Mi u Srbiji viljuškom - boc, a Švaba rukama, u usta ga jebem
Вечито лагање самог себе и тешење просечног српског становника. Док нас Шваба, Амер и Енглез целог живота пенетрирају методом анално, ми очајнички причамо себи бајке о великом Српству и тако бежимо од сурове истине. Срби су најстарији народ! Небески народ! Бог чува србе! На тацни сервиране пароле које народна маса не размишљајући упија. Ако ова теорија икако може бити тачна, свеједно је неупотребљива јер у времену у коме живимо ствари су мало друкчије у пракси.
Немац и после руског разарања Берлина обнавља све
својим вредним РУКАМА (да, да, рукама, у уста га јебем) док ми кукамо клечећи раширених шака пружених ка небу, чекајући да нам неко баци комад бајатог хлеба да га господски поједемо ВИЉУШКОМ! Е па, не мож' то тако, мора се ићи даље, било па прошло, отвори очи, сагледај реалност и учини је бољом Србине!
Једноставно, јадно и бедно позивање на измишљену историју које никоме није донело добро. Употребљавају га неспособне плачипичке, да се тако непристојно изразим.
(пренос утакмице Швабија-Србија)
Коментатор: Иде Пантела, празан гол, да ли ће тај децхко омашити? И гоооол, један нула, Марко Пантелић је постигао погодак за репрезентацију Србије! Публика неверуе, Жонпи кома!
Србин патриота: Хахахаха, јеби Швабе бре! Ево вам га на! Ви ћете нас да јебете! Де ћеш несрећо једна на небески народ?! Па док смо ми у Србији виљушком - боц, ви рукама, у уста вас јебем!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Шта било то, чујем смувао ти шунтави Рајко рибу?
- Ма ја ионако хтео да шутнем ту курветину. Чуј Рајко! Док сам ја увелико харао овим градом, он је срао у гаће и јео пачија говна!
- Да, да, ми у Србији виљушком - боц, а Шваба рукама, у уста га јебем... Само се ти теши. Уместо што кукаш, гледај да нађеш неки нов комад, овако је и Рајко по коме упорно пљујеш већи јебач од тебе!
Noćni Klub Evropska Unija
Noćni klub u koji Srbin ne može da uđe.
Subota veče, oko 23:00. Dugačak red pred vratima Noćnog Kluba Evropska Unija. Srbin je u redu kao i svaki vikend pre toga. Obučen u najbolje krpe, sve markirano, frizura po poslednjoj modi (čak su i crne fleke ofarbane).
Oseća da će ovo veče konačno da uđe unutra.
Čuo je o ovome klubu samo najbolje stvari: gazde su neki Nemci, unutra je cuga skoro badava, ribe na sve strane. Ni Srbin ni niko od njegovih prijatelja nikada nisu bili unutra, ali veruju da su priče tačne. Neki Đura iz komšiluka je navodno bio pre par nedelja sa rođakom iz Holandije i kaže da je pokupio dve Francuskinje i napio se kao svinja- sve za deset evra.
00:30- Srbin se u redu pomerio za par mesta unapred. Nazire par izbacivača pred vratima kluba- dva crnca od po dva metra. Svake nedelje mu kazu da nema mesta i da unutra ulaze samo oni koji su na listi. Srbin se uvek pitao kako on nikada ne dospe na tu listu. Njegove komšije iz kraja- jedan Rumun i Bugarin svaki vikend uđu bez problema.
01:30- Još par mesta unapred. Komšija Hrvat iz kraja već je blizu ulaza. I njega ne pustaju, ali ovo veče sa sobom je doveo dve prelepe plavuše. Izgleda da će da uđe.
02:30- Iz kluba izbacuju neke pijane Grke. Oni psuju, prete, izbija mala pičkaza ali sve se brzo sređuje. Srbin gleda i pita se kako takve ljude pustaju u klub, a njega ne.
04:00- Srbina bole noge. U redu je već satima. Par ortaka ga je zvalo da idu u kafanicu u kraju, ali odbio je. Oseća da je vešeras veše kada će konačno ući u klub.
05:30- Konačno je ispred vrata. Dva crnca ga kao i svaki vikend ignorišu, ali posle par minuta džu mali plišani konopac sa ulaza i pustaju ga unutra. Srbin ne može da veruje. Konačno. Plaća 550 evra za ulaz u klub i narucuje jedan Heineken od 340 evra. Unutra je poluprazno, muzika utišana- turski melos...par čudnih tipova sede za zamračenim stolovima, nekoliko od njih se drpaju u ćošku. Dve sumnjive dame od po 60tak godina nude mu noć koju neće zaboraviti...nije mu jasno. Gde su super modeli? Gde je piće za badava? Utom se pale svetla...fajront.
Srbin polako kreće kući- peške, jer sve pare je potrošio. Dok lagano ide prema svojoj maloj skromnoj kući, ne može, a da se ne pita: da onaj Đura iz kraja nije malo slagao?