Стати на крај реда у банци, пошти, супермаркету...

Slamka spasa za koju se hvataju oni sisari koji u repriznom terminu šalju esemesove da ostanu Ekrem, Vera i(li) Sok, kakoveć. Zapljun ljudskih ljuštura i mediokriteta po vokaciji u igri žmurke sa smislom svog postojanja. Konačno - najziljaviji mogući razlog *sleš* opravdanje za sopstveno bitisanje na plavoj planeti još od kako je Noje rekao "**A ko će (onda) da im otvori dizađu**??". Mis'im, klasična židovska pizdurina.

Pa, opet - koji je to onda naš zadatak na ovom ogromnom elipsoidnom govnetu što lebdi u crnini Vasione i koje nazivamo svojim domom? Da produžimo vrstu? 'El to to? Ili eventualno postoji nešto veće od pukog i instinktivnog razmnožavanja sa jedinkama koje dele našu biologiju i geneologiju (brđane ne računam; prim.prev.)? Doduše, treba istaći da nam ni taj naš "dom" ne pomaže nešto specijalno u aspiracijama koje bismo hteli da imamo jer, naime, koliko god savremeni Čovek stremio nekom višem smislu i cilju, utoliko će ga država i socijalna sredina gurati dublje u svoj digestivni trakt iz kojeg će, na drugom kraju, najposle izaći kao kašasti ostatak neostvarene ljudske individue, u arheu definicije jedne kao takve. Ovaj autor ne želi da veruje u takav ishod života. Srdačan.