Jutros sam ustao i pogledao kroz prozor. Bio je prelep prolecni dan. Otisao sam do kuhinje putem kojim svako jutro idem do kuhinje. To me ni malo nije iznenadilo. Sto je i normalno, posto je to jedini put do kuhinje u mojoj kuci. Otvorio sam beli frzider marke "gorenje" koji mi vec 10 godina verno hladi dorucak (jaja).(Kazu da ne valja cesto jesti jaja, al sta ti streberi znaju.Ja ih jedem svaki dan i jos mi nije nista.) Sunce je ovaj put izaslo na istoku. I hvala mu na tome. Vratio sam se u svoju sobu istim putem kojim sam i otisao iz nje. Jer drugog puta i nema. Laganim pokretom ruke, savijajuci je u ramenu, ne u laktu, otvorio sam ormar (ova tehnika otvaranja je vrlo bitna, da ne bi doslo do povrede usled nerazgibanosti organizma u ranim jutarnjim casovima). Izvadio sam svoje farmerke (tamno plave boje) i duks. 20 sekundi kasnije - bio sam obucen (da ne objasnjavam sad kako, al ako nekog zanima, mogu; nije problem). Krenuo sam u hodnik po patike i nekako uspeo da ih napipam. U hodniku nema prozora, pa je bio mrak. Ni svetlo nije bilo upaljeno. I zbog toga je bio mrak. Nakon sto sam navukao patiku na desno stopalo, isto to sam ucinio i sa levim stopalom. I levom patikom, naravno. Uhvatio sam kvaku od vrata i gorepomenutom tehnikom krenuo da ih otvaram. Vrata nisu bila podmazivana stoo godina i pocela su jako da skripe. Skripala su kao... kao... ma ne mogu da vam opisem sta toliko skripi kao ta vrata. Krenuo sam u prodavnicu. Pre toga sam morao da otvorim i vrata od dvorista. I to sam uspesno obavio. Na putu sam naisao na komsinicu na koju nailazim skoro svaki dan. "Dobar dan, komsinice", rekao sam, kao i skoro svakog dana. Posle par sekundi posmatranja pitala je (kao i skoro svakog dana): "Ma jes ti ******in mali"? "Jesam". "Jao, pa nikad te ne bi prepoznala." Itd. da ne duzim sad, ne bih da dramatizujem radnju previse. Posle nekog vremena stigoh i do prodavnice. Otvorio sam vrata (pogodite kako) i usao unutra. Par trenutaka kasnije prisao je prodavac i pitao sta mi treba. Kazem mu: "Uglomer". Pogledao me je malo cudno, otisao do neke police i vratio se sa trouglom u rukama. Mislim se, aj bolje da kupim i to nego da mu objasnjavam sta je uglomer. Stao sam u red na kasi. U redu vec 5 minuta stoje 3 iste osobe. Kasirka revnosno prati sta ko kupuje i komentarise to sa kupcima. Kad kupac konacno izadje iz prodavnice, onda komentarise njegovu kupovinu sa sledecim kupcem. "Pasta za zube - 116 din." Ukuca dve jedinice na tastaturi, i posle 5 sekundi trazenja, ukuca i sesticu. Jeee, stigo sam na red. "A sta ti je to"? :\ "Uglomer, jebem te glupavu".