"Molim te nazovi me, nemam dovoljno kredita."

Враћате се из вецеа и чујете ортака из собе.
"Хахахаха, ее, нашао сам, да видиш! Ајде, бре, кршу. Е, кочи ти ово нешто много." Затичете неког голог Турчина на екрану, звучнике који испуштају насумичне звуке и кућиште које се оглашава као када у Half Life-у упаднете у оне зелене баре.
"Јао, идиоте, рекох ти да не тражиш ништа, једва сам покренуо малопре Ворд, кажем да је овај комп срање и да га користим ако баш морам. Ај рестартуј га доле."
"Неће. Неће ни на велико дугме. Извуци га из струје. "
.....
"Брате, што се не гаси?"
" Знаш како, не бих да те плашим, али изгледа да је постао самоодржив. Није се то добро завршило у другом Спајдермену, неће ни овде. Пали кола, 'ајмо ми лепо да грунемо ово у језеро док није направило неки већи пичвајз."

"Je li, matori, planirate li vas dvoje da se već jednom iselite iz onog prčvarnika što ga kod vas prebacuju s kolena na koleno još od Haži Prodanove bune, i uzmete nešto što liči na normalan stan? Jebote, stižu klinci za koju godinu, moraćeš kvantnu fiziku da doktoriraš ako misliš da se svi nagurate onde."

"Ma, da, brate, uzeću sad jedno pedes' 'iljada, na ovakve naše plate ću verovatno morati da založim bubrege ili tako nešto, stisnemo se za pomalo za jelo, al' to nije frka, fazon 5 dana nedeljno, pre otvaranja računa grunem dva bendžosa, more i Kop vidim samo na vremenskoj prognozi, al' dobro, bar neću mnogo da se usmrdim kad za jedno tri'estak godina umrem u stančugi sa isključenim grejanjem."

Poveren ti je ogroman beli papir, i zadatak da na njemu prikažeš prirodu. Jedna krivina, pa još jedna. Na vrhu dva zeca. Jes' da su veličine k'o taj traktor u podnožju, ali proporcija je za pičkice. Bara, kiša, i u isto vreme ogroman žuti kolut iza brda. Bole te uvo. Čuperci trave, pa šumetina. Linija do linije koje kao treba da budu stabla, i zeleni lampioni za lišće. Reka koja dolazi niotkuda i ide nigde, čisto zarad crtanja dve ribe u njoj. Mostić. Kuća na ge, sa dimom kakav ne izlazi ni iz Kamaza pod punim teretom. Lišće sa nepostojećeg drveta na sred livade opada u aprilu. Gistav Kurbe se prevrće u grobu. Konj, vezan pored kupusa. Hvališ se ostalima, iako se njihovi razlikuju samo po broju spojenih lukova koji treba da budu ptice.

"Učitelj'ce, učitelj'ce, nemam svetlo plave više, šta da uzmem za nebo?"

"Možeš oker."

Kroz poduži red do šanka probija se kreatura kromanjonske profilacije, nonšalantno odgurujući ostale koji čekaju. Naravno, nikome ne pada na pamet da nešto preduzme, osim liku čiji ionako kratak fitilj dogoreva zbog treće korpe koju je popio te večeri.

"Alo, brate, malo reda, jebiga, misliš da mi ostali ovde vežbamo koreografiju? Gde gori, dobićemo svi piće, sad ispada da smo mi idioti koji čekamo, šta?!"

Njegov ortak ptimećuje kobnu grešku i pritrčava.

"Brate, iskuliraj ga, nek' prodje, jedan lik je samo."

"Čekaj, a što, dođe ovde da se razbacuje, a mi da se sklanjamo kao pičkice, šta će on jedan da uradi, da neće da se bije možda, tu si ti, vidi koliko ljudi, koga on ima, neću da me stalno gazi neki majmun! On mi je pa veliki, to ti je bre, pištolj bez ijednog metka, veliki, ćelav, a spor kao nilski konj, šta mi može, bre?"

"Kao prvo, nedoklepani kretenu, nilski konj je nasmrtonosnija afrička životinja i brža je od čoveka, kao drugo, ovaj lik kog tako entuzijastično želiš da zajašeš je Cobeov kum Kiza, onaj što je otišao u mardelj zato što je nekom liku odšrafio lobanju dok si ti vukao šerpice po pesku, i kao treće, kad već pitaš, na svojoj strani ima potvrdu od psihijatra da je neuračunljiv, zato mršći odavde da ne bih morao tvojima da objašnjavam što si se iz provoda vratio sa čalmom i uputom za neurologa."

