Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.
Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.
Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.
I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu.
Oćeš da ti polupam glavu dećko?
Alo, pićko, tebi prićam!
A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe.
Hočeš kolačič?
Što si se učutao?
I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.
Ma Sha
Ne preterano česta, ali zato jako upradljiva karakteristika kod, hm, ljudi? E, sad, zašto ljudi sa upitnikom? Odgovor je više nego jednostavan jer se ovakve osobe ponašaju kao da posle razgovora s vama(ništavnim ljudskim bićem) imaju dogovoren branč kod, ni manje ni više, Zevsa na samom Olimpu. Ovakva osoba se ne rađa, ona se postaje kraćim procesom skupljanja informacija sa viki hau i dužim procesom sve većeg nabijanja kompleksa zbog nejedinstvenosti/potčinjenosti/izgleda itd. Najednom ta osoba ima afinitete za sviranje klavira, književnost, slušanje klasike, slikanje, fotografiju, dizajn i druge hobije za nadarene ljude. Uopšte nema veze šta je i s kim je to radila u prošlosti(prošle godine). Tada ta osoba nije bila sofisticirana i zajebana. Ipak, talenat može u svakom trenutku u svakome od nas da se otkrije. Samo treba dovoljno dugo da kopamo.
- Hej, 'de si, šta ima?
= Evo, zauzeta sam, upravo sa svirala malo klavir, a sada treba da svratim po platno do knjižare.
- Ti sviraš klavir? Haha, od kada?
= Pa već duže vreme, znaš, ima već tri meseca.
- Aha, a od kada slikaš?
= Pa isto tako, od kad mi je dečko kupio štaf... štaf...
- Štafelaj?
= Da, da.
- Nego, kako ti ide za sada sa klavirom? U kojoj skali sviraš?
= Pa, Šopena sviram, malo po malo Baha. Onako, smara me Bah.
- Jebote, u kakvom ti svetu misliš da živiš?
= Izvini?
- Bahova dela su jedna od najtežih za sviranje, a ni do Šopena ne mo'š da doguraš za tri meseca.
= Nemaš ti pojma kako je težak život umetnika!
- Da, hajde zdravo. I da, Bah i Šopen nisu skale.