Конзумеризам - филозофија сваке моралне фанфуље, која је облапорна/облапоран на количину анемичне валуте за поткусуривање, са којом тргују малограђанске душе, заведене савременим стандардима животоликог стања, која је само бледа копија живота.

Та валута се јавља у безброј облика и начина. И увек се своди на једно:
"вредим више од тебе, ако имам више од тебе. Стога, цркни од зависти!"

Израз КОНЗУМЕРИЗАМ (consumerism) описује став према којему срећа неког појединца искључиво зависи о конзумацији добара и услуга, тј. поседовању материјалних добара.

Почива на нашој таштини.

Заиста, има вала на чему и да почива!

Хамлетовско питање министра економије неке "грчким синдромом" захваћене земље (ивица банкрота + велико задуживање + погрешна политика), коме је гладан народ дошао испред прага да га приупита нешто.
Уз кафу.
Са ратлуком!
А причаће се прангијама и моткама.

Иако је горепоменуто дефиниција за делатност проститутки и естрадних половњача, од недавно са њом може да се поноси и ДРЖАВА са свом својом раскоши и сјајем.

Како?

Па лепо: распрода све шта се распродати може под благословом транзиције, и то, ни мање ни више, него осведоченим кримосима и људима са маргине, који су на волшебан начин згрнули богатство, па одлучили да оперу тај поштено стечени новац куповином некретнина и ораница.
Радници ће мало да протествују што им је фирма распродата - па сад немају посла, док се не уморе или не липшу од глади, и пуј пике не важи.
Нема више!
Појео вук магарца!

После неколико година држава донесе закон о заплени имовине стечене нелегалним новцем. Ем је ту имовину својевремено продала, ем исту имовину узурпира сад назад. Сама себе с предумишљајем частила.
А сумњивоработне купце, са којима је донедавно шуровала, у затвор, ако су доступни извршним органима.

И сад нека ми неко објасни како у овој држави да се поштено бавиш криминалом ???

У ону у коју си се клео, са којом си до јуче ишао руку под руку, која те је волела ко род рођени, а сад ти окренула леђа, сетила се да припуни буџет од твог незаконитог пословања, и саплиће те на сваком кораку?

Био једном један краљ кокаина.
Био, па га нема...
Јал` су ли га јатагани скрили,
јал` је грдан, преко "гране" стргн`о...

Погађате, реч је о пљеваљском нарко-босу Шарићу, који се негде обестрвио. А иза себе оставио вишемилионску имовину у некретнинама, на милост и немилост оних који га прогоне.
Али то овде није тема. Нек се њиме баве истражни органи. Акценат је на његовој нематеријалној оставштини, његовом убогом легату што је оставио локалном становништву у аманет, који у њему не виде ништа друго до добротвора.
Доброчинитеља.
Идола.

Забачена варошица на северу Црне Горе, у којој сиромаштина брикља из сваке поре, је можда идеално место да се организује шверц наркотика.
Родно место гос`н нарко-боса је душу дало за камуфлажу послова, који баш и не трпе дневног светла. Јесам ли поменуо убиства прекривена велом "виших интереса" нарко-картела?
Сваки муфљуз који се бави мутним радњама зна да нема имовине стечене криминалом без подршке власти, политичких странака, тужилаштва и полиције.
"Подмажи кола да не шкрипе" је неопходна ставка у животу сваког коцкастоглавог сатрапа, ако жели да остане и опстане на површини.
Готово сви они мисле да је то сасвим довољно.
А заборављају, од своје похлепе, на најважнију ствар.
На омиљеност међу мештанима. А она се добија васколиким спонзорством оним људима којима је помоћ заиста потребна.

И то се види у овој ситуацији. Иако гос`н Шарића нема ни од корова, његов дух се осећа у Пљевљима, где важи за добротвора и угледног грађанина, а млади у њега гледају као у Бога.
Страхопоштовање усађено у костима упредено са захвалношћу што многи од њих имају кору хлеба. Јер ако падне он, пашће у воду преко хиљаду радних места.

