Konzumerizam - filozofija svake moralne fanfulje, koja je oblaporna/oblaporan na količinu anemične valute za potkusurivanje, sa kojom trguju malograđanske duše, zavedene savremenim standardima životolikog stanja, koja je samo bleda kopija života.
Ta valuta se javlja u bezbroj oblika i načina. I uvek se svodi na jedno:
"vredim više od tebe, ako imam više od tebe. Stoga, crkni od zavisti!"
Izraz KONZUMERIZAM (consumerism) opisuje stav prema kojemu sreća nekog pojedinca isključivo zavisi o konzumaciji dobara i usluga, tj. posedovanju materijalnih dobara.
Počiva na našoj taštini.
Zaista, ima vala na čemu i da počiva!
Drago mi je da smo se upoznali! Ja sam tvoj porok!
Ti si moj dobrovoljni rob!
Sve što radiš - radiš u moju korist!
Work, bitch, work !!!
Hamletovsko pitanje ministra ekonomije neke "grčkim sindromom" zahvaćene zemlje (ivica bankrota + veliko zaduživanje + pogrešna politika), kome je gladan narod došao ispred praga da ga priupita nešto.
Uz kafu.
Sa ratlukom!
A pričaće se prangijama i motkama.
Predstavnici razjarene mase, koja džvedži ispred ministarstva očekujući rasplet, meraklijski srču kafu u ministarskom kabinetu. Ministar sa saradnicima pokušava da ih privoli da ubede narod da se svako vrati svojim kućama.
Ministar: - "I kakva je kafa, a?! Kad moja Stana zakuva, nema bolje!"
Prvi od predstavnika: - "Pusti ti to, ministre, nismo mi došli da nabadamo meze, i vodimo prazne razgovore, nego ti lepo priznaj - ima li država novca da nam isplati potraživanja, ili da primenimo turske metode nabijanja na kolac?
Ne boj se, bolan..., biće podmazan."
Ministar uvideći da je vrag odneo šalu, sugeriše tiho svom saradniku da podigne pripravnost policije na ratno stanje. Kiselo se smeška.
- "Hohoho! Država bankrotirala?!? Ko je to vas slagao? Biće para, sve da zvrji, čak ćete moći i pored starog hleba, povremeno da kupite i litar mleka! Šta kažete,a?! Vi ste se obreli na pogrešnu adresu, nisam ja kriv što vas je gazda ojadio i odlepršao ko zna gde..."
Drugi od predstavnika: - "Slušaj, more, gnjido! Nismo mi ovde da nam mažeš oči! Em ti je šurak, em ti je član partije. Nego, lepo da priznaš da si primio koferče, pa da te ubijemo ko čoveka.
Bolje ti je metak nego kolac!"
Ministar se preznojava kao kurva u crkvi. Pokazuje diskretno da uskače policija i hapsi sve redom. Za to vreme pokušava da umiri napetu situaciju.
- "Nisam uzeo, ministarske fotelje mi! To su oni novinarski lešinari podmetnuli notornu laž da razjare narod! Lažu, ljudi kad vam kažem!
Nego da razrešimo situaciju. Evo sad će vam biti uplaćeno u kešu sva vaša potraživanja, samo se strpite pola sata, dok ne stignu, da se osuši boja na novčanicama."
Treći od predstavnika: - "Tim svojim devalviranim nalepnicama za pivo možeš samo da se obrišeš! (prodere se) EVRE BRE!!!"
Ministar se hvata za telefon: - "Koji beše broj od MMF-a?"
(ukucava broj) - "Halo, Bil! Hav ar ju? Slušaj, ken ju send mi mani, znam da sam ti dužan, buraz, bat aj vil bak tu ju, aj sver..." (Bil prekida vezu, i čuje se tu-tu).
Ministar, iziritiran - "Mamicu ti pokvarenu, `el znaš ka ću ti vrnem? NIKAD!"
Obraća se predstavnicima sa poslednjom nadom: - "Je l` primate svinjske polutke?"
Iako je gorepomenuto definicija za delatnost prostitutki i estradnih polovnjača, od nedavno sa njom može da se ponosi i DRŽAVA sa svom svojom raskoši i sjajem.
