Izraz kojim brđani opisuju svoje "oduševljenje" kad odu na ravnicu.
-Eto, lepo sam ti rekla da ne volim da idem kod tvojih, čim dođem do ove ravnice osetim se kao da sam na Mesecu, nigde brda, nigde žbuna, samo ove livadetine i kukuruz, pala sam u depresiju, a nismo još ni stigli. Da ne pominjem onaj poslednji put kad smo bili, meni se išlo u vc, a nisam imala gde da se sakrijem, sevalo mi dupe kao reflektor. Jaoo, a tek kad tvoja MAMA počne da smara kako si promašio poentu života kad si mene oženio, doživeću nervni slom. Pa sad bih se i kod mojih u Čungulu vratila, muzla koze i cepala drva, samo da nisam ovde bre!
-E ženo, tu sam te čekao. Karta za povratak mami i tati ti je u zadnjem džepu tvoje tašne, autobus te čeka čim stignemo u Zrenjanin, a po tebe ću već doći kad se setim i nahvatam magarca, pošto se po tim tvojim brdima kolima ne može. Lepo se provedi, ženče hehe.
Izvući se iz neke nezgodne situacije. Spasiti dupe, po narodski.
-Neki dan sedim ja u kafiću sa sestrom i one dve male, a one ti pričaju o nekim budibogsnama pevačicama. Znaš ti da se meni ova mala crna sviđa, i ja šta ću, da ispadnem pametan, potegnem ti ja priču o Eminemu i onom Biberčetu i tako, kontam smuvaću je na žvaku. I zamisli, ona sluša, trepće onim crnim okicama, ja gledam moja je. Kad onda..,
-Šta onda, brate? Odvela te u vc i dala ti i u dupe? Pa ti si moj idol, brate!
-Ma jok. Onda mi zazvonio mobilni. Jašar. Hladan znoj me oblio. I ništa, ja kažem da sam kao pozajmio telefon od ćaleta, moj se sjebao blabla i iskoprcam se nekako. Večeras idemo da se vidimo, poverovala mi.
-Ne'š jebati.
Devojka koja ubitačno izgleda. Avion riba. Toliko je zgodna da one koji su skrenuli vraća na pravi put.
Mile, brate, onaj moj mali mi svaki dan sve više sumnjiv. Prošli mesec 'oće uvo da probuši, ja ajd pustim, on dođe s probušenim desnim. Prećutim ti ja to. Posle toga kupi roze majicu, ja i to prećutim, šta znam, možda je moda. Šiške mu odavno upadaju u oči k'o u onog malog Stankovića što je pevao u Zvezdama Granda, al' prećutim i to, neka ga. E, kad je jutros došao do ove moje male Milice i tražio pincetu da sredi obrve, zabrinuo sam se, da ti priznam. Pa šta fali ako imamo porodično imamo jednu obrvu, ne dira se to! E neće on meni, ubiću ga od batina, pa će se opametiti.
-Ajde more, moramo ga voditi kod one male Dulove, devojka je toliko zgodna da mu posle toga na pamet neće pasti da bude peškirić, ima da ga konvertuje.
Znate ono kad se nađete u prostoriji sa dosta ljudi, a došli ste sa nekim ko ne može da se ponaša k'o čovek ni jedan jedini jebeni minut, već pravi scene zbog toga što ga je lik za stolom pored popreko pogledao ili jer mu je konobar doneo supu, a on je tražio čorbu? Ili ono kad ste izašli u kafić sa najboljom drugaricom koja se, pošto je popila dva vinjaka pohvatala sa ćelavim likom koji ćale može da joj bude? Šta će narod pomisliti?
Jednostavno, najbolje je takve osobe izbegavati u širokom luku jer onda nikad nećete doći u situaciju da doživite transfer blama zbog dotičnog ili dotične koje, uzgred, boli patka za to što se o njima priča ili za to kako se ponašaju jer je njima osećaj sramote nešto što nikad u životu nisu imali.
Da vidiš, Mile, zove mene Aca večeras da izađemo na piće, dobio čovek prvu platu, pa da časti. I ja ajd, odem. Kad sam došao, on se već olešio i mlati onim parama onuda, neke devojke sede za stolom pored, a on viče: ''Ajde, mala, pošto košta da te večeras provozam u Golfu dvojci? Usput bi mogla i da mi se sagneš malo, daće čika parice, ne brini.''
Živi me sram pojeo da sam jedva čekao da odemo. Kad ne lezi vraže, dolazi neki iz obezbeđenja, ta mala što je ovaj zove da mu puši mu devojka. Uhvati Acu i izbaci ga napolje, ceo kafić gleda u mene kao da sam mu ja ćale. Ja šta ću, okrenem se i izađem.
