prosek
Svetlo kod komšija. Pardon, kod komšinice. Ovoga puta je sama. Deca spavaju. Muž i njegova majka - nestali su. Dala je sebi oduška, nakon mnogo meseci provedenih u zatvoru. Muževljevom zatvoru. Tortura prosečnog srbende željnog potčinjene žene. Njegov zadah na alkohol. Ona se ne gadi. Nema dozvolu. Gnusno.
Priključila je život apsurdu. Priklonila se pravilima tuđe kuće. Sada je uokovana Alisa. Rotten apple svira na mom radiju.
Odlazim po domaću rakiju. Razgovara joj se. Nema sa kim, usamljenost izjeda. Najgora bolest. Daje sebi oduška. Traži slobodu. I svetlost u mraku. Teška dosada, čim i sa mnom priča. Bilo joj je drago. Doneo sam zračak vazduha koji vodi dalje od njene konzerve. Koja smrdi. Mnogo. Koju ne voli. Ni malo. Odlazim. Deca spavaju, svetlo na terasi i dalje gori. 23 je časa. Na to nije navikla, a ni ja. Ne spava joj se. Čeka stranac za razgovor.
A u duši trune ova mrtva svraka. Želim joj miran san.