Kako?
Pa lepo: rasproda sve šta se rasprodati može pod blagoslovom tranzicije, i to, ni manje ni više, nego osvedočenim krimosima i ljudima sa margine, koji su na volšeban način zgrnuli bogatstvo, pa odlučili da operu taj pošteno stečeni novac kupovinom nekretnina i oranica.
Radnici će malo da protestvuju što im je firma rasprodata - pa sad nemaju posla, dok se ne umore ili ne lipšu od gladi, i puj pike ne važi.
Nema više!
Pojeo vuk magarca!
Posle nekoliko godina država donese zakon o zapleni imovine stečene nelegalnim novcem. Em je tu imovinu svojevremeno prodala, em istu imovinu uzurpira sad nazad. Sama sebe s predumišljajem častila.
A sumnjivorabotne kupce, sa kojima je donedavno šurovala, u zatvor, ako su dostupni izvršnim organima.
I sad neka mi neko objasni kako u ovoj državi da se pošteno baviš kriminalom ???
U onu u koju si se kleo, sa kojom si do juče išao ruku pod ruku, koja te je volela ko rod rođeni, a sad ti okrenula leđa, setila se da pripuni budžet od tvog nezakonitog poslovanja, i sapliće te na svakom koraku?
Neka se nosi, prosto joj bilo, kako mi došlo - tako i otišlo!
Treba podmiriti tolike činovnike!
Pocrkali dabogda, alaviji su od mene sto puta!
Ja odoh kod mog kuma Mila...
*
*
*
Đe si kume, đe s` kumašine!!! (cmok, cmok, cmok)
Slušaj, imaš kakav azil za mene?
Bio jednom jedan kralj kokaina.
Bio, pa ga nema...
Jal` su li ga jatagani skrili,
jal` je grdan, preko "grane" strgn`o...
Pogađate, reč je o pljevaljskom narko-bosu Šariću, koji se negde obestrvio. A iza sebe ostavio višemilionsku imovinu u nekretninama, na milost i nemilost onih koji ga progone.
Ali to ovde nije tema. Nek se njime bave istražni organi. Akcenat je na njegovoj nematerijalnoj ostavštini, njegovom ubogom legatu što je ostavio lokalnom stanovništvu u amanet, koji u njemu ne vide ništa drugo do dobrotvora.
Dobročinitelja.
Idola.
Zabačena varošica na severu Crne Gore, u kojoj siromaština briklja iz svake pore, je možda idealno mesto da se organizuje šverc narkotika.
Rodno mesto gos`n narko-bosa je dušu dalo za kamuflažu poslova, koji baš i ne trpe dnevnog svetla. Jesam li pomenuo ubistva prekrivena velom "viših interesa" narko-kartela?
Svaki mufljuz koji se bavi mutnim radnjama zna da nema imovine stečene kriminalom bez podrške vlasti, političkih stranaka, tužilaštva i policije.
"Podmaži kola da ne škripe" je neophodna stavka u životu svakog kockastoglavog satrapa, ako želi da ostane i opstane na površini.
Gotovo svi oni misle da je to sasvim dovoljno.
A zaboravljaju, od svoje pohlepe, na najvažniju stvar.
Na omiljenost među meštanima. A ona se dobija vaskolikim sponzorstvom onim ljudima kojima je pomoć zaista potrebna.
I to se vidi u ovoj situaciji. Iako gos`n Šarića nema ni od korova, njegov duh se oseća u Pljevljima, gde važi za dobrotvora i uglednog građanina, a mladi u njega gledaju kao u Boga.
Strahopoštovanje usađeno u kostima upredeno sa zahvalnošću što mnogi od njih imaju koru hleba. Jer ako padne on, pašće u vodu preko hiljadu radnih mesta.
Obezbeđivao glasove režimu, ulagao u grad i zapošljavao ljude, a zauzvrat mu se niko nije mešao u poslove. Do određenog trenutka.
Jer tikva kad prezrene, ona pukne.
Nije teško samoj tikvi objasniti da je pukla, i da više ništa ne može biti kao što je nekad bilo, ali kako to objasniti ljudima koji su je čuvali i gajili?