Обезбеђивао гласове режиму, улагао у град и запошљавао људе, а заузврат му се нико није мешао у послове. До одређеног тренутка.

Јер тиква кад презрене, она пукне.
Није тешко самој тикви објаснити да је пукла, и да више ништа не може бити као што је некад било, али како то објаснити људима који су је чували и гајили?

Како објаснити мајци болесног детета, којем је горепоменути финансирао хируршку операцију у иностранству, да му је живот спашен прљавим парама?
Како објаснити становништву да је болница у којој се лече обновљена новцем од крваве работе?
Како објаснити младим и амбициозним фудбалерима "Рудара" да њихов газда има и мрачније лице од оног са којим се представља да је поборник спорта и здравог живота?
Како објаснити родитељима чија су деца наркомани, да је за њихово лечење, који је, гле ироније, омогућио дотични, финансирано управо новцем који су исти ти зависници од њега куповали дрогу?

Стокхолмски синдром у свеопштем издању. Јатака на све стране, спремних чак и живот да дају за њега. Јер се доброчинитељ не заборавља, па макар био и сам ђаво.

Да, био је за ближње душеван,... да, имао је слуха за туђу несрећу,...
али да ли га то оправдава?

И кад све буде готово, и када се сруши та грађевина саграђена на трулом темељу, становницима не остаје ништа друго него да се плаше немилосрдне судбине да их поново не опточи у убоги сиротињски град.

А сви знамо каква је судбина курва...

У овој предстојећој 2010-тој години, пуној сјаја и лепих жеља, која ће бити благородна према свима нама, чућемо следеће вести:

1. Три нова моста у Београду: градска власт је испунила обећање! Поред футуристичког моста преко Аде, отвара се и онај што повезује Земун и Борчу, а у плану је до краја године и градња тунела испод Дунава.

2. Центар града без аутомобила: "круг двојке" је постао огромна пешачка зона, јер је постављен у функцији метро што повезује Коњарник и Земун. Нико нигде не касни, а нема гужве.

3. Београд угостио милионитог туристу: Београд је постао престоница европског туризма, у њега надолазе "тушта и тма" туриста из целог света. Народни музеј је посећенији од Лувра. Не можеш да прођеш од Јапанаца о чијим вратовима висе фотоапарати.

4. Србији статус кандидат за чланство у ЕУ: Европска Унија је одобрила осам милијарди евра из приступних фондова, бесповратног кредита. Јавни спољни дуг се свео на нулу.

5. Сав шунд и кич се истопио пред налетом новог хуманизма и ренесансе који је започео баш овде. Београд постаје међу пет најзначајнијих културних центара у свету.

6. Двоје наших младих научника су добили Нобелову награду за проналажење лека за рак. Опака болест коначно може да се савлада у читавом свету. Признања пљуште са сваке стране.

7. Формула 1 у Јагодини: Писта која ће бити саграђена пред крај године биће најмодернија у Европи. Јагодина је постала светски спортски центар коме много већи олимпијски градови могу да позавиде, изјавио је градоначелник Палма.

8. Нема хулигана, стадиони пуни: Просек гледалаца је драстично порастао у односу на претходну сезону, јер су људи почели масовно да долазе зато што знају да им се ништа лоше неће догодити.

9. Србија је на пречац постала прва држава на ранг листи са најмањим индексом корупције. Криминал се свео на ниво статистичке грешке у односу на раније године. Дроге нема ни за лек.

10. Платежна моћ грађана је порасла на 400%, са теденцијом даљег раста. Нема незапослености. Становници западних земаља долазе овамо за бољим животом.

11. Србија доживљава економски бум - оваквим темпом за две године ће се престићи Јапан и Јужна Кореја. Немачка ће за нас бити земља трећег света.

12. Србија првак света у фудбалу: ово нису очекивали ни највећи оптимисти - у финалу је савладала Шпанију са 5:0. Огромно славље на читавом Балкану. У Загребу скандирају са "Браћо, Срби!" са све ћирилицом!

