Циган с кућом. Од чврстог материјала. И то у делу града који нема име неке азијске вукојебине (Бангладеш, Шангај и сл. прим. аут.). Циган који има посао, и који се скоро може сматрати човеком. Отргао се свог ромуланског порекла и пустио цивилизацију у свој скромни дом од чврстог материјала. То је циган који вози пристојан аутомобил, а не оно срање од мотора. Ако и нема ауто, користи градски превоз, и плаћа карту.....кад прође поред вас у истом не ватате се за џепове. Пристојно људско биће, колко један Ром може да буде. Не скупља картонску амбалажу и не уме да свира. Нема златан зуб и не штанца децу ко на покретној траци. Добар је комшија, спреман да помогне, а не да јурца по улици у препуном тамићу док слуша Митра Мирића ил Љубу Аличића. Не мува рибе песмом Циганин сам ал најлепши.