Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Najpouzdaniji način da prepoznate Somborca ili osobu kojoj su Somborci preuzeli kontrolu nad životom. Najbolja reč na svetu. Ne mogu vam opisati kako se penal osećam svaki put kad je upotrebim!
Koristi se kao:
1) prilog za način; san svakog glagola;
„Znaš kako lik penal svira!“
„Al bi bilo penal kad bismo imali za pivo…“
„E, baš ti penal stoji kratka kosa.“
2) uzvik;
„Ju penala!“ - oduševljenje viđenim.
„Peenaal!“ - razneženo odobravanje.
3) pridev;
"Ostavi to, to je penal pesma!"
4) apstraktna imenica muškog roda u funkciji objekta;
„Majmune jedan, dobi’š penal uglavu!“
„Al smo sinoć popili penal!“
„Ju brate, sad kad nam dođu na penal, ubićemo boga u njima!“

popularne izrazi:
Krša penal – jako mnogo penal, dobro da ne može biti bolje.
Popiti penal, dobiti penal – primiti dobre batine.
Penal uglavu – jak udarac nogom u glavu, najčešće samo neostvarena pretnja.
Doći (nekom) na penal – doći na zicer, upasti u sačekušu.
Napenaliti – ispičkati, pretući, naguziti, išibati, nakantati,…

Одлична игра наше младости, која нас је толико пута извукла из невероватно досадних предавања и часова. Правила су једноставна – уписати географски појам који почиње на задато слово. Класични појмови били су држава, град, река, планина, биљка, животиња, предмет и име, али су неки маштовитији играчи знали да додају и кола, цигарете или болест. Свака игра почињала је насумичним убадањем слова из неког уџбеника, мада је то знало да се одужи будући да су редовно испадала слова „Љ“, „Ђ“, „Њ“ или неко које је већ било. Међутим, постојао је проблем у игри. Наиме, многи играчи који се не могу сврстати у бистрије знали су да лупају појмове и да вас убеђују у њихово постојање, а опет, они бољи често су били оптуживани за исто приликом навођења неке мало егзотичније локације.