Jedinstveni slučaj nacionalnog istorijskog mazohizma. Srbi slave godinu u kojoj su doživeli strahoviti ratni poraz, a država i nacija su zog toga vekovima stagnirali.

Nikad ne idi u mesto (letovalište) gde puno hvale kako je voda "izuzetno zdrava", a vazduh je "pravo klimatsko lečilište".

Nezaobilazna fraza iz Politikinog Zabavnika, rubrika "Poznanstva".

Veoma čest "argument" u mnogim raspravama ! Naravno, kad nešto ZNAM, tj. čitao sam o tome iz više izvora, pratim problematiku i redovno se i dalje informišem, onda me ovakav odgovor dovede do ludila.
Naravno, ono "SVI" je zapravo nekoliko poznanika iz uskog kruga ljudi sa kojima je moj sagovornik imao prilike da razgovara na pomenutu temu

Nekako je svima najlakše da napišu "definiciju" koja u nazivu ima ime nekog od narodnjaka (m/ž, whatever), pa da ga ispljuje, kako god mu padne na pamet. I onda se ljudi prime, pa nastave dalje pljuvanje.

Ja ipak na sve to gledam drugačije: svi ti narodnjaci prilično teškim radom dolaze do kinte. Sve do poslednjeg dinara zarade sami, a od njihove zarade se debelo ovajde mnogi: od producenata i menadžera, preko raznoraznih šminkera i stilista, do vlasnika kafana i diskoteka.

Stoga iako im je muzika najčešće gadna do povraćanja, ja ipak imam neki respekt prema tim ljudima, bar u smislu napornog rada. Ko misli da je lako biti narodnjak, eno, neka snimi CD pa neka zarađuje. Estrada je svima otvorena !

Oni nemaju poslovni mobilni i laptop, ne voze firmin auto, ne otkupljuju državni stan, nemaju firmino odmaralište, ne idu na plaćene poslovne ručkove i večere. Ni u jedan javni posao ne mogu da se "ugrade". Može li se to upoređivati sa korumpiranim političarima, carinicima i policajcima, ili sa bahatim direktorima koji alavo troše ono što je neko drugi zaradio ?!

Stoga stvarno podržavam grafit "Bolje ćerka kurva, nego sin policajac". Kurva je bar poštena, tj. svoju kintu sama zarađuje.

Ima jedna gradska pošalica koja 'vako glasi:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Ko zajebanciju OZBILJNO shvata, njega treba OZBILJNO zajebavati
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Stvarno ne mogu da skapiram likove koji nešto mrsomude, polemišu, i filozofski objašnjavaju ovaj zajebantski sajt, definicije na njemu, i šarenoliko društvo koje se ovde okuplja. WTF !? Pri tome svršavaju od samozadovoljstva jer koriste gomilu stranih reči i izraza koji čak nisu definisani ni na Vukajliji ! A definicija im liči na seminarski.
Još manje mogu da skapiram likove koji se ozbiljno lože oko ovih fuckin pluseva i minuseva, kao da je svako od njih vredan maltene kao zlatna poluga ! Pa se pri tom i zakrve, izvređaju i sve uz to. Ma i pobili bi se za jedan +/-

Moj je život prilično zajeban i komplikovan, pa nemam ni najmanje potreba da ga dodatno komplikujem. Na Vukajliju dolazim samo radi zajebancije, da čitam tuđe provale i da se sam provaljujem.

Plus je zapravo kao kad kažem otaku "E baš ti je dobra fora" a minus je kad me ortak smori, pa mu iskreno kažem "E, ne seri brate više, smorio si".

Dakle, još jednom: Vi koji zajebanciju ozbiljno shvatate: ozbiljno ću da vas zajebavam !

1. Poseban, najviši čin u vojsci Kraljevine Jugoslavije. Dodeljivao se za izuzetne zasluge u ratu i odbrani otadžbine. Tako su čin vojvode dobili sledeći generali srpske vojske:
- Radomir Putnik
- Stepa Stepanović
- Živojin Mišić
- Petar Bojović

2. Hajdučko i četničko zvanje, nešto kao "čast". Vođa hajdučke / četničke skupine mogao je, prema svom nahođenju, da ovo zvanje dodeli svakom ko je to, prema njegovom lčnom mišljenju zaslužio. Onaj ko je jednom dobio ovo zvanje, mogao je drugima, prema svom nahođenju da ga dodeljuje. Stoga, ne treba da čudi činjenca da se ugled i zvanje četničkog vojvode prilično srozalo.

1. Ljudi koji se bave uzgojem i prodajom malina.

2. Ljudi koji SVAKE GODINE blokiraju centar Beograda zato što im se ne sviđa otkupna cena.

Najveća moguća glupost. Nit' je film, pa da ima neku radnju, da nešto pogledaš, nit' je pornić pa bar da pogledaš pamprčenje.

Leče i nesrećnu ljubav, i malu platu !

Dabogda te Koštunica obaveštavao

Zahtev, uz koji se kao prilog dodaje flaša. Naravno, flaša pića, a ne vode.
Obično, od cene pića zavisi dinamika rešavanja zahteva.

