Најчешће се ради у најмлађем сину кога су матори ћале и старији буразери зајебавали док је он сањарио о бољем животу. Побег'о је од родне гајбе, маторца, силеџијске браће и мрске немаштине и отиснуо се у бели свет. Тамо га је такође сачекало жешће срање, сви су му подметали ногу, малтретирали га, зајебавали да је геј али он је, баш упркос свему, захваљујући урођеној доброти, упорности и бистрини ипак на крају успео. Обогатио се (сам начин је тешка смарачина и заузима око 75% сторије).
...наравно, успут је одвојио најлепшу рибу у причи - принцезу/ћерку нафтног магната/манекенку са породичним иметком којој је цео живот пун курац истих ликова као њему самом и која је све време одбијала најбоље партије чекајући баш ЊЕГА. Срећни ко мали пси, венчали су се и упражњавали све видове сексуалних активности, за све оне дуге дане загоревања.

Ziljavi Ortak: Jel si video kako me je iskulirala likuša?
Ortak 2: Brate, zinuo si i piljiš joj tim očima u sise ko bakalar i slepac bi primetio.

Bakalar, bakalar.

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.