Ravnopravnost polova
U prošlosti su žene zaista bile podređene i u mnogim stvarima obespravljene. Onda su se borile i izborile za ta prava. Tada je ta borba imala smisla (1. i eventualno 2. talas feminizma). Sada više nema nikakvog smisla jer žene u svim iole normalnim zemljama imaju potpuno ista čak i veća prava od muškaraca.
Ipak, muškarci su i dalje na mnogim područjima dominantni. Ali gdje god su muškarci dominantni oni su se sami za takav položaj izborili, znanjem, talentom, zalaganjem ili prosto većim interesom i većom ambicijom za napredak.
S druge strane, kad se ženama bilo gdje daje prednost, ona se daje vještački, propisom nekim, regulativom, i tu muškarac ne može ništa ma koliko se upinjao. (Sjetite se samo scena u Titaniku kad su u čamce prvo trpali žene i djecu, a muškarci mogu i da krepaju, nije neka šteta, - a i danas je tako u mnogo čemu, žene duže žive, a imaju kraći staž i u mnogim firmama i političkim institucijama lakše dolaze do fotelja samo zato da bi dotična firma/stranka pokazala javnosti da nije seksistička, a pritome ima dosta muškaraca koji su pokazali i više od tih žena koje su dobile funkcije)
I na kraju, neću da pomislite da nešto nipodaštavam žene, nisu one ništa manje sposobne od muškaraca, ali su im hormoni takvi da imaju drugačije ambicije, interesovanja i prioritete u životu od muškaraca, što je u suštini dobra stvar, jer kakva bi bila čar života kad se polovi ne bi razlikovali?
Feministkinje jedino što još (na svu sreću) nisu uspjele je da od žena stvore muškarce, a mislim da nikad i neće, jer i žene a i muškarci mnogo više cijene žensku ženstvenost, nego to nasilno izjednačavanje i pomuškarčivanje koje feministkinje promovišu.
Komentari
Pipava tema...
- w
veruj mi da zenama nije ni priblizno toliko lako kao sto ti to zamisljas. zene moraju da se izbore sa mnogim stvarima ne bi li postigle neki polozaj (pod ovim ne mislim na one koje su svojim fizickim kvalitetima uticale na svoje sefove, ali slozices se to je greska oba pola ;)) slazem se da feministi preteruju u nekim stvarima ali isto tako mislim da je vreme da se svari bar malo promene. kao prvo podela poslova na muske i zenske, moramo se sloziti da je u zivotu porodica danasnjice ostalo jako jako malo prostora za tako zvane muske poslove dok su vrlo retki muskarci koji mogu da priuste svojoj porodici da im zene budu iskljucivo domacice. cilj je u ravnopravnosti a ne jednakosti-taj deo je nemoguc i to se nikada nece desiti.
a sto se tice titanika tada zene gotovo nikakva prava nisu imale a prvo su stavljali zenu i decu jer su se u to vreme o deci iskljucivo brinule zene, a sto se tice drugog razloga danas to zvuci jako glupo ali je u to vreme bilo vrlo realno zene su donosile decu na svet i to je bilo vazno cuvati.
nazalost feministkinje ce ici sve dalje i dalje u svojim postupcima i zahtevima dok muskarci ne pocnu da razumeju sta je zapravo cilj. 
Lepo je sve to, al ne pije vodu u oblasti intelektualnog rada gde fizicka snaga i hormonska sprega nemaju bas nikakve veze. A bas u tavim slucajevima su zee najvise prikazae kao "manje sposbne" ergo "manje vredne i samim tim imaju manju platu. Ako sam isla na fax kao i moje kolege i naucila sto i oni, sasvim je korektno i fer da budemo isto i placeni za posao koji obavljamo.
Ne znam u kakvom si ti odnosu sa zenama, al ti defka zvuci dosta sovinisticki. Zene i muskarci nisu isti, ali i ljudi medjusobno nisu isti. Tanka je linija prepoznavanja razlika i tonjenja u stereotipe.Ja volim i poštujem žene i da sam ja poslodavac nikad ih ne bi platio manje nego muškarca za isti posao. A što se hormona tiče, nisu hormoni samo za fizičku snagu, već i za ambiciju. Jednako divlja testosteron i u ringu, i pri klađenju, i pri gledanju utakmice, i pri berzanskim ulaganjima, i pri nastojanju da se dođe na najviši položaj. Ima i žena koje se tako ponašaju, kao muškarci, i one uspijevaju postići isto što i muškarci (Margaret Tačer, Julija Timošenko, ...). Većina žena ipak više voli da se posveti porodici, da ima manje zahtjevan "damski" posao i sl, što ne znači da su manje vrijedne. Upravo suprotno, one time često stvaraju još veću vrijednost od muškaraca, jer proizvode harmoniju u porodici, podižu podmladak, bodre muškarce i sl. A u porodicama gdje se žena takmiči s muškarcem i eventualno zarađuje više od njega dolazi do haosa, jer tu žena pored uloge stuba porodice i odgajanja djece ima i ključnu ekonomsku ulogu i muškarac ne može u potpunosti da joj parira, jer jednostavno nema urođene majčinske instinkte. On se onda osjeća neadekvatnim, ona ga ne poštuje koliko bi trebalo, a i sama jedva uspijeva da se nosi sa svim obavezama i veoma se stresira. Ona je preopterećena pa se stresira. On se stresira jer se ne osjeća adekvatnima. Onda se oni svađaju, a djeca to slušaju pa se i ona stresiraju. I takvi brakovi najčešće odu u k****.
Zar nije bolja podjela rada po sklonostima, a ne takmičenje.
Pri tome ne isključujem mogućnost totalne zamjene uloga, ukoliko su to prave sklonosti određene žene i muškarca. Tj. ako ona više voli da ganja karijeru, a on da se stara oko djece, niko im to ne može zabraniti.
+ mada se ne slažem sa svime što kažeš. Za ovo poslednje, nadam se da ne želiš da kažeš da u porodici žena treba da bude orijentisana samo na kuću i decu, a muž samo na karijeru i obrnuto. Nije istina da muškarci nemaju osećaj za decu kao žena. Smatram da zdrav odnos u porodici podrazumeva podjednaku brigu o kući i deci oba supružnika, a ne samo jednog. Takođe, ja prva smatram da ni muškarac ni žena ne treba da zapostave sebe i svoju karijeru zbog dece, deca su tu i bitno je da su živa i zdrava. Ljubavi im sigurno neće nedostajati, bitno je samo da roditelji znaju da održe zdrav odnos koji se zasniva na dogovoru i poštovanju. Besmisleno je biti ljubomoran ne nekoga zato što želi da uspe. Ja ću biti bezrezervno srećna ako moj muž uspe u nečemu što želi da ostvari, a takođe volela bih da i on bude srećan zbog mene, jer opet kažem ništa nije lepsše od uzajamnog poverenja i poštovanja.