13. Сваке недеље нека светска звезда наступа у Арени. Извођачи одушевљени организацијом. "Ово нема нигде у белом свету"- изјавила је на српском Кајли Миног са шајкачом на глави.

14. Београдска берза постаје утицајнија од Wall Street-а. Динар гази евро и постаје међу пет најзначајнијих светских валута.

Taman ste smislili da pišete narodnoj kancelariji predsednika republike da se uvede >>porez na kič<< (taj dohodak bi opkrpio svaku rupu u budžetu, majke mi), kad Vas obrlati rafalna paljba mobilnog telefona u vidu nadolazećih SMS poruka. Šta je ovo navalilo, pa pišti svaki minut, pitate se Vi, al` imate šta i da vidite. Došlo je vreme da iskajete sve prošlogodišnje grehe, u mukama Danteovog pakla, čitajući šundericu, koja se bajata vrti već svakog prvog januara.
Doš`o đavo po svoje. Osim ako i sami niste zaglibljeni do grla u tom blatu što se zove: "SMS silovanje na finjaka".

Желите да окусите чаролију што вам доносe Деда Мраз и ирваси са кока-кола рекламе? Баш у новогодишњој ноћи? Баш Вама?
WRONG!!!
Ево ретроспективе реалне чаролије, на који год `оћеш начин.
После нека неко каже да рекламе нису једна дебела, усирена лаж!

Постоје неколико врста дочека Нове године: ресторански, клупски, кућни, улични, дијаспорни и креветски.

Ресторански дочек је био моди још од како се кафанска певаљка, зарад подизања и онако узавреле атмосфере, подигла на сто и угазила штиклом у свињско печење. Чим се на вратима неке биртије нађе обавештење да нуде дочек Нове године уз отворен шанк, наш народ наврне к`о нездрав, а после следећа два месеца опањкавају тај ресторан и говоре како су покрадени, јер није било довољно алкохола који су хтели да сруче у себе. Ове године је IN да се уместо "Отворен шанк" лепе рекламе "All inclusive" на бандерама, аутобуским стајалиштима, а богами и на контејнерима (јако духовито). Напијаће се по систему "не можете мени да наплатите колико ја могу да сручим у себе". Моје даме, ако сте одлучиле да и ову Нову годину проведете у друштву своје јаче половине, ово вам не гине: ваши мушкарци ће јурцати да пољубе, на ваше очи, све што иначе не могу да љубе. Кад буду изљубили све дроћкалице које су обукле неки кич аутфит са шљокарама, сетиће се после сат времена да сте ту негде и ви, пијано ће вас изљубити и рећи: "Драга, шта теби могу да пожелим кад већ ти имаш мене". После овога вам, наравно, не преостаје ништа друго него да се урољате од алкохола! Ђаво да га носи!

Клупски дочек Нове године је резервисан за скоројевићку елиту нашег града. Не прославља се у клубу него у кући једног од припадника елите, са пажљиво пробраним гостима, ни по пријатељству ни по родбинским везама, већ по дубини џепа и оствареним пословним везама. Претерује се у свему, почевши од избора пића, преко менија, па до јелке која је толико окићена да се само претпоставља да је јелка у питању. Овакав дочек служи само у међусобном крвничком оговарању по клановима који су међусобно удаљени пар метара, а онима који нису ту да ваде џигерицу. Чудо једно колико то абер-черечење лучи хормон среће.

Кућни дочек је најзаступљенији. Почиње вечером коју служи домаћица, која ни за овај дочек није стигла да скине виклере са косе, јер је сецкала састојке за незаобилазну руску салату, а наставља са вишечасовним ислеђивањем ко је крив што сви други (који су гори од ње) дочекују Нову годину у градском ресторану, а само она седи код куће. Главни састојак те руске салате је, а шта друго, до горчина и озлојеђеност. Дочек се завршава што он сит и напит хрче испред телевизора, а она седи на WC шољи и плаче са шам-ролнама на глави. Ујутру му, на његов изричит захтев, кува киселу чорбицу, јер би је добио и у најгорој биртији, па мора и у својој кући.

