Човјек је пространство
И када једном отпутује
То не значи нужно
Да се на његовом длану
Више неће рађати сунце

Ноћас нас је заувијек оставио
Некадашњи пријатељ и брат
Некадашњи ктитор и заштитник
Београдског зоо - врта
И посљедњег бастиљона
Добре наде Добри наш
Господин Вук Бојовић

Отишао је
Како би и сам рекао
Тек да протегне ноге
Тек да поздрави овај
Септембром окупирани
Калемегдан

И да се успут можда
Мимо здраве воље
Преобрати у дрво
Које ће сваким листом
Сањати свој БЕОГРАД