-Au brate, sramota me njegove sramote. Džabe mu pare kad je šaban kako god da okreneš.
Soba za ispitivanje. U njoj svi propevaju.
Stari, narodni izraz za svećnjak. Obično se misli na onaj veliki, starinski metalni svećnjak koji se koristio za slavske običaje, stajao na sred stola sa svećom koja se palila u toku molitve, a onda tako gorela ceo dan.
-Eto, prijatelju, valjda vam je dobro tu, smestili smo vas na sredinu, tu baš pored peći, milina jedna.
-A jest milina da mi vosak i trunje od ove vaše sveće ne padaju direkt u tanjir, jeb'o vas ovoliki čirak da vas jeb'o, u oko mi ga nabili. Da prostite.
Prestani da se ponašaš kao neandertalac, ovo je 21. vek, a mi više nismo Kromanjonci koji su se sporazumevali dimnim signalima i vikali s brda na brdo neartikulisanim glasovima.
-I OOOONDA I OOONDA SAM JA NjOJ REKO: ''DESI MALA, RADO BI TE UBIO OD KU..''
-Kontam, kontam, burazer, u redu si, ajd sad siđi sa stola i obuci gaće, gledaju te ljudi malo čudno. Ovaj, nemaš ti čime nju da ubiješ, ako me razumeš hehe.''
Likovi koji na nekim žurkama ili nekim drugim dešavanjima samo stoje u uglu i bleje, a svaka dva sata klimnu glavom, čisto da se zna da nisu deo dekoracije.
-Hahahah pogledaj ovu dvojicu, kakvi dekorativni momenti, jebote. Ovaj u havajci se nije pomerio već sat vremena, morala sam da idem da vidim trepće li ili mene neko jebe u zdrav mozak.
Prevrtati se, stalno se okretati, najčešće u toku spavanja. Imati pundravce u dupetu.
-Ooo, dobro jutro. Kako sam odlično spavao sinoć hehehe. A ti, kako je tebi bilo?
-Šta kako je bilo? Posle onog dvominutnog bockanja, zaspao si kao klada. Onda, kad sam i ja pokušala da zaspim, šutnuo si me nogom, nisam znala gde se nalazim. Posle minut si me udario rukom po glavi, otkrio me skroz pa sam se otimala za ćebe s tobom. Ti si pobedio, naravno. U roku od deset minuta, prevrnuo si se jedno pedeset puta, da bi na kraju zaspao na mojoj ruci, evo celo jutro je ne osećam, kao da nije moja. Pa lakše bi mi bilo da sam na podu spavala, stoko neopevana! Više nećeš jebati. Mada, ni sad se nisi nešto pretrgao, ako ćemo pošteno.
Prazan i ništavan karakter, ličnost koja je ceo život provela živeći u senci drugih, na tuđi račun, na tuđoj grbači. Onaj posle kog neće ostati ništa vredno sećanja i spominjanja. Onaj kom takav način života ne smeta. Ogrezao je u svakodnevnicu, navikao na to da mu se dan svodi na ono šta će da pojede, obuče, vidi na televiziji i ponovo legne da spava. Jednostavno, ni u čemu ne vidi neku radost života, već na sve gleda ravnodušno, a na vreme kao na nešto što će svakako proći i zbog toga nema razloga da se trudi da nešto popravi. Na kraju svejedno čeka ništavilo, smrt.
Autor je i sam pomalo mehur od sapunice, zbog čega nema primera.
Odgovor na pitanje ''Kako kući?''
Eee, nisam te video odavno, šta ima, kako kući, žena, deca?
-Jedu svi, fala Bogu, k'o popisna komisija, ne stižem da nakupujem hrane samo. E da mi je da bar baba... Ništa, ništa, dobro je.
Doći sebi nakon nekog iznenadnog šoka i velikog stresa.
-Šećer i vodu! Mile će da nam umre! Pa dobro bre, čoveče, nije bitno što nam se ćerka udala za gancija u 14 godina jer je trudna i nosi blizance i živi u karton naselju sa njih deset u istoj sobici... Eto, neka ona i on dođu ovde da žive sa nama, to je sad moderno. Imaćeš unučiće, ima da ih školujemo i eto.
-Uh, povratih se, u pravu si ti, nema to veze..
-Bitnije je što ti sin slupao auto koji si uzeo na lizing pre mesec dana. Evo u garaži je, nećeš ga prepoznati. Mislim auto, ne Dragana, on je dobro. Koliko god je moguće da je dobro jer je rođen u šestom mesecu...
:šlog:
-Mile, Mile, bre!