Kako objasniti majci bolesnog deteta, kojem je gorepomenuti finansirao hiruršku operaciju u inostranstvu, da mu je život spašen prljavim parama?
Kako objasniti stanovništvu da je bolnica u kojoj se leče obnovljena novcem od krvave rabote?
Kako objasniti mladim i ambicioznim fudbalerima "Rudara" da njihov gazda ima i mračnije lice od onog sa kojim se predstavlja da je pobornik sporta i zdravog života?
Kako objasniti roditeljima čija su deca narkomani, da je za njihovo lečenje, koji je, gle ironije, omogućio dotični, finansirano upravo novcem koji su isti ti zavisnici od njega kupovali drogu?
Stokholmski sindrom u sveopštem izdanju. Jataka na sve strane, spremnih čak i život da daju za njega. Jer se dobročinitelj ne zaboravlja, pa makar bio i sam đavo.
Da, bio je za bližnje duševan,... da, imao je sluha za tuđu nesreću,...
ali da li ga to opravdava?
I kad sve bude gotovo, i kada se sruši ta građevina sagrađena na trulom temelju, stanovnicima ne ostaje ništa drugo nego da se plaše nemilosrdne sudbine da ih ponovo ne optoči u ubogi sirotinjski grad.
A svi znamo kakva je sudbina kurva...
U ovoj predstojećoj 2010-toj godini, punoj sjaja i lepih želja, koja će biti blagorodna prema svima nama, čućemo sledeće vesti:
1. Tri nova mosta u Beogradu: gradska vlast je ispunila obećanje! Pored futurističkog mosta preko Ade, otvara se i onaj što povezuje Zemun i Borču, a u planu je do kraja godine i gradnja tunela ispod Dunava.
2. Centar grada bez automobila: "krug dvojke" je postao ogromna pešačka zona, jer je postavljen u funkciji metro što povezuje Konjarnik i Zemun. Niko nigde ne kasni, a nema gužve.
3. Beograd ugostio milionitog turistu: Beograd je postao prestonica evropskog turizma, u njega nadolaze "tušta i tma" turista iz celog sveta. Narodni muzej je posećeniji od Luvra. Ne možeš da prođeš od Japanaca o čijim vratovima vise fotoaparati.
4. Srbiji status kandidat za članstvo u EU: Evropska Unija je odobrila osam milijardi evra iz pristupnih fondova, bespovratnog kredita. Javni spoljni dug se sveo na nulu.
5. Sav šund i kič se istopio pred naletom novog humanizma i renesanse koji je započeo baš ovde. Beograd postaje među pet najznačajnijih kulturnih centara u svetu.
6. Dvoje naših mladih naučnika su dobili Nobelovu nagradu za pronalaženje leka za rak. Opaka bolest konačno može da se savlada u čitavom svetu. Priznanja pljušte sa svake strane.
7. Formula 1 u Jagodini: Pista koja će biti sagrađena pred kraj godine biće najmodernija u Evropi. Jagodina je postala svetski sportski centar kome mnogo veći olimpijski gradovi mogu da pozavide, izjavio je gradonačelnik Palma.
8. Nema huligana, stadioni puni: Prosek gledalaca je drastično porastao u odnosu na prethodnu sezonu, jer su ljudi počeli masovno da dolaze zato što znaju da im se ništa loše neće dogoditi.
9. Srbija je na prečac postala prva država na rang listi sa najmanjim indeksom korupcije. Kriminal se sveo na nivo statističke greške u odnosu na ranije godine. Droge nema ni za lek.
10. Platežna moć građana je porasla na 400%, sa tedencijom daljeg rasta. Nema nezaposlenosti. Stanovnici zapadnih zemalja dolaze ovamo za boljim životom.
11. Srbija doživljava ekonomski bum - ovakvim tempom za dve godine će se prestići Japan i Južna Koreja. Nemačka će za nas biti zemlja trećeg sveta.
12. Srbija prvak sveta u fudbalu: ovo nisu očekivali ni najveći optimisti - u finalu je savladala Španiju sa 5:0. Ogromno slavlje na čitavom Balkanu. U Zagrebu skandiraju sa "Braćo, Srbi!" sa sve ćirilicom!
