Бејаше једном један мали силиконски чип по имену Чип. Био је то срећан чип. По рођењу, стављен је у један МП3 плејер, запакован у кутију и прослеђен у продавницу где је стављен на полицу са својом браћом, такође удобно смештенима у њихове плејере. Браћа су полако одлазила у свет са разноразним људима, а Чип је чекао. Како то обично бива, ко чека тај и дочека. Једнога дана, дугокоси младић дошао је у радњу, узео флеш са полице, платио и однео МП3 са Чипом кући. Чим је стигао кући, прикачио је плејер за рачунар како би на њега пребацио своју омиљену музику, махом разне врсте рока и метала. Та музика живела је у Чипу дуго времена, чак десет година. Али, времена се мењају. Младић је одлучио да се прилагоди околини и промени свој музички укус. Са Чипа су избрисане дотадашње песме и набачена је нова гарнитура турбо-фолка. Срећом, таква ситуација потрајала је само четири године када је младић одлучио да батали музику и да баци свој МП3 плејер, у коме се налазио мали Чип, у фиоку. Сироти Чип је био тужан, али је знао да ће његово време доћи. И дошло је, шест година по бацању у заборав. Младић је извадио плејер из фиоке, уклонио прашину са њега и бацио поглед на оно шта се налазило на њему. Обрисао је глупости којима је затровао Чип и на њега опет пребацио старе жанрове. Али, овога пута, то није било то. То је био другачији рок, чудних ритмова, и још чуднијих текстова који нису имали везе с мозгом. Та музика је и данас на Чипу, и чека се да се види хоће ли се његов живот завршити хепи ендом, или ће завршити свој живот пуштајући нарко хитове за клинце у КСТу.