"....i kažem ti, šljaka mašina super, samo izgleda da sam se zeznuo, trebalo je jači procesor da uzmem, izgeda da par stvari neće moći da mi podrži ovaj."

"Što bi to radio? Nisi znao za foru kako se to pojačava? Ta brzina, to ti je, bre, marketinški trik, kao da kupuješ svakih par godina novo. Imaš neki programčić, staviš ga, i pičiš šta god hoćeš. Pa, pazi, razmisli, to ti je u suštini struja, koja se sama po sebi....."

Za to vreme, prvi lik gleda drugog razrogačenih očiju, kao da mu ovaj upravo otkriva koordinate El Dorada, misleći: "Da, da...pa ima smisla skroz, jebote."

"....samo problem ti je pregrevanje, ali to lako rešiš, otvoriš sa obe strane komp, i, najbolje ako imaš, staviš ga pod klimu."

"Joj, e, znači...ne mogu da verujem šta nisam skontao do sad, 'ajde 'oćeš moći ti da mi pošalješ taj programčić?"

"Brate, da ti nisu slučajno NASA ili SETI nudili posao? Zato što mislim da tolike prijemnike još ni oni nemaju! "

"Hmm...dobro, ovo će se skidati dvadesetak minuta, sad odem da se istuširam, dok se vratim biće već pri kraju, stavim na instaliranje, dok se spremim on će završiti, isključim, i palim."

-------

" 'aajde, više, jesi li spremio to, ceo dan radimo ovo, još malo pa ću i tebe početi da priviđam kao sendvič. "
"Evo, ide, krompirići su spremni, pravim sad salatu, kobaja je skoro ispržena, odoh samo da pišam, i kad se vratim, to je gotovo."

G-Man: "Je l', jesi video ovu novu cupi što je bila s Barnijem malopre?"
Gordon: "Aha, energična, nema šta."
G-Man: "A?"
Gordon: "Glomazna, bre."
G-Man: Haha, što jes' jes'. Ma, zabole ga, znaš kako kažu...bolje da....nego..."
Gordon: "Ma, ja, bre. 'Oćemo još po jednog zidarca?"
G-Man: "Aj, zovi turu."

*zvrrrrrrrr*
"A....aalo?"
"E, 'ajde navrati za jedno sat i po, da odradimo nešto, pa na fucu"
"Fudb....aa....'ajde, samo da otkuntam još koji minut i da bacim jednu transformaciju u kupatilu, pa ću navratiti..."
Ustaješ posle pola sata, pronalaziš papuče i teturaš se polu-svestan kroz hodnik. Sa nekog dela dela osećaš čudan miris. Zaključuješ da je u pitanju rame. Fleš. Svirka, čaše piva i rakije lete na sve strane, što ne bi koja završila o tvoju glavu à la kineska-glasačka-kutija. Nebitno. Sedaš na šolju, i otpočinješ simultano izbacivanje otrova iz sebe. Osećaš kako ti se vidno polje bukvalno proširuje za četvrtinu. Ukapiraš da su oni zeleni mehurići koji se vide napolju ustvari lišće. Sukobljavaš se s ogledalom, naduven, dok ti se podočnjak odliva niz stepenice. Tuš ritual, pa pranje zuba u nadi da ćeš oterati osećaj da ti je neka zemlja trećeg sveta otvorila deponiju u ustima. Odokativno procenjuješ kvalitet svirke po količini prljavštine na odeći. Dezodorans. Mnogo dezodoransa. Zgražavanje kako si uopšte u takvom stanju mogao da legneš. Opet. Doručak, pa n a suočavanje sa današnjim neprijateljima.

Profa:" E, kolege, vidite ovde arterija ulazi u žleb između..."

Neko: " Izvinite, može malo samo projektor da se podesi, ništa se ne vidi koliko je tamno, a po toj šemi bi ulazila u taj šteker iznad table. "

Keva: " Bože, dete, nije valjda da si i danas ručao to što je ostalo od slave, pa te kobasice i kačkavalj, to ti je sve živi holesterol, pa ti valjda treba da znaš, nama stalno zvocaš sa tim. More, ostavi tu rusku kad ti pričam nešto! "

Otac: "Lepo su ti ove ocene, sine, leepo. E, da znaš ti kakav sam ja student bio, ne znam samo gde mi je indeks da ti pokažem..."

Zena: "Dragi, ostao ti na klaviru kad si cepao drva. "