Kad vaše dete prohoda vi širom otvorite oči, ne verujete, pa se trudite da budete što bliže da ga prihvatite ako se zatetura.
I detetu je neobično : mlatara rukicama, kikoće se i skraćuje korake, hoda na širokoj osnovi da bi bilo stabilnije i jasno mu je u pitanju neko veliko čudo.
Kad posustane, vi ga prihvatite i smejete se oboje.
Srećni ste i vi, i dete i cela porodica. Osvojili ste još jednu pobedu.

Tako je i kasnije.
Svi prvi koraci se pamte, ma kako se zvali : prvi dan u obdaništu, prvo odvajanje od roditelja, prvi put sam u dvorištu...