Veoma često hercegovačko, ličko, i krajiško prezime.

Jedna od najčešćih i večitih tema na svim srpskim forumima: Krstarica, B92, BgdCafe, Elitesecurity, a bogami i šire, tj. u okruženju. Tema je uvek izuzetno posećena, i na toj temi svoj stav iskažu maltene svi forumaši.
Najčešće je započne neki bubuljičavi pubertetlija, žešće smoren Desankom, a nedovoljno zreo da nađe kuravu na štajgi. Tema (na svim forumima) doživljava periodičnu popularnost, ljudi se zavade na krv i nož, onda je neki admin privremeno zaključa, pa onda opet otključa, pa onda opet na 245. stranici teme, neki novi bubuljičavi onanista, kome ne pada na pamet da čita šta su drugi pisali pre godinu, dve, tri, iz početka piše o plaćanju poreza i koristi za državu (jer kurave, kao što znamo, jedva čekaju da plate taj fuckin porez), pa onda o zdravstvanom osiguranju kurava (marim ko za lanjski sneg) i sve tako u nedogled.

Jedina slična tema po popularnosti je "Legalizacija marihuane", najčešće započeta od strane prosečnog duvača, kome je žandar našao buksnu kad je onomad bila racija u lokalnom bircuzu.

Dabogda ti Mika Kostić pevala himnu !

Nadimak, od milošte za Olivera Dragojevića. Nadimak je promovisao Minimax. Ja lično mislim da mu odgovara.

Brate, ja ne znam ko protežira (tj. ko gura) onu devojku koja:
1. Ne zna da peva
2. Ne zna da peva himnu

ali ONO što nam je priredila na otvaranju Univerzijade, i juče na dočeku vaterpolista je BRUKA !

Znam da će poneki iskreni vernici da se nađu uvređenima, pa ih stoga molim da ovu definiciju ne pročitaju do kraja. Ionako je dugačka i smorna.

Dakle, po meni, 40 dana posta spada u red verskog fanatizma. Živeti u savremeno doba, (što podrazumeva: biti zaposlen, pratiti medije, imati normalan socijalni život, izlaziti uveče, i slično) a pri tome svesno dovoditi svoje telo i dušu u stanje teške patnje meni lično je nespojivo. Prosto, nije mi jasno čemu sve to.

Ali, možda bih pravi post i mogao da razumem kod veoma religioznih ljudi. Doduše samo jednog sam takvog upoznao, ali nema veze. Ono što ne mogu da razumem, i ono što je po meni za svaku osudu je KVAZI RELIGIOZNI FANATIZAM. Zapravo, to je "post" kakav se praktikuje kod 99% gedža i gedžovanka koji "poste".

Umesto da iskreno tuguju za Hristom, da budu pokorni, da praštaju, i da se za tih 40 dana odreknu svih ovozemljskih zadovoljstava, i da istovremeno dane posvete molitvi, prosečan gedža i njegova žena gedžovanka tokom posta:

- praktikuju sve blagodeti bračnog života
- praktikuju sve zabave i provode koje su im inače dostupne
- praktikuju sve redovne svađe i razmirice kao i obično.
- maksimalno uživaju u svakojakom piću
- maksimalno uživaju u svakojakoj hrani, koja nije životinjskog porekla

Čitav post se dakle svede na to da se nikako, ni po koju cenu ne sme pojesti nešto što makar malo ima hrane životinjskog porekla. Posledica je da se veliki deo "posta" svede na besomučno čitanje proizvođačke deklaracije, i istraživanja da li u keksu ima mleka u prahu ili ne. To što nije otišao u crkvu nijednom u toku posta (a neretko se ni ne pričesti na kraju posta), to što krši sva druga pravila posta svakodnevno - nema veze.

"Bitno" je da nikako ni ne proba keks sa 0.1% mleka u prahu. (Ne znam šta bi se desilo ako bi pojeo mrvicu ?!) A još bitnije je da se svima u kancelariji da do znanja da posti - valjda time vidi sebe kao većeg Srbina od ostalih. Još će i prokomentarisati "Teško je brate, ali šta ćeš, mora se, Srbi smo !" Slatko će se najesti tulumbi, baklava uz maksimalno uživanje, ali čokoladu neće da proba jer - posti.

Ono što se piše u junačkim epskim pesmama

Kažu da su sumo borci nastali u starom Japanu iz sledećeg razloga:
kad se dva sela tj. dve plemenske zajednice posvađaju, (oko međe, oko izgubljene, zalutale stoke, ili čega drugog), pa se zakrve toliko da bi se međusobno motikama pobili, onda umesto toga na scenu stupaju sumo borci. Rezultat njihove borbe se smatra jednako važnim kao i da su se seljaci grupno potukli motikama, motkama i lopatama. Jedino, svi ostanu živi i zdravi i nepovređeni.
Tako, svakom selu je bilo važno da ima jakog i sposobonog sumo borca, koji bi uvek razmiirce rešavao u njihovu korist. Celo selo je hranilo sumo borca.