Pocetak meseca. Nikad nisam bio dobar u biranju poklona. Bar onog materijalnog. Nikad. Oh, ovo zvuci tako pesimisticki napisano. Ali, u stvari je optimisticki gledano. Trebalo je da bude izgovor za nedostatak inspiracije za odabir poklona. E, upravo u tome je zamka.
Izbor nije nimalo lak: ili cu biti neinventivan i dosadan pa birati po spiskovima ili cu se naci u agoniji sta da kupim ne zato sto ne mogu nista da smislim, nego zato sto bi ono sto kupim moglo da ima "dodatno znacenje". Sustina je jednostavna. Kazu da svaki poklon nije samo izraz paznje vec i "metaporuka" - i to nimalo zanemarljiva. Zbog nje pokloni imaju moc da oduseve, ali i da povrede. I jos vaznije, pokloni zapravo najvise govore o nama i odnosu prema bliskima. Do jaja. E, pa, pitaju psiholozi: 'Sta bi ONA pomislila da sam joj poklonio seksi zenske gace pravo iz 'Victoria's Secret' odeljka sa popustom?'. Taj poklon, ne samo da bi bio...potpuno seljacki, vec, i uvredljiv. Zar se ne bi zapitala 'Sta... A, sta nije u nije u redu sa mnom ovakva kakva jesam...?'? To bi bilo kao kada bi ONA poklonila... MENI vaucer za besplatan transplant kose. Ok. Ovo je samo primer. Ali, eto, dokazao sam poentu. Ahm. Zapravo, odlucio sam da JOJ ne dam nista. Uzeo sam JOJ ruku. Sada smo u nekom drugom gradu... Imamo sina. Puni 18 u januaru. Ponosni smo na njega. Ide u gimnaziju. Juce mi je rekao da je upoznao vrlo zanimljivu devojku... Jebote, oni stvarno brzo odrastaju... Imamo spanac za veceru. Ne volim ga, ali zeni uvek kazem da ga super sprema. Brak. To me podseti. Zena me je zvala na veceru pre 10 minuta. Ne znam da li cu pisati vise. Planiram da ih napustim. Porodicu, mislim. Ahm, da, pa, vecera...