Jednaka je prosečnoj brzini trčanja običnog Srbina do 50 godina. U slučaju trke tramvaj i uz veliku prednost i bolju početnu poziciju ipak gubi trku i to ubedljivo, te prosečan Srbin ima i par do više desetina sekundi da se predahne u svom obeleženom boksu dok tramvaj ne stigne.

Интернетски форум где пишу душевно болесни, напаљена дечурлија или потупуни лудаци.
На срећу па не пишу одједном свих 12 чланова или би пао сервер.

Углавном се ово односи на прехрамбене производе и средства за чишћење. Потребна је надљудска снага и умеће да би се дотичан производ отворио.

Osoba čiji je vrhunac života da napiše sopstvenu knjigu koja mora biti teža od predhodne i da se posvađa sa kolegom iz istog predmeta koji naravno ima svoju knjigu.

Термин који домаћи медији често помињу, иако то звучи, а и изгледа крајње комично за домаће фудбалске прилике.
По неком неписаном правилу, то је групица двоцифреног или троцифреног броја људи (осим у два изузетка), који су одвојени од осталог дела стадиона и шљаште као солитер у Калуђерици, и певуше нешто за своју душу.

Филмови разних продукција за који није потребно никакво филмско предзнање, већ их скоро сваки грађанин може снимити.
Радња иде овако некако:
Млади и перспективни тренер у неком спорту долази у неку проблематичну школу или у неку школу у "кукуруз" крају. Играчи су наравно толико лоши да ни мештане не занимају. Тренер на старту има проблема са опасним мештанима који сматрају да би рођак Вини боље обављао тај посао. Углавном и неки недисциплиновани играч напусти екипу, али се после врати обавезно (квота 1.10). После пар изгубљеним утакмица момци напросто добију страшне вештине и крећу да побеђују све редом. На ред је дошла финална уктамица, и увек али увек губе у првом полувремену много. На полувремену без изузетака следи мотивациони говор типа : "Ви имате веру, ви то осећате у души", "Ви сте рођени победници". У другом полувремену следи враћање из мртвих и победа поготком у задњој секунди (скоро па увек).

Сањам је. Мислим о њој сваки дан, сваког минута, сваке секунде. Не могу да живим без ње, спавамо заједно. Обожава да се сакрије главицу испод јастука, и ако зна да мени то смета. Сваки дан окреће нову страницу у нашој веши, ново поглавље наше романсе. Само ми је она у мислима, осећам не лептириће у стомаку, већ грчеве и мучнину. Њен осмех је тајанствен као Мона Лизин, а њене речи тако мудре, на исти начин двосмислене и нејасне, пуне страних речи и израза које ме толико напале да добијем ерекцију од муке. На први изглед изгледа јако танка, као бицепс у првака, али кад кренем да је обрађујем јако је тешка и огромна. Чини се да нашој вези никад нема краја, ја се искрено надам да је готово када падне сношај, већ постаје бахата и безобразна, али ипак је волим.

Веома симпатична групица рекреативаца из ове далеке земље. Сваком голу се радују као баба у селу кад јој дође унуче. Како су сами рекли тренирају три пута недељно, добацују се са кенгурима на плажи, ја до тебе, ти до мене, ајмо на Светско. Најбољи играч је висок 177 цм. Курчевит младић, нема шта. Можда он може помоћи Звезди да дође до титуле, али оне фудбалске. Роберте, реагуј!
Тренер им је Албанац, до данас нисам ни знао да они пикају рукомет, имају још пар Срба у екипици, играју без нервозе и опуштено, и онако никог неће победити, савез им је платио да блеје у Европи, можда се неком од њих и оствари дечачки сан да заврши у кревету са две прсате Швеђанке. И онако не иду у карантин пре утакмице.
Јесте им хладно тамо горе, али стандард. Када се врате кући, окачиће све своје слике на фејсбук, а другари им неће знати шта су они тамо тачно радили, осим што су се добацивали неком лоптицом.

Ситуација врло слична оној када пајдоман очајнички тражи паре за фикс.

Изузетно глуп и непотребан узвик махом старијих особа, који чују да звони фиксни телефон, а они се налазе у другом делу куће/стана или у дворишту, или пак откључавају улазна врата, и верују да их онај са друге стране жице чује и да ће сачекати док они стигну до телефона.

Реченица коју каже просечан омладинац из кревета после свог првог тренинга у теретани.
У кревету је наравно због страшне упале мишића.

Svi su se sprdali sa njima, a oni prođoše bolje od nas u generalnom plasmanu. Ekipa čiji igrači nastupaju u poluprofesinalnim timovima u REGIONU (šta pa ovo znači sad), i koji imaju jednostavnu krilaticu: "Ne znamo da igramo, ali znamo da trčimo (i da bijemo)".
Vrlo je očigledno da imaju bazične pripreme sa ragbistima, od kojih su čak i izgled dresova potpuno iskopirali, jedini fudbaleri igraju u belim, a ragbisti u crnim, ali garnitura je ista.
Kod njih tamo valjda ko ne prođe na ragbiju, pošalju ga na fudbal.

Izraz koji kaže jedna klinac drugom klincu kada ga ovaj pita koji je razred tamo neki lik koji navodno treba doći da ih brani.

Ovaj termin opisuje neku stvar koja je toliko stara da je nadživela i raspad SFRJ i sankcije i NATO bombardovanje da je ostala da služi jedino kad se ide "u drva".

Muškarci se kupaju, žene u onim "šatorima" posmatraju.

Blaža verzija je u Novom Pazaru, gde se žene kupaju do 14h, a muškarci posle.
Pa vi sada vidite da li ćete ikad videti dobrog frajera ili cicu u takvom okruženju (u zavisnosti od toga kog ste pola).

Moj avatar.
Niko ga ne voli, svi mu se smeju i sprdaju se sa njim, a to uopšte nije lepo prema petliću. A mene samo vata euforija oko SP u fudbalu.
Mis'im ono.

Rečenica koju kaže učenik 1. srednje drugaru iz 8. razreda nakon što zapale džoint.

Rečenica koju kaže učenik 8. razreda drugaru iz 7. razreda nakon što zapale po cigaru na velikom odmoru iza njihove osnovne škole.

Kada 10. i 25. svakog meseca u 7:30 (pola osam) ispred Komercijalne banke stoji red penzionera kao da se čeka zejtin u vreme sankcija i strpljivo čeka penziju, a banka se OTVARA u 9 (devet).

Jedna utopijska ideja, potpuno neizvodljiva, ali samo zamislite hipotetičku situaciju da referendum o pripajanju Srbije Nemačkoj ili nekoj drugoj moćnoj državi prođe kod građana.
Možda će mi sad nacionalisti lupati i minusi u stilu: "Kakva smo mi to država, kada svoju suverenost tako dajemo", mada ja sam siguran da pod Nemcima nikako ne može biti gore nego što već jeste, jer kada prosečan građanin vidi njuške sa domaće političke estrade, njemu je prosto muka.

Recimo da smo dati Nemcima na upravljanje na 50 godina, i moja generacija bi tada imala oko 70-tak godina i kao penzioneri vozili bi se nekim malim Opelom kroz državu.
Za divno čudo Srbija bi bila cela u autoputevima, i zamislite ne bi bilo smeća kraj puta. Termin "srpska posla" bi zvanično nestao iz upotrebe kao nepostojeći i arhaični, jer bi se za 20 godina doveli u red, a za 35 to više ne bi ni bila ista država.
I posle treba da razmisliš i da kažeš: "Čekaj, mi sutra treba opet da budemo "nezavisni" prisećajući se kasnih 00-tih.