13. Svake nedelje neka svetska zvezda nastupa u Areni. Izvođači oduševljeni organizacijom. "Ovo nema nigde u belom svetu"- izjavila je na srpskom Kajli Minog sa šajkačom na glavi.
14. Beogradska berza postaje uticajnija od Wall Street-a. Dinar gazi evro i postaje među pet najznačajnijih svetskih valuta.
- Rekao bih vam i petnaestu vest, ali je lek iz grupe benzodiazepina prestao da deluje, pa ću od medicinske sestre da zatražim još...
"Sestro... Sestro... ovaj bensedin prestao da deluje kad mi je bilo najslađe. Dajte mi još, al` ovaj put intravenozno! `Oću da se roknem u venu, pa nek` košta - šta košta!"
- "Je si li ti normalan, bre!!! Dolazi teška 2010-ta godina kad će svak` živi da se nasuka na lekove za smirenje, a ti hoćeš da arčiš još na početku godine! Ne može! Sikter! Ne misliš kako će drugi da prežive, već samo na sebe!"
Taman ste smislili da pišete narodnoj kancelariji predsednika republike da se uvede >>porez na kič<< (taj dohodak bi opkrpio svaku rupu u budžetu, majke mi), kad Vas obrlati rafalna paljba mobilnog telefona u vidu nadolazećih SMS poruka. Šta je ovo navalilo, pa pišti svaki minut, pitate se Vi, al` imate šta i da vidite. Došlo je vreme da iskajete sve prošlogodišnje grehe, u mukama Danteovog pakla, čitajući šundericu, koja se bajata vrti već svakog prvog januara.
Doš`o đavo po svoje. Osim ako i sami niste zaglibljeni do grla u tom blatu što se zove: "SMS silovanje na finjaka".
Editorial pick:
- Mnogo sreće i lepih snova neka ti donese godina nova, a bol i tugu što vreme stvara, nek odnese godina stara.
(ovde mi padaju kapci na pola koplja, puls se ubrzava, a u ustima čemer)
- Želim ti okeane zdravlja, mora sreće i ljubavi, jezera uspeha, reke para, i nijednu kap tuge i bola.
(autor je spržio nerođenu nit od pominjanja vodenih površina. Otpovratni SMS: "Kad moj potočić nabrekne, obale razvaljuje! Ne iskušavaj sreću, da ne bi bio udavljen u istom!")
- Kada se ponoćne svetiljke ugase i oglasi se Godina Nova, sa tobom biti neću ali ću biti medju onima koji ti žele LJUBAV, ZDRAVLJE i SREĆU!!!
(uuu, ova je hardkor. Uzvratite podjednako s ljubavlju: "ČIBE, BRE!")
- Dok čestitku čitaš ovu i godinu čekaš novu, iz mog srca primi želju dočekaj je u veselju. Nek ti je život pun sreće i snova i nek ti je Srećna Godina Nova.
(Diši duboko i broj do deset... Polako... tako, tako, opusti se... šlogiraćeš se od tolikog pritiska... pomisli na decu...)
- Kad poslednji čas najavi ponoć, nastaće bajka najlepših snova, poljubićeš drugu umesto mene, al ipak srećo: SREĆNA TI NOVA.
("šaraš po selu, ubio te Bog" su oduvek bile primamljive širokim narodnim masama. Vrcavo, nema šta)
- Kad sat stane usred noći, ruku ti pružit neću moći, jer pisaću poruku ovu: da ti želim sretnu Novu...
(ruku mi pružit nećeš moći, jer ću ti je lično odseći, da ne napišeš nikad ovakvo baljezganje!)
- Želim da kod tebe tuga nikada ne zaluta, da na vrata tvoga srca prava ljubav zalupa. Da ti se u NOVOJ GODINI - ostvare sve želje i da ne zaboravis prave prijatelje.
(No comment, viđao sam i gore... Što ne znači da će autora mimoići teške muke... Pomozite mi, šta se rimuje sa "HCL", "kiselina u očima" i "burn, baby, burn!", treba da mu sročim jedan povratni SMS... )
- Da ti bude dug i jak, to će da ti želi svak'. Ja ti želim da si lud pa da j.... bilo kud.
