*петак поподне, професор полако завршава предавање*

- То је све за данас, видимо се следеће недеље.

*амфитеатром се шири спорадичан аплауз, углавном из првих редова сале, студент смарач трпа белешке у ташну и ужурбано се пробија ка предавачу*

- Професоре, извините, сјајно предавање, морам да приметим. Ја сам увек налазио ваша предавања занимљивијим од предавања вашег колеге, професора Алвировића. Елем, нешто сам хтео да вас питам ако имате мало времена?
- Колега, зар ви нисте били на консултацијама у среду?
- Јесам.
- Па шта је сад?
- Па хтео сам да вас питам у вези ове Шантал Муф, мени се чини да су њена схватања положаја жене у савременом друштву доста радикална. Мислим, немојте ме погрешно схватити, ја јесам за фемин...
- Слушајте, колега, петак је, а и ја журим...
- Да, да, да, разумем, разумем! Али само тренутак, да не стекнете погешно мишљење о мени. Дакле, ја заиста поштујем жене и сматрам да је неправедно да се налазе у ситуацији...
- Колега, да скратимо. Шта конкретно желите?
- Конкретно? Па мислим, не знам... Како ви гледате на проблем неравн.?.
- Пошаљите ми мејл, колега.
- Мејл? Одлично! Ја то имам овде негде записано, али не знам да ли је ту...*претура по ташни* Само тренутак... Хм, да није овде? Не, ипак није. За сваки случај, како беше ваш мејл? Професоре, ваш м.?. Професоре?