Глуматање неизрециве туге и кајања. Јавни чин понизности...претеривање, сентиментална бљувотина, тако изведена да чак и да је искрена,а углавном није, у то мало ко верује. Маркетинг...доказивање своје доброте, хуманости и самоспознаје зарад одређеног циља.
Израз крштен по чувеном канцелару СР Немачке Вилију Бранту коме није било довољно што је, за разлику од излапелог Аденауера, прихватио чињеницу да су некад, негде на територији Немачке постојали нацисти (у не баш тако великом броју), већ је отишао у Пољску и посетио споменик жртвама варшавског устанка. Док је постављао венац, Вили је клекнуо, тупог погледа загледаног у даљину, кисела лица, и назнаком сузе у оку одушевио радни народ Пољске.

Тепање припаднику равногорског покрета, острашћеном четнику, дуге браде и косе. Деминутив којим му стављамо до знања колико нам је драг, и да смо наши...да га волимо ко Вук Даницу и Чича краља.

Најбоље коктелџије, врхунски шанкери којима ниједан коктел није непознаница. Справиће вам га за час, у разним бојама, са разним пићима, зачинима, сунцобранчићима, ватром, неонкама...опчиниће вас својим умећем жонглирања шејкером који ће летети по ваздуху као Нађа Команечи у партеру давне 76. Врхунски мајстори који свој посао раде ђаволски добро.

Израз за меко паковање Лаки Страјка. Ова култна цигарета је своју највећу рекламу имала у филмовима о Вијетнаму, Апокалипса данас, Фул Метал Џекет и сл. Увек је заденута за шлем и поносно се показује косооким комуњарама и пали у тренуцима смрти, као последња лепа ствар у тој усраној џунгли.

Колега смаратор. Само мисли и прича о факултету, не стаје. Не схвата да сте пропустили сва предавања Националне од прве године, јер вам се јебе за Србе у Хабзбуршкој Монархији и за Србе у Црној Гори, јебе вам се тачно за Србе у тренутку у ком пијете пиво и ћаскате са врсним примерком жене. Он дроби о Милетићу, дроби о Тамишком Банату, и дроби, док вас згодне саговорнице напуштају, а у разговор се укључују локални алкоси који одлично познају материју и без тог глупавог факултета који ти дрвиш четир године.

Мала кита. Прцмољак.

За правог ћомана сваки лепак у кеси.

Циган с кућом. Од чврстог материјала. И то у делу града који нема име неке азијске вукојебине (Бангладеш, Шангај и сл. прим. аут.). Циган који има посао, и који се скоро може сматрати човеком. Отргао се свог ромуланског порекла и пустио цивилизацију у свој скромни дом од чврстог материјала. То је циган који вози пристојан аутомобил, а не оно срање од мотора. Ако и нема ауто, користи градски превоз, и плаћа карту.....кад прође поред вас у истом не ватате се за џепове. Пристојно људско биће, колко један Ром може да буде. Не скупља картонску амбалажу и не уме да свира. Нема златан зуб и не штанца децу ко на покретној траци. Добар је комшија, спреман да помогне, а не да јурца по улици у препуном тамићу док слуша Митра Мирића ил Љубу Аличића. Не мува рибе песмом Циганин сам ал најлепши.

Кад се пробудиш ујутру пијан и уместо једног затекнеш 4 моржа како се брчкају у лавору док деле твоју последњу пљугу.

Распали зависник од мета.

Оке, провалио си ме. Победио си. Не могу више да те лажем, па ћу бити искрен и признати све. Или ипак не, ниси ме потпуно провалио, тек назиреш моју лаж...па ово потпуно искрен и није баш тачно. Мазање очију. Скретање са теме, признавањем нечега да би сакрио још гнуснију лаж.

Бити најгора циција. Јебе ти се тачно да окренеш туру, почастиш другаре, отвориш се за пљугу, улетиш за дувку...боле те, ти си свој новчаник оставио негде дубоко у џепу, чак се ни не ваташ за њега, оно, чисто форе ради, да исцимаш људе.

Нема просветног радника који није изрекао ову реченицу родитељу најгорег ученика у разреду. Јебига, свима је лакше да мисле да се у њиховом детету крије мали Тесла који само чека да заблиста кад изданак стекне радну навику, него да му је дете нога. Реално, не мош поднети сазнање да ти је дете глупо ко курац.
Е па стани...ако је глуп, глуп је, јебига, вероватно је повуко гене на кеву, ша сад, ко те јебе кад ош пластифицирану барбику да шеташ...сад стисни муда и поднеси то ко мушкарац.
Али лењост. Лењост је одраз нечијег карактера, васпитања. Безобразлук. Ша ти вреди мозак ако те мрзи да га користиш. Ништа. За седење и једење гована о потреби анархосоцијалне револуције у Занзибару.

