Od svih izuma koje je čovek stvorio, često se govori da je točak najvažniji. E pa nije, knjiga je najvažniji. Knjiga generalno nikom nije nanela zlo ,naravno, možemo reći bio je "Mein Kampf", uvek imate taj 1%, ali oružje je mnogo više nanelo zla, novac je mnogo više naneo zla. Znači ova maksima „Knjige braćo, a ne zvona i praporci“, u savremeno vreme možemo tumačiti kao I knjige I praporci. Jer su i narodna muzika (čitaj zvona i praporci) u embrionalnoj biti čoveka.
Ne smete uvesti diktaturu prosvećenosti, jer se pre ili kasnije to uvek završilo ideološkom diktaturom i logorima smrti, ali isto tako ne smete uvesti diktaturu šunda. I ne zabraniti knjige, nego prosto ih ne štititi. Organizovana država je država uravnoteženog razvoja elitističke i narodne umetnosti. Ona u isto vreme forsira zvona i praporke da bi od tog novca preko poreza isti usmerila na knjige. Znači ako oporezujete te ljude koji učestvuju u popularnoj narodnoj kulturi, vi NE smete da ih ponižavate i kažete „jaooo vi ste turbo folk, vi ste stoka, a mi smo gospoda iz kruga dvojke, koja svoj identitet ne gleda prema tome što nešto radi, nego što vas pljuje“.
Država mora da im prizna patriotski značaj na jedan način, jer ne možete sad da je npr Toma Zdravković živ, (uzimam njega kao vrlo ozbiljnog umetnika koji je zapravo na moderan način interpretirao Boru Stankovića kroz mediji koji je njemu blizak), vi se ne možete od takvog čoveka ograditi... „jaooo, ima koncert u Bugarskoj, sad će se tamo skupiti neki primitivni Bugari“, vi morate da kao država stajiti iza takvih svojih vrednosti. Jer kada može Engleska da stane iza grupe narkomana koji se zovu "Rolling Stones", čija muzika je sjajna, ali u osnovi je to isto. I jedno i drugo je daleko iza Rahmanjinova, Mocarta i Hajdna. Znači za klasičnu muziku su i rokenrol i folk kič, sa manje ili više nijansi, i kad Engleska može da stane i da titulu "Sir"-a Mick Jagger-u, jer od toga ima koristi, možemo i mi iza Tome Zdravkovića. A onda od poreza, mi kao, nadam se organizovana država, nećemo dozvoliti da taj novac ode u ruke nekom od, do zla Boga korumpiranom, političaru, nego ćemo taj novac direktno usmeriti u razvoj mladih talenata koji sviraju npr violinu. I to ne apstraktno, nego ćemo reći ime i prezime. Tada će to dobiti smisao, jer će i jedni i drugi da se osete kao deo organizovane države i to je onda u nekom najširem metaforičkom smislu, mogla da bude parafraza te velike Dositejeve maksime „Knjige, knjige braćo, a ne zvona i praporci“, pod jedan „knjige, knjige braćo“, ali i „zvona i praporci“
Harlekin
Ono što je bitno u skeniranju ova dva kulturna modela, taj meki Brozov komunizam, koji je već u istorijskom smislu deo prošlosti, i neoliberalizam koji sa izvornom idejom filozofskog liberalizma nema dodirnih tačaka, evidentna je jedna vrsta kulturnog mosta, odnosno kontinuiteta koji proizilazi. Vidimo jedan mutirani oblik, u kojem je Brozov meki egaliterizam mutirao u neomondijalizam i nije ni čudo što su to isti ljudi, bez obzira da li se radi o prvoj, drugoj ili trećoj generaciji partizana, nosioci te ideje. I da je neko ranije rekao da će nosioci celog tog zapadnog pravca biti u našoj javnosti krvni, ili ideološki potomci Brozovih generala iz otetih dedinjskih vila, ljudi bi rekli da je sve moguće, pa čak i da se zemlja okrene naopačke, ali da se to neće dogoditi, a eto desilo nam se. Osnov svega toga je da zapad nikada nije želeo da kod nas ohrabri, proizvede i podrži tu temeljnu, društvenu snagu koja je i stvorila zapadno društvo, tu snagu verujućih, strpljivih, radnih, konzervativnih ljudi. Zapad je zapravo želeo marionetske režime, marionetske pojedince, želeo je da ovde ima svoj interes, i da taj njegov interes bude interes stvaranja nekih banana država, banana republika, da bi ih lakše kontrolisao, a ne društva koja bi bila slična zapadnim društvima. On, gde je želeo da ih stvori, on