(uuu, ova je bećarska... Za precvale kuronje i predratne švace koji voledu mlado meso...)
- Neka te moj powubac dotakne putem owih mawih slowa...neka te ispuni radost nowa...neka ti swa sweća sweta s'ja...Srećnu godinu Nowu od sweg srca žewim ti ja! Mwe!!!
(autorka je za posmatranje)
- Gde ćeš za ovu godinu novu, sa kim ćeš je slaviti, ko će u ponoć, kad se kazaljke sklope, na tvoje usne ljubav staviti?
(dušu dalo za diplomiranu Grandulju, samo još zurle da opiče, i eto narodnog veselja!)
Da li neko može da mi pomogne da sklopim mobilni, koji se, u afektu, razleteo udarcem od zid u komadiće...
Bolje on, nego ja...
Želite da okusite čaroliju što vam donose Deda Mraz i irvasi sa koka-kola reklame? Baš u novogodišnjoj noći? Baš Vama?
WRONG!!!
Evo retrospektive realne čarolije, na koji god `oćeš način.
Posle neka neko kaže da reklame nisu jedna debela, usirena laž!
Postoje nekoliko vrsta dočeka Nove godine: restoranski, klupski, kućni, ulični, dijasporni i krevetski.
Restoranski doček je bio modi još od kako se kafanska pevaljka, zarad podizanja i onako uzavrele atmosfere, podigla na sto i ugazila štiklom u svinjsko pečenje. Čim se na vratima neke birtije nađe obaveštenje da nude doček Nove godine uz otvoren šank, naš narod navrne k`o nezdrav, a posle sledeća dva meseca opanjkavaju taj restoran i govore kako su pokradeni, jer nije bilo dovoljno alkohola koji su hteli da sruče u sebe. Ove godine je IN da se umesto "Otvoren šank" lepe reklame "All inclusive" na banderama, autobuskim stajalištima, a bogami i na kontejnerima (jako duhovito). Napijaće se po sistemu "ne možete meni da naplatite koliko ja mogu da sručim u sebe". Moje dame, ako ste odlučile da i ovu Novu godinu provedete u društvu svoje jače polovine, ovo vam ne gine: vaši muškarci će jurcati da poljube, na vaše oči, sve što inače ne mogu da ljube. Kad budu izljubili sve droćkalice koje su obukle neki kič autfit sa šljokarama, setiće se posle sat vremena da ste tu negde i vi, pijano će vas izljubiti i reći: "Draga, šta tebi mogu da poželim kad već ti imaš mene". Posle ovoga vam, naravno, ne preostaje ništa drugo nego da se uroljate od alkohola! Đavo da ga nosi!
Klupski doček Nove godine je rezervisan za skorojevićku elitu našeg grada. Ne proslavlja se u klubu nego u kući jednog od pripadnika elite, sa pažljivo probranim gostima, ni po prijateljstvu ni po rodbinskim vezama, već po dubini džepa i ostvarenim poslovnim vezama. Preteruje se u svemu, počevši od izbora pića, preko menija, pa do jelke koja je toliko okićena da se samo pretpostavlja da je jelka u pitanju. Ovakav doček služi samo u međusobnom krvničkom ogovaranju po klanovima koji su međusobno udaljeni par metara, a onima koji nisu tu da vade džigericu. Čudo jedno koliko to aber-čerečenje luči hormon sreće.
Kućni doček je najzastupljeniji. Počinje večerom koju služi domaćica, koja ni za ovaj doček nije stigla da skine viklere sa kose, jer je seckala sastojke za nezaobilaznu rusku salatu, a nastavlja sa višečasovnim isleđivanjem ko je kriv što svi drugi (koji su gori od nje) dočekuju Novu godinu u gradskom restoranu, a samo ona sedi kod kuće. Glavni sastojak te ruske salate je, a šta drugo, do gorčina i ozlojeđenost. Doček se završava što on sit i napit hrče ispred televizora, a ona sedi na WC šolji i plače sa šam-rolnama na glavi. Ujutru mu, na njegov izričit zahtev, kuva kiselu čorbicu, jer bi je dobio i u najgoroj birtiji, pa mora i u svojoj kući.
