- Sećam se, taman Spasoje Krunić i ja da sprečimo bombardovanje, našli smi neku četničku vezu do Reganove sestre od tetke udate za majora Muškatirovića, dogovoreno bilo sve, samo da se uđe u Zagreb, ma na jedan telefonski poziv bili smo od toga, kad Sloba, a na NJEN nagovor, pozva me u sred noći i reče: ma ne može to tako Vuče, kaži joj tamo da hoću da i Temišvar bude srpski i oću i izlaz na Egejsko more, pa da pričamo uopšte o pregovorima i ova Reganova tetka, kad to ču, šta će, slegne ramenima, ne veruje i poče da nas maže: ma vi Srbi ste lud narod, ma niste vi ludi, luda sam ja što radim s vama uopšte, te ovo, te ono, te znam ja vas to u kući imam, te ovakvi ste te onakvi, a Spasoje i ja samo ćutimo i gledamo u pod, u šare na tepihu, ja nogom ispravljam one rese eda bi je smekšao malo, bradu gladim, perut joj sa zelenog kompletića tarem i po neku dlaku skinem, i kad završi ona, neprijatna tišina zavlada samo Spasoje cijuknu vazduhom kroz šupalj zub, i ja onda prekinem to i rekoh: eh tetka Regan ne zamerite, al tako vam je to sa Srbima, lud i dobar dvoja kola sa senom teraju, nego da vidimo mi naš poso, ko na košenje zakasni, iz kačice kusa sira, ako me razumeš tetka, namig, namig, daj da se ne zajebavamo, i ona se zamisli pa reče gosn Vuk, shvatam, pa vi ste jedini mudar Srbin koga znam osim Novaka Đokovića i tu ti ja nekako isposlujem da Šipovo pripadne Republici Srpskoj.

Prije dva ljeta ono kad sam radio u Dubrovniku na kamenolomu zaradio sam neku dobru kintu. Kad sam završio poso napio sam se ko zemlja sve sam pare spičko tu noč, sjebo sam sve ono što sam zaradio za četri mjeseca ostalo mi samo za kartu. Sutradan trebo kući i odem ranije na stanicu, bilo mi dosadno, oni moji ortaci svi rade. Sjedim ti na stanici onaj narod prolazi gore dole, znaš kako je na stanici. I tako sjedim ja kad iz busa sa relacije Doboj - Dubrovnik izlazi anđeo u ženskom obliku, crnka brate, ono nisam nigdje u životu vidio, Jaričeva Andrijana nije ništa za nju, najljepša žena na planeti. Vidim iznosi neke kofere, imala je tri, na svakom je pisalo nešto na turskom, plave boje su bili. Jedva ona to iznosi, vidim niko nema da je čeka i svi bulje u nju čak i žene. Kontam da joj priđem, nemam šta izgubit, a i boli me kurac niko me ni ne zna, ako ispušim nema me čega bit stid. Ja mislim da su to i ostali mislili koji su se zatekli tu. Nekako skupim hrabrosti priđem, pitam jel mogu da pomognem, a ona naravno i još mi se prva predstavi. Ines brate, kako to divno zvući ko što bi reko onaj u kenguru. Odnio ja do taksija, zahvali se i pita me dal bi joj učinio uslugu kad bi kreno sa njom do stana da joj pomognem iznjeti, ne radi joj lift u zgradi a živi na šestom spratu, jedno 10 minuta vožnje od stanice. Bio sam u fazonu ŠKK, jel ovo sanjam, kapiram nisam baš neka reprezentativna pojava, zna me 5 minuta i već me zove u stan. Znam, iskoristit će me ko nosača, nemoguće da nju voda neki tucač kamena već samo oni koji imaju jahte duže preko triest metara, al brate ono kad bi samo gledo bila bi mi satisfakcija. I krenem ja sa njom, do polaska busa sam imo još nekih sat. Onaj taksista nije sklanjo pogled sa onog špigla i jednu ulicu je namjerno promašio da bi duže vozio ne zbog taksminetra već samo da je gleda, razumio sam ga. Nije htio ni da naplati punu cijenu, nešta malo skroz uzeo, nije ni on vjerovo šta je mu je sjelo u auto. Uzmem ti one kofere, teško ko jedna dobra mješalica grube malte, jedva sam ja to iznio, išla je ispred mene i pogled u one obline mi davo snagu. Kad smo došli ispred stana pita on dal bi htio da popijem nešto da se osvježim, da mi se nekako oduži, nudila je i novac, nisam mogao da prihvatim. Ponudila me nekim sokom od grejfuta i nudila mi nešto da pojedem, nisam mogo ništa jesti, sok sam popio. Razgledam onaj stan vidim sama živi ili sam barem stekao takav dojam. Veli ona meni ako nigdje ne žurim da sačekam je 15 minuta da se istušira pa da možemo da se bolje upoznamo, nije odavno srela kulturnijeg muškaraca, valjda vidi i ona da mi bale isapadaju za njom. Našao sam neki viski, popio sam tri, čuo sam da se može duže tako. Projektovo sam svaku moguću situaciju u glavi. Kad je izašla, usta su mi stala.