На улични дочек излазе сви они који уназад годинама гледају како читав свет дочекује Нову годину на улицама, јер кад могу они који су богатији од њих, могу вала и они. Дочек је зачињен куваном ракијом (Зозовача квалитета), трубачима и осећајем припадности. После поноћи им се придружују и они који су Нову годину сачекали у кући, и то само ако нису посвађани. Пошто напољу реже минус, сви цупкају у ритму Калашњикова или Ђурђевдана. У неко доба ноћи покушавају да се вину пут неба уз "Игра рокенрол цела Југославија". Не мож` никад да омане.

Дијаспорни начин дочека је онај кад цркнете од посла да бисте дочекали сестру која живи у иностранству са све њеном немогућом децом и мужем кретеном, које ћете морати да угостите десетак дана. За узврат ћете добити литар дисконтног пива, 100гр чоколаде, и прашак за веш. Сачекаћете их са "колико уложим-толико добијем-ал` мало морген" киселим осмехом, и претумбавањем по глави кад ће да прође више тај десети јануар. Сестрићи из пакла крљају све пред собом, а зет ко нечитав једе за Оскара.

Ове новогодишње ноћи ће деца чији су родитељи имућнији, опет добити скупе поклоне, јер увек постоји начин да се љубав компензује. Деца родитеља који немају пара ће бити обавештена како Деда Мраз не постоји и да га је глумио тата, како су то приче за малу децу, да је време да постану одрасли, и тако ће на најсуровији начин схватити да сви лажу, а нарочито они који их највише воле, ДА ЈЕ ЖИВОТ КАО И ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ ЈЕДНА ОБИЧНА ИМИТАЦИЈА! Наравно, биће то њихов најгори дочек који ће памтити до краја живота.

Незаобилазан елеменат дочека у СВИМ варијантама је свињско печење са све јабуком у њушци. Били ноблес или не, ако немате уста омашћена крменадлом, дочек није дочек. Јер нема лепше птице од прасице...

И на крају, постоји онај креветски дочек, какав се саветује свим "живим брзо, и храним се лако" женама од стране Ж-часописа: баталите скупу тоалету, купите јагоде и шамањац и уз ватру камина пригрлите свог драгог. Али се саветодаваљке нису сетиле да кажу и приде: ко то није радио 364 ноћи, не мора вала ни те 365-те.

Извор: http://www.srbijanet.rs/zvezde/domacica/37428-ceca-platila-za-prostitutku-1000-evra.html

Прошле недеље је одржана промоција ове књиге (од ауторке сумњивог морала), која је наставак саге о проститутки - која своју кору хлеба поштено зарађује у Немачкој. Поред дронфуља, профукњача, и којекаквих бубашвабо-новинара жуте штампе (жућа не мере бити), појавила су се и знаменита имена наше естраде, који су брже боље дотрчали - не би ли им слика осванула у абер-новинама, јер су они, тобоже, љубитељи писане речи. Добра прилика да поброје шта су све прочитали у животу, и да похвале цењену списатељицу, типа: жвањ-жвањ-она-је-тако-супер-пише-мисим-оно-разваљује-екстра-жвањ-жвањ...

Промоција не би ни била тако запажена, да се не развлачи по новинама како је први примерак откупила Српска Мајка за `иљаду еврића (уштедела, сиротица, од трансфера фудбалера), вероватно да би имала шта читати на будућој робији. А да не причам о дегутантности како ће тај новац завршити у хуманитарне сврхе дечијег онколошког одељења (прокламују најниже пориве, и са тим новцем се после перу преко болесне деце, и то на сав глас. Фуј!).