Na ulični doček izlaze svi oni koji unazad godinama gledaju kako čitav svet dočekuje Novu godinu na ulicama, jer kad mogu oni koji su bogatiji od njih, mogu vala i oni. Doček je začinjen kuvanom rakijom (Zozovača kvaliteta), trubačima i osećajem pripadnosti. Posle ponoći im se pridružuju i oni koji su Novu godinu sačekali u kući, i to samo ako nisu posvađani. Pošto napolju reže minus, svi cupkaju u ritmu Kalašnjikova ili Đurđevdana. U neko doba noći pokušavaju da se vinu put neba uz "Igra rokenrol cela Jugoslavija". Ne mož` nikad da omane.
Dijasporni način dočeka je onaj kad crknete od posla da biste dočekali sestru koja živi u inostranstvu sa sve njenom nemogućom decom i mužem kretenom, koje ćete morati da ugostite desetak dana. Za uzvrat ćete dobiti litar diskontnog piva, 100gr čokolade, i prašak za veš. Sačekaćete ih sa "koliko uložim-toliko dobijem-al` malo morgen" kiselim osmehom, i pretumbavanjem po glavi kad će da prođe više taj deseti januar. Sestrići iz pakla krljaju sve pred sobom, a zet ko nečitav jede za Oskara.
Ove novogodišnje noći će deca čiji su roditelji imućniji, opet dobiti skupe poklone, jer uvek postoji način da se ljubav kompenzuje. Deca roditelja koji nemaju para će biti obaveštena kako Deda Mraz ne postoji i da ga je glumio tata, kako su to priče za malu decu, da je vreme da postanu odrasli, i tako će na najsuroviji način shvatiti da svi lažu, a naročito oni koji ih najviše vole, DA JE ŽIVOT KAO I DOČEK NOVE GODINE JEDNA OBIČNA IMITACIJA! Naravno, biće to njihov najgori doček koji će pamtiti do kraja života.
Nezaobilazan elemenat dočeka u SVIM varijantama je svinjsko pečenje sa sve jabukom u njušci. Bili nobles ili ne, ako nemate usta omašćena krmenadlom, doček nije doček. Jer nema lepše ptice od prasice...
I na kraju, postoji onaj krevetski doček, kakav se savetuje svim "živim brzo, i hranim se lako" ženama od strane Ž-časopisa: batalite skupu toaletu, kupite jagode i šamanjac i uz vatru kamina prigrlite svog dragog. Ali se savetodavaljke nisu setile da kažu i pride: ko to nije radio 364 noći, ne mora vala ni te 365-te.
Sve u svemu, novogodišnja čarolija nam ne gine, koji god da izaberemo način. Bolja i uzvišenija nego bilo koja druga.
Zvončići, zvončići, zvone na sav glas...
Izvor: http://www.srbijanet.rs/zvezde/domacica/37428-ceca-platila-za-prostitutku-1000-evra.html
Prošle nedelje je održana promocija ove knjige (od autorke sumnjivog morala), koja je nastavak sage o prostitutki - koja svoju koru hleba pošteno zarađuje u Nemačkoj. Pored dronfulja, profuknjača, i kojekakvih bubašvabo-novinara žute štampe (žuća ne mere biti), pojavila su se i znamenita imena naše estrade, koji su brže bolje dotrčali - ne bi li im slika osvanula u aber-novinama, jer su oni, tobože, ljubitelji pisane reči. Dobra prilika da pobroje šta su sve pročitali u životu, i da pohvale cenjenu spisateljicu, tipa: žvanj-žvanj-ona-je-tako-super-piše-misim-ono-razvaljuje-ekstra-žvanj-žvanj...
Promocija ne bi ni bila tako zapažena, da se ne razvlači po novinama kako je prvi primerak otkupila Srpska Majka za `iljadu evrića (uštedela, sirotica, od transfera fudbalera), verovatno da bi imala šta čitati na budućoj robiji. A da ne pričam o degutantnosti kako će taj novac završiti u humanitarne svrhe dečijeg onkološkog odeljenja (proklamuju najniže porive, i sa tim novcem se posle peru preko bolesne dece, i to na sav glas. Fuj!).