Најлепше месо. Чисто, без трунке масти. Око њега се отимају сви гости.
Сљенг за јако добру рибу. Бомбу. Држи до себе, аеробици, теретане, пилинзи курци палци. Утрошила је више времена и новца за обликовање своје задњице него ти на завршавање факултета.

Одвратна мешавина укуса коју неки људи воле да рокну на своју каприћозу. Мало љутог кечапа и мајонез па преко оригано. И онда преклопиш пицу, мало се накривиш у напред и кренеш да кркаш. Укуси те савлађују...топиш се. БЉАК.
Врхунац безукуса и алавости. Простаклук.
Поента хране јесте једноставност...да осетиш сваки укус, да уживаш у њему, не да премажеш све што ти падне под руку...ојадиш пекару стављајући прилоге, јер си алав, и волиш да садржај твоје пљескавице капа по тротоару, одећи, патикама...волиш кад су ти руке умазане том дивном смесом кечапа и мајонеза.
Непојмиво. Кечап и мајонез су као Селтик и Ренџерс...не можеш да волиш и једно и друго. И никако не можеш да их ставиш заједно на храну, а посебно не на пицу. То је светогрђе, као хлеб у супи. Као млеко у кафи или лимун у чају. Просто не иде.
Али то говори какав си човек. Не уживаш у храни коју једеш, битно је само да је калорична, и да је има много...наравно, што више то боље. Битно да је много и да је велико. Само квантитет се рачуна. Не једеш да се заситиш, једеш да заситиш очи. Ретко жваћеш храну. И никад није доста. ЈОШ. ДАЈТЕ ЈОШ.
Још хране, још алкохола, још новца, још пичотине, још игара, још свега што вам падне на памет. Гаде ми се такви људи. Без трунке стила. Без трунке смисла. Са много кечапа и мајонеза на својој каприћози и лепљивим прстима.

Најгора врста љаљана. Алфа љаљан. Облачи се, размишља и шали се као Бора Дрљача. Смрди, прди и воли препеченицу. Љомбер у души...воли окренути јање и запевати росо.

Несрећник који има проблем да обузда ејакулацију. Брзо сврши. Превремено га истовари, искашље се. Уштрца чим убоде.

Све чешће појава у модерном фудбалу, када играч који изводи корнер ставља лопту ван простора који је за то предвиђен. Центиметар - два...као да то значи нешто. Ситан лоповлук. Нема ништа горе од ситног лоповлука. Ако крадеш, кради на велико, ко човек. Ал да, ниси човек, ти си гњида. Немаш муда да будеш лош па се кријеш иза малих крађа и ситних пакости.
То су људи који не плаћају карту у аутобусу, али су најгласнији кад треба прокоментарисати крнтију у којој се возе. То су људи који су прави навијачи и воле свој клуб, али никад не плаћају карту на утакмици. То су људи који се убацују у ред, јер они једини журе. То је полицајац који прима мито. То је комшија који ти украде 3 цм. дворишта док подиже зидину, а онда ти отрује пса јер лаје у три поподне. Клинци који краду бициклове и пресрећу бакице на улици. То су људи који на 20. поену ударају по рукама ко да си им мајку њима убио. Мангупи који ти продају балван. Неписмена багра која НЕДА КОСОВО, и која не зна бољи фазон од ЏАБА СТЕ КРЕЧИЛИ. То је лик који је факс завршио на пушкицу, члан је странке и нашао је посао одмах после факса.
Претворили су нас у ситне лопове. Једини начин да преживимо је да закидамо, крадемо, лажемо. Да се понижавамо до крајњих граница.
Нема више фер - плеја, најбитније је победити, па макар и по цену сопственог достојанства.

Здрав сексуални живот припадника ЛГБТ популације, да не кажем педерчине.

Тим страве и ужаса за наше прволигаше у Европи. То је тим који не зна, али се труди да игра фудбал. Уместо бунарења, они се труде да лопту држе у ногама, и иако им то обично не успева, кад играју против наших пајвана, они су тим који заиста делује јак на лопти. Наши клубови делују смешно поред ових технички супериорнијих, углавном, становника азијских степа на брисаном простору река Прут - Кавказ - Хималаји.
У тимовима који су јаки на лопти, бекови прелазе пола, задњи везни се убацује из другог плана...екипа јака на лопти може да повеже више од 4 паса у нападу, док наши моронски коментатори јаучу у чуду несхватајући тај суманути фудбал...побогу Гибсе шта ћеш у казненом урла Ацке Морон.
Уствари, тим јак на лопти је сваки тим који није наш тим...