poledica
Ljudski neprijatelj br. 1 tokom zimskih dana. Izađeš iz zgrade kreneš par koraka, jer neposredno ispred zgrade najčešće nema poledice; staneš da ti oko uživa u belini snega i toj zimskoj idili i kad pustiš sledeći korak, pojma nemaš kako, ali pogled ti se gubi u nebeskim visinama, po licu ti padaju pahuljice, a u leđima (posebno donjem delu leđa, da ne kažem: guzici) osećaš neopisiv bol. Tek posle par sekundi shvatiš da si izašao na teren poledice i da ćeš morati sa njom da se boriš starom veštinom poznatom pod nazivom "hod pingvina". Ovo sam napisao koliko sam god mogao fino i bez psovki, ali izazvan time što sam jutros doživeo nešto slično, razbio sam dupe i ovo vam pišem stoječki.