Autorka se brani činjenicom da je prošlo izdanje prodato u 150,000 primeraka (!?!), plus najmanje još toliko za ovaj drugi deo. STOPEDESETHILjADA!!! Mislim, jesmo li kao društvo dotakli dno, ili ovo silovanje zdravog razuma tek uzima zamah?
STOPEDESETHILjADA!!! Za šta, za autobiografije kurvuljetina koje su rešile da odenu novo ruho, sponzoruški se udale, latile olovke, i na prošlost pljunule puj-pike-ne-važi. I sve to aminuju poznate ličnosti, IDOLI tinejdžerčica koje se ko uklete oblače u "whore outfit" odeću, po poslednjem kriku mode (a to što je pamet kriknula za sva vremena, nikom ništa).
I na samoj promociji se javio jedan glas razuma, koji se drznuo da pred svima kaže da je ovo štivo dno pisane reči, šljam i đubre književnosti. Ali okupljena masa ispranog mozga ga je prezirom proždirala, sa etiketom da je "lažni moralista", sve dok se nije izgubio. Naravno, svi su stali u zaštitu autorke, koja po njihovom mišljenju treba da dobije Nobelovu nagradu za književnost.
Al` kad bi se kurve pitale...
Odlomak iz knjige "Grabljivica 2"
(skinuto sa interneta. Molim onog ko ima slab želudac da ovaj citat nikako ne čita, inače sledi povraćanje. Mog zgražavanja je dovoljno za sve nas...)
"Okej - rekao mi je Marko i nabio mi k____ u usta. Dejan mi je, kao kad kera učiš da sedne, šakom spustio donji deo leđa, postavivši me na kolena i šake, i ušao otpozadi u _____. Zoran je, istisnuvši lubrikant na kažiprst, prišao mojoj guzi, podmazao je, a zatim ubacio k____ u pripremljen teren.
Meni je stvarno bilo super! Oduvek sam maštala da istovremeno imam tri k____ u sebi. Osećaj je zaista neverovatan! Jedan u ustima, a druga dva osećaš kako se međusobno dodiruju i trljaju kroz tanku opnu koja deli ribu i guzu."
A lepo sam vas upozorio da ne čitate...
Divno štivo, dušu dalo da se finansiraju humanitarne akcije...
Mantra koja se izgovara kad nemaš šta drugo da izgubiš, do ono malo dostojanstva što ti je ostalo. Poslednja slamka spasa profanih ljudi i kukavički pandan uzvika "Neka bude što biti ne može!".
Više od nade.
Manje od časti.
Kad više nemaš čemu da se nadaš, uhvatiš se za tu slamku spasa. Uroniš u to blato koje si sam napravio, nabiješ slamku u usta i dišeš, sve dok ONAJ koji preseca stvar ne poludi - gledajući kako si glup, nabije prst u slamku i dokrajči stvar.
U nedostatku originalnosti savremenih teen časopisa, čiji je lajt motiv - proklamovanje šugavih stereotipa i davanje idiotskih saveta, evo alternative za "oskrnavimo ljudski intelekt, ako je šta od njega ostalo" testove.
Pa, javite na kom ste stupnju ziljavosti...
---------------------------------------------------------------------
(1). TV poznata (!?) ličnost (opštenarodno poznata kao "pevaljka") sa velikim "personalitijem" (poprsjem) je izjavila neka svoja "razmišljavanja" na zadatu temu. Vi ćete:
A. Ćutke progutati ta baljezganja, a okom ne trepnuti
B. To vas neće učiniti dovoljno tupljim, nego ćete pohrliti za daljim lažima i obmanama dotične
V. Sistem vam je odavno narušen izvitoperenim vrednostima, i ovo što je ona provalila pa ostala živa, vam dođe kao Dalaj Lamina izreka
G. Nabavićete hekler, otići do "killing me softly" televizije, i izrešetati voditeljku, kamermana, i glavnog urednka, što je sve ovo blagoslovio. Da zapamte dan kada prelije poslednja kap...
