Nazovi
Prethodnica wannabe-ja.
Definiše se kao bitan element degradacije subjekta u rečenici, često praćen obiljem ironije i podsmeha. Uz izgovaranje ovog pojma često možemo videti poznatu gestikulaciju iz američkih tinejdžerskih serija, u vidu pipkanja palca i kombinacije kažiprsta i cajpera, podignutih u visini glave...
- "Što nam je Sandra onako sjebana?"
- "Ma pusti je, znaš onog njenog "nazovi" psa...?"
- "A da, šta ona beše ima, čivavu...?"
- "Da, imala... Pustila ga u dvorište i ladno naleti kobac i odnese ga."
- "U, al' će se najesti, u pič maj..."
______________________________________________________________________
- "Kume jel' ti pop osveštao slavski kolač...?"
- "Jes' Boga mi, otac Hristo mi je to završio."
- "Otac Hristo?? Onaj "nazovi" sveštenik...?"
- "Što brate, ne seri... Hristo legenda."
- "Kume, pa taj je pojeb'o više tetki u komšiluku od Makarija u "Čudu neviđenom". Proveri ti da ti nije on izveo neki paganski ritual nad tim hlebom..."