ih je stvarao i zaokruživao je tu granicu. U slučaju Srbije je očigledno da on ne želi zapadnu državu u pravom smislu reči, već da želi jednu vrstu neke kolonije, a nije ni čudo da taj proevropski srpski čovek zapravo u glavi nesvesno konstruiše Brozovu dembeliju i kaže „Evo, daće nam pare“, baš kako se i Brozov budžet činio neograničen, a niko nije postavio pitanje kako se pravi i stvara taj budžet, u deficitu, ili suficitu. E, tako se o zapadu danas razmišnja, to je jedna psihološka kategorija. I ne zaboravite da se nalazimo na jednoj kapiji duboke finansijske krize zapadnog društva, po mišljenju njihovih vodećih eksperata i ekonomista, koji su u slučaju Sjedninjenih američkih država više nikakvim ekonomskim intervencijama, ali čak ni proizvodnim programima ne može sanirati. A mi sada idemo grlom u jagode u tu zapadnu civilizaciju. Ja smatram da mi moramo ići blizu zapada, ali nije pitanje „da li?“, već „dokle?“ i „kako?“... Tako da ovakav način interpretacije zapadnog sveta kod nas, duboko vređa mislećeg čoveka, oseća se ogroman otpor ka tim starim/novim komunistima koji su svoju mantru bratstva i jedinstva sada zamenili multikulturalizmom i Evropskom Unijom, i ne znam na šta će sve to da izađe, ali ovaj pravac koji sledimo, za mene nije nikakva ružičasta budućnost i da je najveći problem što je jedan deo naše elite crvenu petokraku zamenio žutom, a da u međuvremenu ni korak nije odmakao.
Neka cveta hiljadu cvetova, ali da mirišu po propisu.
Spolja šlag, unutra patišpanj.
Jednostavno najbolji film koji je snimljen u poslednjih 20-tak godina. Pored toga što se velika većina slaže da je najbolji u umetničkom smislu, provejavaju priče da ima ideološku pozadinu kao anti-srpski. Ovu tezu brane pričom kako svi likovi, junaci koji iz Srbije idu u rat, idu iz određenih ličnih, ili privatnih, ali nema patriotskih razloga. Jedan je švercer, drugi je narkoman, treći oficir JNA koji ratuje za bratstvo i jedinstvo. A lika koji brani srpstvo nema. Ali svi zaboravljaju lik profesora, koji doduše nije iz Srbije, mada zašto bi neko ko nije iz administrativnih srpskih granica bio Srbin drugog kova? Pa ako se nađe Srbin koji to brani, meni je svejedno da li je iz Trebinja, ili Šumadije. Pored njega, defaktno imamo još dva pozitivna srpska lika. Jeste da tu ima neuravnoteženosti, kroz kordinate prostora i vremena stasale ljude, ali kad posmatrate likove koji dolaze iz ruralne Srbije npr oni koje tumače Pera i Manda ne možete reći da u rat ne idu iz patriotskih razloga. Druga je stvar što njih na neki način zavodi Miloševićev režim preko TV dnevnika. Ne možemo sad , zato što neko nije bio u stanju, u jednom veoma komplikovanom istorijskom vremenu, očekivati da obični ljudi to neporgrešivo raspoznaju pogotovo u prvo vreme rata. Za mene su oni pozitivni likovi, kao i pomenuti profesor, pa i noseći lik koga tumači Dragan Bjelogrlić. Ali sam po sebi rat je mračna stvar, on razvija heroiku, ali i zločin. Ne zato što su ljudi po prirodi loši, i tamo navodno najgori ljudi otišli, ili što je neko dobar neko loš, kako nas učili u totalno deplasiranoj heroici drugog svetskog rata. Neko je rekao „Odlazili smo u rat, neznajući čije grehove plaćamo“, možda smo samo generacija koja treba neke račune da plati. Možda su najrealije zamerke filmu one koje se odnose na one avanturistično-ratne sekvence, koje bi se u američkoj kinematografiji do perfekcije odradili, ali ono što je najbitnije, vidimo ljude s dušom. Tako da možda koja zamerka, ali generalno to NIJE anti-srpski film, nego film ljudi koji su hteli da pokažu malo i drugu stranu, koji nisu hteli da se dodvoravaju zapadu, za razliku od npr nesrećne Mirjane Karanović koja više ne zna ni gde ide ni šta radi. Prvenstveno Bjelogrlić i njegova ekipa su ti koji imaju patriotski osećaj, i snimili su najbolji film o proteklim ratovima, daleko bolji i kompleksniji od onog koji je dobio oskara.
