tj. maturski bal. Predstavlja poslednje veče koje provedete kao srednjoškolac. Dokaz da su prošle četiri godine (možda i više) uspešnog prepisivanja, bežanja sa časova, maltretiranja profesora (ili vas samih) i da ste od sutra konačno slobodni. Daje neku snagu da priđete najboljoj ribi/frajeru generacije i konačno priznate da se ložite na nju/njega zadnje četiri godine života. Veče zakletvi da se najbolje ekipice u školi neće raspasti samo zato što je škola gotova (ali obično se raspadnu). To je veče promena, veče kada vam oni koje niste očima mogli da vidite, kad uđete u učionicu, postanu nekako dragi, čak uhvatite sebe kako nazdravljate baš njima... možda zbog toga što ste svesni da ih više nikada nećete videti, a možda zato što će vam zaista nedostajati sve to.
I konačno, neiscrpni izvor nostalgije, na one dane kada ste bili deca.... jer sve što je ostalo od te noći je par fotografija i gomila lepih uspomena.

Glavni modni detalj mangupa iz kraja. Ništa ti ne vredi air-max i nova trenerka ako nemaš najk torbicu. Uglavnom se nosi oko vrata kao što krava nosi zvono.U 90% slučajeva sadržaj je sledeći: mobilni telefon (po mogućstvu 2) , nešto keša razbacanog po celoj torbici (jer su novčanici za pičke) , brze naočare (ako nema sunca pa nisu na glavi) , tiket (jer ne možeš da imaš najk torbicu ako ne blejiš u kladionici u kraju) , lična karta (jer sa svojim ''stajlingom'' izazivaš veliku pažnju organa reda pa si samim tim redovna meta istih) , i naravno sudski poziv (jer bez toga ne blejiš u kraju) . U ostalih 10% slučajeva uglavnom se iste stvari nalaze u torbici,eventulno su tu još neki paket trave,rizle,upaljač,cigarete i sl. Mesto nabavke može biti bilo koja kineska radnja ili buvljak,ali najveći izbor je naravno u 70om ili na NBGD Buvljaku,sto izaziva emigraciju ovog staleža na Novi Beograd u potrazi za kul torbicom.