Gajgerov brojač
Саставни део сваког компа који био нов у време кад је једини начин да нешто видиш на нету био да пар минута псујеш милосну мајку пиштећу распалом модему, и онда се надаш да у наредних пола сата нико неће дохватити слушалицу телефона. Дакле, поприлично старе машине. Сврха му је да се повремено огласи својим пуцкетањем и тиме вам стави до знања под коликим се оптерећењем налази систем, мада му је права улога да учесталошћу пуцкетања покаже колико је комп близу тачки распада.
Враћате се из вецеа и чујете ортака из собе.
"Хахахаха, ее, нашао сам, да видиш! Ајде, бре, кршу. Е, кочи ти ово нешто много." Затичете неког голог Турчина на екрану, звучнике који испуштају насумичне звуке и кућиште које се оглашава као када у Half Life-у упаднете у оне зелене баре.
"Јао, идиоте, рекох ти да не тражиш ништа, једва сам покренуо малопре Ворд, кажем да је овај комп срање и да га користим ако баш морам. Ај рестартуј га доле."
"Неће. Неће ни на велико дугме. Извуци га из струје. "
.....
"Брате, што се не гаси?"
" Знаш како, не бих да те плашим, али изгледа да је постао самоодржив. Није се то добро завршило у другом Спајдермену, неће ни овде. Пали кола, 'ајмо ми лепо да грунемо ово у језеро док није направило неки већи пичвајз."
