
Дефиниција је најблаже речено сјајна и крајње озбиљна. Једино смешно у њој јесу имена и надимци набројаних силеџија-кримоса-партнера дотичне жртве. Тако да се никако не може говорити о фаворизовању насиља и насилника. Дефиницију не схватам као спрдање са жртвама такве агресије, нити као генерализацију и тврђење да све девојке до једне имају такву причу иза себе. По мом мишљењу, дефиниција више циља на у нас распрострањени феномен жена које привлаче насилни момци тј. кримоси, чак и када је њихова агресија усмерена директно према тим женама о којима је реч. Наравно да је посреди мазохизам и патологија, али та појава је итекако присутна код нас и не постоји разлог да се она игнорише. За насиље се подразумева да не може имати никаквог оправдања. Али дотичним девојакама-жртвама неретко се придаје ореол великомученице, а притом се заборавља да добрим делом јесу саме криве за све што им се догодило, и то управо из разлога промискуитета, како аутор одлично запажа. Стоји да те несрећнице махом потичу из растурених породица и проблематичних средина, али ни то није увек правило. У сваком случају, то не представља оправдање за промискуитет.А ако жена упорно трага за мушкарцима који ће је млатити, онда уз сву обзирност према психо-социјалним факторима који су је довели до таквог стања, ипак треба констатовати и њену личну кривицу и одговорност. Таквих жена има на претек, мислим да свако зна за по неки такав случај. Лично знам за неколико таквих примера који се не могу објаснити нити оправдати поремећеним друштвено-породичним односима, већ искључиво необјашњивим афинитетом поменутих девојака према агресивним и `преким` мушкарцима. Мој утисак је да је то поента дефиниције, и зато дајем плус као врата.