Ауторка се брани чињеницом да је прошло издање продато у 150,000 примерака (!?!), плус најмање још толико за овај други део. СТОПЕДЕСЕТХИЉАДА!!! Мислим, јесмо ли као друштво дотакли дно, или ово силовање здравог разума тек узима замах?
СТОПЕДЕСЕТХИЉАДА!!! За шта, за аутобиографије курвуљетина које су решиле да одену ново рухо, спонзорушки се удале, латиле оловке, и на прошлост пљунуле пуј-пике-не-важи. И све то аминују познате личности, ИДОЛИ тинејџерчица које се ко уклете облаче у "whore outfit" одећу, по последњем крику моде (а то што је памет крикнула за сва времена, ником ништа).

И на самој промоцији се јавио један глас разума, који се дрзнуо да пред свима каже да је ово штиво дно писане речи, шљам и ђубре књижевности. Али окупљена маса испраног мозга га је презиром прождирала, са етикетом да је "лажни моралиста", све док се није изгубио. Наравно, сви су стали у заштиту ауторке, која по њиховом мишљењу треба да добије Нобелову награду за књижевност.
Ал` кад би се курве питале...

Мантра која се изговара кад немаш шта друго да изгубиш, до оно мало достојанства што ти је остало. Последња сламка спаса профаних људи и кукавички пандан узвика "Нека буде што бити не може!".

Више од наде.
Мање од части.

У недостатку оригиналности савремених teen часописа, чији је лајт мотив - прокламовање шугавих стереотипа и давање идиотских савета, ево алтернативе за "оскрнавимо људски интелект, ако је шта од њега остало" тестове.
Па, јавите на ком сте ступњу зиљавости...

---------------------------------------------------------------------
(1). ТВ позната (!?) личност (општенародно позната као "певаљка") са великим "персоналитијем" (попрсјем) је изјавила нека своја "размишљавања" на задату тему. Ви ћете:

А. Ћутке прогутати та баљезгања, а оком не трепнути

Б. То вас неће учинити довољно тупљим, него ћете похрлити за даљим лажима и обманама дотичне

В. Систем вам је одавно нарушен извитопереним вредностима, и ово што је она провалила па остала жива, вам дође као Далај Ламина изрека

Г. Набавићете хеклер, отићи до "killing me softly" телевизије, и изрешетати водитељку, камермана, и главног уреднка, што је све ово благословио. Да запамте дан када прелије последња кап...

---------------------------------------------------------------------
(2). Осим ако немате од 11-14 годиница са мозгом који вам вегетира на фејсбуку, који је Ваш омиљени часопис:

А. Teen (то је оно шарено, бљутаво и понижавајуће)

Б. Joy или ОК (исто као претходни + постери који вриште "скрндељу, ја сам твоје божанство, клањај ми се!")

В. Bravo (исто као претходни + 1001 савет како бити зиљавији)

Г. Alan Forda (којег је, за разлику од претходних, грехота искористити као WC папир)

---------------------------------------------------------------------
(3). Видели сте у излогу "piece of shit" гардеробу, за које вам се срце прилепило. Али немате довољно пара за ту безобразно скупу ствар, које се не би ни Lady GaGa постидела. Ви ћете до пара доћи:

А. Мољакањем ћалета: дај ми, дај ми, дај ми, дај ми, дај ми... док вам не дâ и не отера са константацијом: "да се неко зајебе па да те ожени, да ми се више скинеш са овог мог напаћеног новчаника..."

Б. Мољакањем мужа: дај ми, дај ми, дај ми, дај ми, дај ми... док вам не дâ и не отера назад код ћалета као фуш робу, за коју се гадно преварио кад вас је оженио

В. Мољакањем швалера: дај ми, дај ми, дај ми, дај ми, дај ми... док вам не дâ и не отера код импотентног мужа, па нек се он ждере с вама

Г. Радићете крвнички, деца вам годину дана неће имати шта да једу, али ћете је на послетку купити и спектакуларно спалити на сред Теразија.

--------------------------------------------------------------------
(4). Имате шансу да пошаљете анонимно питање гинекологу. Ваше питање би било отприлике:

А. Спавала сам с дечковим братом? Да ли се то сматра варањем?

