Прелазак са вербалног на физички разговор (песнице и главе). Једина преостала ствар у нерешивој расправи. Мирољубиви преговори се могу наставити, али се њима ништа неће постићи. Обе стране су решене да бране свој став до последње капи крви. Не метафорички, већ буквално, јер на сцену ступа правило јачег. Докурчило ми више ово кењање, џабе теби сви аргументи, џабе што је правда, како кажеш, на твојој страни, кад се ја до'ватим мотке има да се повинујеш мојим правилима само тако. Да ли сам управу, то није ни важно, расправу добијам засигурно. Лепо кажу, сила Бога не моли, а може се додати и да не зна за правду. Ако неће милом, онда ће силом.

Одлична игра наше младости, која нас је толико пута извукла из невероватно досадних предавања и часова. Правила су једноставна – уписати географски појам који почиње на задато слово. Класични појмови били су држава, град, река, планина, биљка, животиња, предмет и име, али су неки маштовитији играчи знали да додају и кола, цигарете или болест. Свака игра почињала је насумичним убадањем слова из неког уџбеника, мада је то знало да се одужи будући да су редовно испадала слова „Љ“, „Ђ“, „Њ“ или неко које је већ било. Међутим, постојао је проблем у игри. Наиме, многи играчи који се не могу сврстати у бистрије знали су да лупају појмове и да вас убеђују у њихово постојање, а опет, они бољи често су били оптуживани за исто приликом навођења неке мало егзотичније локације.

Poslednji stadijum komparacije. Koristi se za opis nečega što radi svoj posao tačno i sa velikom uspešnošću. Onako, što se kaže, za sve pare.