Сањам је. Мислим о њој сваки дан, сваког минута, сваке секунде. Не могу да живим без ње, спавамо заједно. Обожава да се сакрије главицу испод јастука, и ако зна да мени то смета. Сваки дан окреће нову страницу у нашој веши, ново поглавље наше романсе. Само ми је она у мислима, осећам не лептириће у стомаку, већ грчеве и мучнину. Њен осмех је тајанствен као Мона Лизин, а њене речи тако мудре, на исти начин двосмислене и нејасне, пуне страних речи и израза које ме толико напале да добијем ерекцију од муке. На први изглед изгледа јако танка, као бицепс у првака, али кад кренем да је обрађујем јако је тешка и огромна. Чини се да нашој вези никад нема краја, ја се искрено надам да је готово када падне сношај, већ постаје бахата и безобразна, али ипак је волим.