Б. Више ми је типова са журке рекло да ако једем њихове антибејби пилуле (екстази) да не могу затруднети, па сам им дозволила да ме рмпаче редом, без кондома. Сада сам трудна - да ли то значи да нисам конзумирала довољно таблета?

В. Имам 16 година и имам дечка с којим имам интимне односе. Мучи ме што он воли да гура грлић боце тамо доле. Моје питање је: да ли ми је дечко алкохоличар?

Г. Приметила сам да на рекламама за улошке увек буде нека плава течност, а мени цури црвено... Јесам ли ја нормална?

---------------------------------------------------------------------
(5). Ваша омиљена изрека коју често користите је:

А. Ja sam swatka mawa cica-maca, wojim te puno moje mjau-mjau. Mwe!

Б. Ја волим ону од Толстојевског: "Лепота ће спасити свет". А мени сви причају "Јао Слаџо што си лепа"!

В. Кад год видим на телевизору ту јадну дечицу која гладују свуда по свету, плаче ми се. Мислим, волела бих бити тако мршава, али не уз све те муве и смрт и такве ствари.

Г. Давно сте прешли са залудних изрека на хеклер. Циљ оправдава средство... Рече Макијавели и направи масакр у емисији "Недељно поподне" код Лее Киш.

---------------------------------------------------------------------
(6). Добили сте на поклон ваучер "Измени себе физички, по мери модних креатора". Шта ћете урадити:

А. Отићи ћете код Александра Каприша да вам опичи најновију ултра-мега популарну фризуру, уз његов најновији хит
"силујем својим крештањем & I wanna be a pewaljka". Блајховање - кућа части.

Б. Botox, please!!!

В. Липосукција, зна се... Циљ: 20 кила с креветом.

Г. Са тим ваучером отићи ћете на фешнвик, да разбуцате то змијско легло феминизираних креатора (са говњавом мотком, зна се... старе вредности никад не излазе из моде). Доста је вала било наметања малоумности и анорексије.

Тема због које феминистаче штроје, ако им се шта замериш.
А таква је тема, да је немогуће не замерити им се. (ДРУГИ ДЕО)

Еманципација је заснована као идеја да се жене изједначе, раме уз раме, са мушкарцима, по свакој основи, да изађу из оквира неоправдано запостављене популације, да стекну право да раде, одлучују и кажу оно што им је на уму. Та идеја о независности женског рода је можда и најзначајнија у савременом друштву. Без њеног остварења би људски род и даље био у продуженом средњем веку, негујући култ мрачног доба.

Хипереманципација је подивљали франкенштајн ове идеје, настала као нус појава модерног, потрошачког друштва. Главни носиоци ове распојасане либерале су, а ко други, до савремене списатељице, чијa би колекција написаних аутобиографија могла глат да гласи: "мемоари једне курве".
По њима, жене МОРАЈУ да покажу мушкарцима да умеју да лупе руком од сто кад им нешто није по вољи, да причврље свако очекивање од ње да буду домаћице, и да своје мужеве никада неће волети као што су им мајке волеле очеве. И тако, од тог схватања се стварају безосећајне амазонке, поред којих би и Хајдук Вељко био папучар.

Идеја се свела на то како је жешће срање показати своја осећања, а да је невиђено срање да једна жена зна било шта друго, осим да се постави испред монитора или ТВ-а. То да куваш, спремаш, садиш цвеће, које је то срање, јеботе!!! Што би, кад све може да се купи.

Феминисткиње се неоправдано посматрају као мушкараче (класични стереотип), а разлика је у томе што се оне боре за иста права у односу на мушкарце, док се хипереманциповане боре за већа права.
Еманципована жена би да донесе плату у кућу, док би хипереманципована да дигне све четири у вис; да јој се све створи - а прстом да не мрдне; да оптужи мужа да је шоња за кога би најбоље било, ако већ има намеру да једе и буде чист, да се врати код своје мамице која га је тако васпитала.
А бесомучно трачарење са фашист-другарицама преко телефона о сваком интимном детаљу у браку и превртање прљавог веша пред јавност, дође му као шлаг на торту.

