuhinji
-Mama, a šta ako ja uzmem nož i slučajno ubijem nekog? Hoću ja da idem u zatvor? -Nećeš ti, tata će da ide umesto tebe. -Dobro, mama, ja onda neću nikog da ubijem.(OVOLIKE uplašene oči)
U nekoj rendom radnji
-Milane, prekini da šutiraš ta kolica. Milane, prekini. Milane, prekini. Milane, ako nastaviš da šutiraš ta kolica, polomićeš ih, a onda će da dođe policija i odvede tatu u zatvor.
Sledi zamišljanje ove posledice, razrogačenje očiju i smirenje u trenu, ponekad i plač. Do neke nove epizode...
"... I ovo čime ti pretim je toliko strašno samo po sebi da se neću ni potruditi da dovršim rečenicu, a videćeš kolike će posledice iznedriti tvoje ponašanje, stoga ti samo ćuti i slušaj šta ti ja govorim i kako te savetujem, jer ipak JA znam šta je najbolje za tebe..."
Ako savetodavci pogreše, to se zanemaruje.
Majka: Gde ti misliš samo sa tom jaknicom?! Junoša(rezignirano): Mama, napolju ima 18 stepeni i nije hladno. Majka(uz odmah ili dva glavom): Samo se ti igraj...
Visoko privlačno parče stakla koje učenike ne ostavlja na miru tokom cele školske godine. Sve što ne vole pretvara u obožavane atmosferske pojave i dešavanja. Samouvereno ih ubeđuje da je svako godišnje doba najlepše, a podrazumeva se da je za ovu proveru neophodno svakodnevno (p)osmatranje. I sve postaje magično, za razliku od časova.
Prolećni povetarac, grane u cvatu, visibabe, sunčani dan, cvrkut ptičica, pregršt cirusa i kumulusa na nebu, romantična kišica, prve pahulje, prosjaci, deca sa sankama, starci koji padaju, smrznuta trava...
Deja vu pitanje ovaploćeno u istoimenoj pesmi Dragana Lukića. Scenario: "Veseli" tinejdžer ulazi u kuću posle nezaboravnog provoda, jedva otključavajući vrata, pošto jedva i stoji. Opaža brižnog roditelja kako mu uskače u vidno polje i umesto poželjnog "Laku noć", začuje bujicu usplahirenih pitanja i, naravno, čuveno: Znaš li ti koliko je sati?! Sutradan se seti stihova i zapita...
Molim vas, recite otac šta je. Da li je otac tata ili - sudija za prekršaje?
