1389.

sedi, jedan iz istorije

srbi su tada zaustavili prodor turaka na svoju teritoriju i pogrom svog civilnog stanovnistva

takodje, turci su imali plan da prodru jos dublje u evropu, zato su i hrvati ucestvovali na nasoj strani jer su bili sledeci na tapetu

turci su osujeceni u svojim planovima i ozbiljno krenuli ponovo na ove teritorije tek nakon 70 godina, da je glibava evropa htela da nam pomogne ne bi nikad u tome uspeli ali smo posluzili kao zrtveno jagnje

Aman, bre, ljudi. Sama bitka nije bila ratni poraz, nego se može čak i računati kao pobeda, jer je napredovanje Turaka zaustavljeno, pošto su pretrpeli ogromne gubitke, a i ubijen je njihov sultan. Srbija je konačno pala tek padom Smedereva 1459., a do tada smo se borili. -.-'

... ali smo 1389-te izgubili toliko ljudi, da nismo mogli da obnovimo populaciju u narednih 100 godina...zato se može tumačiti i kao poraz.

Tada smo izgubili ljudi kao i sve druge vojske u velikim bitkama. Turci su imali veće gubitke od nas. Tako da se 1389. ne može nazvati godinom gde smo doživeli strahovit poraz. Ne, mi tada nismo poraženi nego smo se odbranili od tada najsilnije vojske.

Nazalost, istoricari se ne slazu oko tacnog datuma, pa cak ni godine te bitke. Inace, nas uce o znacaju tog kosovskog boja, jer je to najveci u kojoj je srpska vojska ikada ucestvovala. S druge strane, turskoj milionskoj vojsci ovo nije bilo od Bog (Alah)-zna-kakvog znacaja, te im nije predstavljalo nikakav problem da pedesetak godina kasnije pregaze Srbiju, i da tricavih 150 godina posle opsednu Bec. Evropa se nikada nije suocila sa takvom pretnjom, a hrabrost srpskih vojnika je nazalost ostala opevana samo u par nasih narodnih pesama, a o tome nema ni traga u turskoj, kao ni evropskoj kulturnoj bastini.

Pa jesmo izgubili kao i sve druge vojske u velikim bitkama, ali demografski nismo mogli sebi da priuštimo toliki poraz. Isto kao što danas nije isti gubitak od npr. 2 miliona stanovnika, za Kinu to je ništa, za Amere, omali gubitak, za nas katastrofa. Isto tako je bilo i tada.

Pored svega toga, u tadašnjoj Srbiji je i svaka šuša htela da bude glavna, pa pored svega smo imali i problem sa građanskim ratovima, sve u isto ili približno vreme. Mnogo je kume...

a mi smo tada pukli i to stoji, a sto se mi duvamo nas je problem., bilo bi bolje da smo sklopili primirje!

Ja govorim za bitku. Sa vojne tačke gledišta to nije bio poraz. Napredovanje neprijatelja je zaustavljeno, ali uz ogromne gubitke. Pirova pobeda, ali ipak pobeda i ispunjenje zadatka.

Jedinica kao kuca. Za Vidovdan Srbi ne proslavljaju ratnu pobjedu ili poraz, vec izbor vrijednosti, izbor nebeskog carstva nad zemaljskim. To je ono sto se obiljezava za Vidovdan, a ne neki ratni podvizi i slicne budalastine o kojima ti pricas. To mozda danas zvuci naivno, ali tako je. Svi oni koji to ne znaju, ne znaju mnogo o Srbima, niti o istoriji. Sto, naravno, nije grijeh, ali ne treba pricati o tome ako se ne zna. :) Evo, ne pricam ni ja o nuklearnoj fizici, jer nemam pojma o tome :)

Istorija je promenljiva kategorija čak su i podaci promenljivi kad se radi o događajima iz daleke prošlosti, ono što ostaje kao trag su modeli ponašanja koje posle primenjujemo ili ne.

Mi iz naše bogate istorije vrlo malo crpemo a još manje primenjujemo i zato ćemo da nestanemo sa lica zemlje kao šošonsko pleme!