Љубав и не постоји, то се може прочитати између редова из свих духоубилачких женских часописа, постоји само секс и милион чланака о томе - "како га натерати да вас заволи?".
Ко мисли да може било кога да натера на неку љубав, грдно се зајебао, а још се више зајебао ако верује да љубав не постоји. А животно се зајебао ако свог брачног сапутника (како год до њега дошао) претвара у противника, са којим ће да се препуцава: шта су чија права, чија су деца, и чије су обавезе.

Постоје животи у којима двоје живе заједно, једно уз друго. То је поента. И постоје они животи у којима двоје живе у истом простору, а кују планове како да доскоче оном другом, док срчу топлу супу за хладним столом, тако да од све топлоте коју имају, остане само тањир супе.

Тема због које феминистаче штроје, ако им се шта замериш.
А таква је тема, да је немогуће не замерити им се.

Некад су наше бабе (не "баке"; словима: Б-А-Б-Е) држале читаво домаћинство радећи истовремено безброј послова, не би ли све завршиле до починка. И тако сваки дан, докле је не покрије земља. Чак су и тад кивни на њу што је отишла, а није им све позавршавала. Елем, једна од њених дужности је да иде са корпицом километрима далеко, преко седам гора, до ливаде, не би ли нахранила свог мужа који коси, и који изгладнео гута, као чума децу, све шта му је спремила и донела.
А донела му је: домаћу шљивку, проју са чварцима, питу с месом, пуномасни сир, сланиницу с белим луком, мед са орасима, баклаву, и бидон чисте изворске воде. Њој тако уморној, јој је једино остало да се моли у себи, да му се не дигне од толиких природних афродизијака, јер код куће има још тристо послова, које ваља свршити док не падне ноћ. Али мужу је ипак нешто прече...

Сад ти еманцип-феминист-жена (скраћено ЕФЖ), кад је мрзи да кува, каже: "Једи, бре, говна! Иди код мајке, па нека ти она кува!", или ти у најбољем случају каже: "Ниси ти оженио роба, доста ми је послова за три дана!".

Некада наше бабе, док су биле трудне, нису смеле ни помислити да могу тако бремените да извољевају, измишљају и пренемажу се. Када се породе (а то су најчешће радиле без ичије помоћи), одмах су гурале сису детету у уста. Сисе су се, услед исцрпљивања од седам одојчади за седам година, спустиле све до колена.

ЕФЖ нису трудне, већ у другом стању, и немају сисе, већ дојке, које чика хирург по потреби разглављује. Кад се коначно породе, понашају се као да су родиле престолонаследника. Ако им не донесеш по порођау, у пренесеном значењу - "млеко од изумрлог птеродактила", слободно их не чекај код куће.

Некада су се наше бабе порађале сат или два, уз присуство сеоске бабице, ако су имале среће. О њеним боловима нико никад није ништа знао.

Сад се порађају дан или два испред читавог навијачког клуба; а нису шашаве а да се нису "урадиле" са епидуралном анестезијом, да не би ништа осетиле, ни бол, а ни покрет.

Некад су наше бабе, одмах по порођају у руке добијале мотику или кутлачу; данас ако је не дочекаш са златним накитом и скупом гардеробом, куну ти се да ти неће више ниједно родити.

Некад су наше бабе живот училе гледајући, слушајући и размишљајући;
данас су ЕФЖ потпуно заглупљене услед савета статистичара, научника, квази-научника, квази-научника-у-емисијама-Лее-Киш, чланака из магазина који у свом имену имају: лепота, здравље, беба, природа, & bullshit.

И овако се може терати до бесвести...

Али једно је сигурно, деца се морају рађати, па макар и била килава услед пренадуваних must-to-do предпорођајних обреда, које прокламује свака медијски позната шушумига (скраћено МПШ).

