Materijalna ili duhovna stvar, koja jednostavno nema cenu!

Прва и основна молба кад неко има говорну ману.

Једина ствар која због које нећеш сести на празно место у аутобусу.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)

Kada treba da dobije, kada je dobila, ili kada dugo nije dobila.

Onaj najružniji iz društva, što ga nijedna ženska nije htela, pa je rešio da nauči da svira gitaru, ne bi li se, možda, osevapio i navatao štogod.

„Gitare sviraju frajeri, a ja kad naučim da sviram postaću frajer“, misli on i drnda dve Bajagine pesme do besvesti. Nakon par meseci uspeva da nauči štošta, a u društvu ga prihvataju i ukazuju mu veće poštovanje: on je zadovoljan sobom, samopouzdanje njegovo raste, drugari ga svuda vodaju kao mečku, glavna je zvezda po parkovima i izletima, ali i pored sve svoje muzike i svoje virtuoznosti on ne uspeva da dosegne glavni cilj svojeg glazbovanja - da privuče ženku.

„Sviraj nam onu tužnu“, kažu mu i krenu da se ljubakaju sa svojim curama. Sam je, umesto devojke drži gitaru u ruci, tužno se osvrće prema srećnim parovima, pogled mu prelazi preko njihovih obgrljenih tela, a on, umesto kroz devojačke vlasi, provlači svoje prste kroz metalne žice gitare. „Pogledaj ih! Briga ih je za mene i moju muziku. Oni me samo iskorišćavaju“ - malodušnom mu se javljaju ovakve misli. Poseže za flašom, pije. Alkohol lagano nedri njegova osećanja i pročišćava ih do rečima formulisanih ideja. „Neću više ovako! Dosta je bilo! Ili ću prestati da sviram, ili ću svirati samo zbog muzike i moje ljubavi prema njoj“.

U tom trenutku, mladi gitarista, doživljava katarzu i u duši mu se rađa prezir prema komercijalnoj muzici. Slabići u toj tački dignu ruke i pokidaju žice. Oni jaki i odabrani tiho nastavljaju da krckaju svoju navaku, znajući da put do majstorstva vodi preko bluz skale.