"... a ružna ostaju ružna, čak i kad gore"
Svesrdna podrška! I mi, građani/ke Patkovgrada nameravamo da proglasimo AP Patkovgrad. Zašto da za sve moramo da se obraćamo Diznilendu? I - `di su naši novci? Protiv Diznilendizacije!! Ako može Vojvodina, koja za sebe tvrdi da je Evropska Regija - zašto ne i mi, pa mi smo skoro Vasionski!
U ovom epohalnom poduhvatu imam i svesrdnu podršku čuvenog filosofa i mislioca Šilje.
Zemlja u kojoj su većina političara kriminalci.
Zemlja u kojoj se kriminalci zovu “Biznismeni”.
Zemlja u kojoj kriminalci sede u zatvoru iz “političke osvete”.
Zemlja koju najlakše prepoznamo po “kvalitetnim” putevima.
Zemlja sa nepismenim novinarima i kupljenim medijima.
Zemlja koja se ni u 21. veku nije rešila komunjara.
Zemlja u kojoj se još uvek nalazi grobnica zlikovca Tita.
Zemlja po kojoj slobodno gaze upravnici “Golog otoka” I komunistički oficiri i hvale se svojim nedelama već pomenutim novinarima (nepismenim)
Zemlja u kojoj 17-togodišnjakinje imaju izlaz do 5h, i dozvolu roditelja da se oblače kao kurve.
Zemlja sa najviše namrgođenih lica na ulici. Ako se nasmeješ, misliće da si lud (ili peder)
Zemlja sa kamikazama na drumovima.
Zemlja u kojoj se niko ne pita odakle nekom ćelavom, kockastoglavom dripcu u crnoj kožnoj jakni kuća na Dedinju od 3.000.000 evrića.
Zemlja u kojoj se busaju pravoslavci, a slušaju džihad muziku.
Zemlja u kojoj mladi jazavci misle da su modu izmislili crnci-klošari.
Zemlja gde je svaki patriota žigosan kao “nacionalista”.
Zemlja koja je sahranila reč “Ponos” pošto je isti obred izvršen nad reči “moral”.
Zemlja sa mnogo “vernika” koji nemaju pojma o svojoj rodjenoj veri. (I npr. misle da je Sveti Nikola bio Srbin)
Zemlja gde bi vlasnika psa odveli u ludnicu ako bi počistio za njim na ulici.
Zemlja sa najviše javnih klozeta. (liftovi)
Zemlja sa najviše deponija. Zovu se “gradske ulice”.
Zemlja koja voli da slavi sve sportske uspehe, ali najveće slavlje biva kada se fudbaleri samo I plasiraju na svetsko prvenstvo. Kada bi ti glupanderosi osvojili pomenuto, bilo bi na hiljade srčanih udara.
Zemlja u kojoj se doček Nove godine provodi na zemlji (da vas ne pogodi neki metak zalutali)
Zaključivanje pomoću već poznatih činjenica, logičkim nizom koji ne mora biti istinit.
1981. godina
1. Princ Charles se oženio
2. Liverpool postao prvak Evrope
3. Umro Papa
2005. godina
1. Princ Charles se oženio
2. Liverpool postao prvak Evrope
3. Umro Papa
Pouka 1: kada princ odluči da se oženi treći put, a Liverpool zaigra u finalu
Lige Šampiona, treba upozoriti Papu!
Pouka 2: kada princ odluči da se oženi treći put, a papa umre, treba se
kladiti na Liverpool!