Шарлатан означава особу, која тврди за себе да поседује знање или вештине, иако то није истина, и трпа се где му место није. Комовани шарлатан, је пак, >>hard core<< верзија претходног: практикује веома сумњиву медицину (акрепи и пијавице), скидање црне магије, или сличне преваре да би добио новац. У варању или обмањивању немају никаквих граница, музу овчице док се год може, или док им држава (ха!) не стане на пут.

У Србији је до краја 18-тог века постојао обичај вађења мазије.

Кај ти је сад па то???

То је када се сеоска булумента, сачињена од локалних дангуба, узковрне и узавре, набеђујући осумњиченог човека, да призна шта је то украо. (Дакле, да не буде забуне, нико им се није пожалио да је нешто украдено, али им он једноставно изгеда толико сумњив, да мора да је негде нешто украо). И тако, од уста до уста, преде се та сплеткарошка нит која кулминира вађењем мазије.

Узавре се пун казан воде (илити велики котао), па онда у ту врелу воду ставе усијано гвожђе, а јадничак мора потом да засуче рукаве, па обема рукама извуче оно гвожђе из воде. Ако није украо оно за шта га и терете, неће се изгорети ни мало; али ако је украо, изгореће му руке! Ту имате all in one: крадљивац добија истовремено и заслужену казну, а и пучина се задовољи, "јер је била управу за лопова".

Подводљивост плиткоумних људи.

Svaka bogata "señora" u latino serijama, kada joj nešto nije po volji, pa svojim zlokobnim pogledom šara po okolini, prži li prži, a gromovi joj sjakte iz očiju.
Nikako, ALI nikako, ne gledajte joj u oči, čak ni preko TV-a, inače će vas pretvoriti u pihtiju!
Usled predoziranja serijama, čudo božije da svako od nas ima bar po jednu komšinicu, koja nam ničim izazvana, kroz prozor, prosleđuje iste takve poglede.

Модификована верзија изреке (која се говори 31. октобра, за овог свеца):
"Свети Лука, снег до кука"
услед јучерашње опсежне акције полиције у хапшењу око 500 нарко-дилера у Србији.
Ако нам већ мањка снега, а оно нам не мањка снежнобелог прашка, кроз којег, да бисмо прошли, још мало па ће нам требати иста она лопата за чишћење снега.

Одавно ме држава није више обрадовала...

Еманципована мечка !!!

Najperfidniji vid sunovraćenja slikarske umetnosti zarad ostvarivanja profita od skorojevićkog miljea.
Zašto bi išli po galerijama, kad se može, sa svojim udobno smeštenim guzicama, iz fotelje naručivati ono što se prikaže? Kultura iz kesice, 3 u 1, izručiti sadržaj u toplu vodu i promešati.
I to sa cenama "daleko nižim" od tržišnih, a nemerljivo nižim od umetničke vrednosti same slike (čitaj "priučeno mazalo je našlo put da utrapi svoja sranja, koja su se izmešala sa vrednijim slikama, i samim tim dobila na vrednosti").
Inače, desi se, da se nađe katkad i izvanredna slika poznatog autora, što je po mom mišljenju još gori "zločin" prema umetnosti, jer se time obesmišljava i kultura i sam autor.
Zna se gde se gledaju i kupuju slike, televizor je postao samo produžena ruka komerc-sistema za mužu lakovernih i pokondirenih.

Кичма снисходљивца.
Човека који нема свој облик, који се небираним средствима улагује надређенима, који се топи од понизне услужности под погледом старешина. Као течност се прилагођава свакој посуди у коју се успе.
Нема тог Хуковог закона из физике који би могао да опише еластичност такве кичме, јер да је сачињена од челика, пукла би до сад на парампарчад.
Нема те румунске или украјинске гимнастичарке која би могла овакво савијање на струњачи да направи.
Прилагодљивији од камелеона, савитљивији од кишне глисте.