Pesme nekog čudnog žanra koje se mogu čuti sa radija u zoru. Totalno obične pesme, ali kad im se dodaju dva, tri uslova: 1)Praskozorje, 2)Uspavani ili sanjivi putnici u nekom prevoznom sredstvu, dobijaju neku čudnu dimenziju.

Naime, izmoreni putnik koji je prespavao bar dva sata sedeći, klateći glavom tamo-amo (u boljim slučajevima prisutni su neki jastuci) začuje odjednom neku melodiju. On spava, a i ne spava. Jedino postoji ta melodija. I melodija ide, dok pospani shvata da se trenutno nalazi u blaženom položaju. Osmeh mu dolazi na lice (bar se njemu čini), a telo ima dilemu da li da se budi ili ne iz blaženog stanja.

I tako, traju te melodije, dok se jednom lik ne prene reklamom za obližnju pekaru, protrlja oči, pogleda sa strane ka izlasku sunca i shvati koliko je lepo probuditi se na ovaj način, pa makar pre toga bili mrtvi pijani.

I odmah se traži kafa i cigara.