Aleksandar Skrjabin
Велики руски композитор (1871-1915). Експериментисао је, сједињујући музику, плес, светлосне и колоритне ефекте, и на крају - контемплативну тишину. Следећи езотеричке доктрине, он је тражио звуке који су у стању да убију, и звуке који су у стању да васкрсну. Почео је да пише симфонију звану МИСТЕРИЈА. Потпуна тишина у трајању од више сати требало је да претходи њеном извођењу. Једном изведена, уз учешће свих великих уметника света, симфонија је требало да изазове Парусију Божију (други Христов долазак) и да тренутно измени лик света, или да подстакне космички пожар и крај света, који је постао апсурдан и бескористан. Скрјабин је написао само прелудијум за ову симфонију, јер је изненада био покошен загонетном смрћу. Неки су сматрали да су га уклониле окултне силе.
minesweeper
Ono što igramo u gradskom prevozu pokušavajući da uočimo kontrolu.
''Ja sam 1, znači bilo ko oko mene može da bude, ovde su 2 fensike, one nisu, 'vamo 1 baba, nije ni ona, 1 fina gospođa sa tašnom, nije ona, ova 2 klinca nisu, ova 2 kulera bez prtljaga... Ima izlaz!''
Mali princ
Knjiga Antoana de Sent Egziperija koja se moze citati u svakom starosnom dobu coveka, i svako ponovno citanje pruza drugacije razumevanje knjige. Knjiga nema nikakve granice i svaka situacija se drugacije protumaci u skladu sa psihickim stanjem i staroscu. Jednom recju knjiga za decu i odrasle.
Istina koja se u ovoj knjizi spoznaje toliko je realna da boli, jer smo zaboravili da gledamo na svet ocima deteta, nezno i neiskvareno, da se smejemo iskreno i od srca i samo onda kada je stvarno tako bez maski i sminke bas onako kako treba.
Svi ljudi imaju zvezde, ali one svima ne znače isto. Za one koji putuju zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za naučnike one su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo gore ćute. Ali ti, ti ćeš imati zvezde kakve niko nema ...
- Šta hoćeš da kažeš ?
- Kada budeš noću gledao u nebo, budući da ću ja živeti na jednoj od njih, budući da ću se ja smejati na jednoj od njih, tebi će se činiti kao da se sve zvezde smeju!
I on ponovo prsnu u smeh.
- A kada se utešiš jer čovek se uvek uteši, bićeš srećan što si me upoznao. Uvek ćeš mi biti prijatelj. Želećeš da se smeješ sa mnom. I ponekad ćeš otvoriti svoj prozor, tako, iz pukog zadovoljstva ... A tvoji prijatelji će se čudom čuditi kada vide kako se smeješ gledajući u nebo. Tada ćeš im reći:
- ''Da, zvezde me uvek uveseljavaju!''
A oni će smatrati da si lud. Uvaljivaću te u grdne neprilike ...
I on se ponovo nasmeja.
- To će biti kao da sam ti, umesto zvezda, poklonio hrpu malih praporaca koji umeju da se smeju ...
Na koliko samo ovo nacina moze da razazna?
Iskrena pesma - Milan Rakic
Kontraverzna pesma,koja nikog ne ostavlja ravnodusnim.
Neki ce je smatrati kao najbolju pesmu iz perioda moderne(kao npr. ja),a drugi ce reci za pesnika da je bio budala koja je razocarala tu devojku.
Ipak da nije bilo ove pesme,ona mozda nikad ne bi doblila pesmu od nekog.
Pesnik je bar ispao fer lik.
Milan Rakić - Iskrena pesma
O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.
Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,
Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,
Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.
I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.
I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,
I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.
Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!
I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.