Ovo ne bi trebalo definisati na Vuki, jer postoji mnogo vesilijih stvari za feinisati. To je isto kao kad bi neko definisao Srebrenicu ili nešto slično - komentara hiljadu, a popularnost defke 1000-999. A napucavanje preko komentara ne ide nikuda.
Ljudi dajte nešto drugo, ratovi ozbiljno smaraju.

Još jedna takva pobeda i ne bi smo imali šta da branimo.

mislim da ste objasnili na koju je stagnaciju autor mislio :)
(iako ste svi u pravu, opet ste izgubli vreme)

*bismo

Neki to slave radi pravoslavlja, neki radi toga sto smatraju da je ta "PIROVA POBJEDA" fakat bila "POBJEDA" a neko jebiga jer je obicna seljacina. Tako je to svugdje nije samo kod vas u Srbiji. Cinjenica je da se taj pokolj po meni ne bi trebao slaviti kao radostan dan, nego jednostavno kao sjecanje na poginule i nista vise...I da nam to svima bude zrno koje ce podstaci nase mozgove da nam svima curi crvena krv, da svi placemo slane i providne suze i da svi imamo voljene koje ne zelimo da izgubimo u ovom zivotu. Da smo tako razmisljali ne bi bilo prve polovine devedesetih i dan-danas bi bili velesila, kao sto smo nekad bili...Al kurcu za cejf mi smo balkanci, seljaci u mozak pa cak i kad nas opece nesto debelo, opametimo se malo, ali opet iz toga umjesto ljubav rodi se mrznja i tako se uce djeca, koja ce dalje da prenose gluposti o kojima nisu ni pojma imali...Tako je to kod nas na lijepom balkanu, ubij zakolji da neko ne postoji, a boli koga klinac za djecu koja odrastaju bez jednog ili oba roditelja...To smo mi, Balkanci...

Najjači su mi ovi likovi što tripuju da je srpska vojska pobedila u Boju na Kosovu.

Pa u tom boju zapravo nije bilo pobednika. Ali to je slučaj samo sa tom bitkom. Čak i da je jesmo dobili (iako jesmo, ali kurac), to je samo jedna bitka na ne rat. Njega smo neosporno izgubili i još uvek se osećaju posledice toga.

Citat:Za Vidovdan Srbi ne proslavljaju ratnu pobjedu ili poraz, vec izbor vrijednosti, izbor nebeskog carstva nad zemaljskim.

Istinito. U pitanju je vrednosni model, u ovom slučaju model žrtvovanja. Inače, Srbi iz približno bloskog istorijskog perioda imaju još jedan, naizgled suprotan vrednosni model, koji je postavio Despot Stefan Lazarević a koji podrazumeva manje stradanja a više diplomatije, prepoznavanja sopstvenih moći i usklađivanja delovanja sa tim moćima.
Oba vrednosna modela su, po meni, vredna svakog poštovajna, ali su istovremeno i podobni za svakojake zloupotrebe. Tako je Milošević, vladao na prvom modelu - Kosovskom mitu, koji je za sopstvene potrebe iskrivio do apsurda i skoro uništio i državu i narod.

@ Gamby : Hvala prijatelju
@ Advokat : Slazem se s tobom u potpunosti. Historija je varijabilna stvar pogotovo kad je pisu subjektivci. Malte ne to je tako skoro uvijek.
Cinjenica je da se ne zna tacan broj umrlih, otetih,ranjenih ljudi , unistenih kuca u najvecem ratu na svijetu do sada ( drugi svjetski rat )a kamoli da se zna o tome. To su samo prognoze i pretpostavke velikog varijabiliteta. Ako pogledate na wikipediji, vidjet cete velike cifre, ali sa velikim jazom izmedju. Na jednoj strani imamo gubitke od 13-40 hiljada a na drugoj od 20-30 hiljada ljudi. Nije li to , pomalo smijesno ?
Mislim realno nisam nesto religiozan tip, al kad bi svi pratili istinska nacela religija a ne isli u extremizam ne bi sve bilo u ovakvom kurcu :D
Pozdrav iz Zenice :)