Nešto što se u poslednjih dvadesetak godina pretvorilo u oblik liberalnog kapitalizma, a glavni činioci i egzekutori su Korporacije. Naravno, Sistem je tokom prošlih vremena imao drugačija lica.
Težnja Sistema je, na prvom mestu, porobljavanje mase. Naravno, ideološko. Sa masom je uvek lako, ali preduslov za njeno kontrolisanje i oblikovanje je taj da ona bude u ideološkim lancima.
Ona tada ne shvata da se nalazi u zatvoru, mentalnom, donekle i fizičkom. Tako zaslepljena, masa uživa u "blagodetima" jednog Sistema.
Ali besmislene igračke koje im taj sistem pruža ne pomažu im da neutrališu osećaj nezadovoljstva i nemira za koje ne mogu dokučiti pravi izvor.
Novi auto, tehnika, azurna obala, nameštaj - sve je to Sistem u vidu kredita koji se otplaćuje do kraja veka.
Svađa sa bratom na krv i nož oko mizernog nasledstva je takođe Sistem.
Kada odeš na more kod "braće" Hrvata, i to preko Like, na čijem se tlu još nije osušila srpska krv, jer "to je sad prošlost i nema veze"... i to je Sistem
Sistem je "kokiška", feminizam, pederske parade, fudbalsko svetsko prvenstvo, Egzit, gole sponzoruše, korupcija u vlasti, vojska bez muda, uranijum (osiromašeni) beznađe (orgestrirano), izbori (orgestrirani), život (orgestriran, takođe)
"...a sistem smo ti tato, ti bato i ja..."
Varljivo leto `68.
Svako od nas bar jednom može ovu distancu preći skoro u vremenu svetskog rekorda Useina Bolta
Zgrada "Beograđanka" je baš toliko visoka...
Svi pristojni ljudi su šokirani i duboko ožalošćeni incidentom koji je doveo do smrti Francuza Brisa Tatona, navijača Tuluza.
Nije se, međutim, čestito ni ohladilo telo nesrećnog Francuza, a već su oko njega počeli da kruže politički lešinari. Od svih otvorenih i prikrivenih oblika politizacije ovog zločina svakako je najniži navodna "šetnja protiv nasilja" koju organizuju udruženja i organizacije sa jasnom ideološkom i političkom agendom i čije ranije delovanje nedvosmisleno ukazuje da će ovaj skup iskoristiti za obračun sa neistomišljenicima. Bris Taton kao pojedinac i njegova sudbina njih uopšte ne interesuje, njima je bitno da proguraju svoje stavove makar preko leševa.
Ovaj zločin ima svoje počinioce. MUP Srbije je saopštio da je priveo osumnjičene za ovo ubistvo. Pustite sudske organe dalje da deluju, a porodicu i prijatelje Brisa Tatona da ga ožale u miru.
Takozvana "šetnja" je jasan dokaz politizacije Brisovog ubistva!
Bris Taton, počivaj u miru i neka ti je laka zemlja.
Najrealnije bi bilo da izgube i Zvezda i Partizan... ali pošto je to nemoguće, biće 0:0
Bangavi Partizan
Ćopava Zvezda
Čovek koji veruje ima sve što ima i bezbožnik. Sa tim što pored ljudske nauke vernik ima još jedno dodatno svetlo u vidu vere. Ne bih se ja baš hvalio zatvorenošću uma i srca. Nevernička ograničenost ljudskim umom samo može da unesreći čoveka.
Za početak pokušajte da shvatite da vera i religija nisu suprotstavljene. Bez vere nema ni novih naučnih pronalazaka. Kako bi Tesla otkrio bilo šta da nije verovao?! Vera ga je vodila ka novim otkrićima, jer nije mogao znati da postoji to što je otkrio. Glupo bi bilo misliti da trofazna struja nije postojala dok čovek za nju nije znao. Isto tako je još gluplje misliti da Bog ne postoji, samo zato jer vi niste spremni da ga vidite.
Možete vi i da ne verujete da će čovek živeti na Jupiteru, ali to ne znači da nauka jednog dana neće to i omogućiti. I neće nas u nova dostignuća odvesti ljudi bez vere, već naučnici sa verom. Nevernik nije sposoban da otvori um, jednostavno je skučen prostor njegovog delovanja.