Odmah je prešla na stvar, ništa okolišanje. Rekla je da je do sad spavala samo sa jednim muškarcem i da ću joj biti drugi. Svejedno mi je bilo, bio sam mnogim drugi. Kad je otvorila frižider sve mi je bilo jasno i bila je prva žena kojoj sam sa sigurnošču reći da sam joj bio drugi. U frižderu je držala neka govnad i rekla mi je da ima taj neki fetiš. Fetip ne bi mogao režirati ni najbolesniji um japanske porngrafije. Morao sam ona govnad koja su bila mjesec dana u frižderu pojesti. Ukoliko bi to uradio mogao bih je posjedovati sedam dana i raditi sa njom šta mi je volja. Velika unutrašnja borba se odvila u meni. Prelomijo je. Jeo sam govna. Nakon prvog, ujedno i najmanjeg, odmah sam povratio. Povratio sam još četri puta, za svako govno po jednom, plus još bonus kad sam završio i opro se.

Čim sam došao prešao sam na stvar, raščupo sam joj gaće i skino sam se brzinom Klark Kenta. Kondom nisam imao, a i da sam ga imao ne bih ga stavljo. Kad se namjestila u dogi pozu, sekund prije akcije osjetio sam neku ruku na ramenima i poznat glas. „Hajd ustani Denise, zakasnit ćeš na poso sine“
"Idi kevo u kurac, što me nisi probudila dok sam govna jeo"

Ličnosti: Strndžov, Caca, baba, deda, Mamatata - roditelji toliko uštogljeni da su kao jedan, neki gosti, Brkata dama (deda joj Ruski emigrant).

Baba (Gospođa Karatrtmrt): Naša Cacika pozvala je mladiča na slavu!
Caca: Pa dobro bako, prijatelja da tako kažem.
Svi nešto seru (prigodno) .... on je stigao, vozi slalom, čuo je za i eskivirao belu čarapu (recimo da je pouzdano kad belu frotirsku zameni crnom frotirskom, strndžov boju menja ali frotirsku nikada), i on je dosta toga usvojio, kad međutim ....

Baba: Uzmite kolače!
Strndžov: Jesu s kokosem?!

Deda (tiho sebi u bradu): U jebem ti strndžova, gde ga nađe ova dileja!

Mamatata: Jao što su vam lepe ove maline, pa još u ovo doba (Čubura ka Neimaru oko Sv. Nikole), jel to sa vaše plantaže?
Strndžov: Ma jašta, ali su iz hladnjače.
Baba: Deluju taze!
Deda (i dalje u monologu): Ovaj strndžov će da nam jebe mamu.
Brkata dama: Auff pravi ste delija.

Pouka: Kad posumnjate da se radi o strndžovu, a baba je dalu (zanesena), obavezno se okešite o revere dedi i pitajte ga iskreno šta misli o đuvegiji, posle će biti kasno.

Deset godina kasnije na dedinom parastosu (parcela 2A na Novom Groblju) muževljev (Strndžovljev) rođak koga ste primili na stan jer je došao na školovanje u Be ge, pitaće vas kako izlazite na kraj sa crnim granitem, dok vaša rođena deca pipaju spomenik sa rukama masnim od pečenja koje je došlo iz zavičaja (nije stvar pečenja nego principa, i pečenje se seče na manje kocke a ne ko za krokodile), tako nekako, kraj vizije.

Definicija posvećena dedi Vojkanu koji me poučio da razaznam strndžova!

- Мама, што су ми ове палачинке превише жуте?
- Ћери, то ти је до јаја!

-извините, гдје вам стоји сир?

-на лијевој полици, до јаја

Svratim ja tako sa devojkom u kafić u Ušću posle napornog šopinga (kupovina sa devojkom je mazohizam svoje vrste) i naručim taj famozni Makijato, pošto nisam imao pojma šta je to, a ubi me radoznalost, mora seljak sve da proba. I donesu mi oni TO. A ja gledam i ne verujem. Dal da se smejem, da l da plačem, pitanje je tad. Ono malo malo, plašim se da ga srknem jebote popiću sve odmah, šta posle da radim. A šoljica neka tanka, a visoka! A dršku napravili ko da je za Pigmeje, pa kad držiš onu šoljicu izgledaš ko rahitični gej! Okrenem se levo-desno, da vidim da l me gleda neko i srknem ono na brzinu. A ukus isti ko espreso! A naplatili mi ko da sam naručio espreso sa mlekom od koza sa Anda! Ošišali me ko ovcu! Jebali me radoznalog! A moja devojka lepo pije toplu čokoladu i bole je uvo!