Interesantno je da se kroz vekove uglavnom Crkva bavila moralom i etikom, a da su svetovne nauke uglavnom išle u pravcu tehničkih dostignuća. Imamo mi danas mnogo pronalazaka, medicina je uznapredovala, elektrotehnika takođe, da ne pričam o elektronici, ali čoveka i dalje muče isti stari problemi. Samoubistva, depresije, stresovi, strahovi...
Sa druge strane, niko ne kaže da je vernik po definiciji bolji čovek od nevernika! Ono što ja kažem jeste da vera u Boga od čoveka pravi bolju osobu. To ne znači da je neki vernik obavezno dobar, a nevernik loš.
Poznajem mnogo lekara koji piju alkohol, jedu masnu hranu, ne bave se sportom i puše, a pri tome me savetuju da ja živim zdravo! Isto tako postoje sveštenici koji svojim primerom krše sve ono što govore. Kao što ćeš poslušati savet lekara i živeti zdravo, a nećeš živeti kao on i nećeš zbog njegovog primera odbaciti celu medicinsku nauku, isto tako je žalosno ako odbaciš veru zbog lošeg primera koji neki sveštenik pruža!
Znam ljude koji nisu pušili, a dobili su rak pluća. Znači li to da pušenje ne šteti plućima, jer od raka oboli i nepušač?! Isto tako znam neke nazovi vernike koji krše hrišćanska pravila, ali neću zbog njih odbaciti veru.
Ukratko: neću odbaciti činjenicu da je pušenje štetno, ako lekar puši!
Da se razumemo. Nikada nisam, niti ću reći da je vernik bolji čovek od ateiste. To je zaista individualna stvar. A ako se još uzme u obzir činjenica da je teško odrediti da li je neko pravi vernik ili se samo tako predstavlja.
Smatram, ustvari sam potpuno siguran da Hrišćanstvo pravi od čoveka bolju osobu. Hrišćanstvo te tera da svaki dan preispituješ sebe i svoje postupke. Ne dozvoljava ti da menjaš druge, već isključivo sebe. Forsira te da kroz raznorazne napore svakoga dana napreduješ. U Hrišćanstvu se ne sme ići linijom manjeg otpora.
Možemo mi da ne veruješ u Boga, ali to ne znači da on ne postoji...
Na ovom svetu gubitnici su svi, i bogati i siromašni, ako ne shvate šta je suština života. Smirenje, strpljenje i trpljenje.
Život je jedan. Živi i ugodi sebi. Ne razmišljaj o posledicama svoga delovanja. Jedini zakon koji te može stići je zemaljski. Ako uradiš nešto loše potrudi se da izbegneš organe reda i sve je ok. Imaš svoje instikte, svoje potrebe i živi za njih. Robuj svojim potrebama. Ako ti ko stane na put ti sam odluči šta ćeš... Meri sve po svom razumu. Ti si najbitniji!
To ateizam poručuje.
Opet to ne znači da su svi ateisti loši ljudi!
Ovu seriju treba posmatrati iz ugla američke kulture (i sistema vrednosti) da bi se dobila potpunija slika. Poenta serije je (uprkos sve prisutnom promiskuitetu kao formi emancipacije - jer je u navedenom društvu promiskuitet odavno deo urbane kulture) upravo u pronalaženju pravog partnera, a ne u besmislenom "skakanju" iz kreveta u krevet. Čak i u Samantinom slučaju, koja je bez premca najinteresantniji karakter u seriji. Ta serija je u stvari kritika modernog zapadnog društva. Naravno, to nije lako videti na prvi pogled. Ja to volim da poredim sa recimo Marilyn Mansonom - u pitanju je takozvano POSTAVLJANJE OGLEDALA pred društvo. Problem je u tome što većina ljudi to pogrešno tumači, bilo da su to promiskuitetne srpske devojčice koje spavaju sa plišanim medama i izlaze iz stana zakopčane do grla, a zatim se presvlače u outfit kurve u liftu, ili neki retadirani isfrustrirani Amerikanci koji upadnu u srednju školu i pobiju silnu decu slušajući Mansona...