---------------------------------------------------------------------
(2). Osim ako nemate od 11-14 godinica sa mozgom koji vam vegetira na fejsbuku, koji je Vaš omiljeni časopis:
A. Teen (to je ono šareno, bljutavo i ponižavajuće)
B. Joy ili OK (isto kao prethodni + posteri koji vrište "skrndelju, ja sam tvoje božanstvo, klanjaj mi se!")
V. Bravo (isto kao prethodni + 1001 savet kako biti ziljaviji)
G. Alan Forda (kojeg je, za razliku od prethodnih, grehota iskoristiti kao WC papir)
---------------------------------------------------------------------
(3). Videli ste u izlogu "piece of shit" garderobu, za koje vam se srce prilepilo. Ali nemate dovoljno para za tu bezobrazno skupu stvar, koje se ne bi ni Lady GaGa postidela. Vi ćete do para doći:
A. Moljakanjem ćaleta: daj mi, daj mi, daj mi, daj mi, daj mi... dok vam ne dâ i ne otera sa konstantacijom: "da se neko zajebe pa da te oženi, da mi se više skineš sa ovog mog napaćenog novčanika..."
B. Moljakanjem muža: daj mi, daj mi, daj mi, daj mi, daj mi... dok vam ne dâ i ne otera nazad kod ćaleta kao fuš robu, za koju se gadno prevario kad vas je oženio
V. Moljakanjem švalera: daj mi, daj mi, daj mi, daj mi, daj mi... dok vam ne dâ i ne otera kod impotentnog muža, pa nek se on ždere s vama
G. Radićete krvnički, deca vam godinu dana neće imati šta da jedu, ali ćete je na posletku kupiti i spektakularno spaliti na sred Terazija.
--------------------------------------------------------------------
(4). Imate šansu da pošaljete anonimno pitanje ginekologu. Vaše pitanje bi bilo otprilike:
A. Spavala sam s dečkovim bratom? Da li se to smatra varanjem?
B. Više mi je tipova sa žurke reklo da ako jedem njihove antibejbi pilule (ekstazi) da ne mogu zatrudneti, pa sam im dozvolila da me rmpače redom, bez kondoma. Sada sam trudna - da li to znači da nisam konzumirala dovoljno tableta?
V. Imam 16 godina i imam dečka s kojim imam intimne odnose. Muči me što on voli da gura grlić boce tamo dole. Moje pitanje je: da li mi je dečko alkoholičar?
G. Primetila sam da na reklamama za uloške uvek bude neka plava tečnost, a meni curi crveno... Jesam li ja normalna?
---------------------------------------------------------------------
(5). Vaša omiljena izreka koju često koristite je:
A. Ja sam swatka mawa cica-maca, wojim te puno moje mjau-mjau. Mwe!
B. Ja volim onu od Tolstojevskog: "Lepota će spasiti svet". A meni svi pričaju "Jao Sladžo što si lepa"!
V. Kad god vidim na televizoru tu jadnu dečicu koja gladuju svuda po svetu, plače mi se. Mislim, volela bih biti tako mršava, ali ne uz sve te muve i smrt i takve stvari.
G. Davno ste prešli sa zaludnih izreka na hekler. Cilj opravdava sredstvo... Reče Makijaveli i napravi masakr u emisiji "Nedeljno popodne" kod Lee Kiš.
---------------------------------------------------------------------
(6). Dobili ste na poklon vaučer "Izmeni sebe fizički, po meri modnih kreatora". Šta ćete uraditi:
A. Otići ćete kod Aleksandra Kapriša da vam opiči najnoviju ultra-mega popularnu frizuru, uz njegov najnoviji hit
"silujem svojim kreštanjem & I wanna be a pewaljka". Blajhovanje - kuća časti.
B. Botox, please!!!
V. Liposukcija, zna se... Cilj: 20 kila s krevetom.
G. Sa tim vaučerom otići ćete na fešnvik, da razbucate to zmijsko leglo feminiziranih kreatora (sa govnjavom motkom, zna se... stare vrednosti nikad ne izlaze iz mode). Dosta je vala bilo nametanja maloumnosti i anoreksije.
Zbrojte svoje rezultate....
NAJVIŠE ODGOVORA POD A:
Blago retardirana ziljavost. Još ima nade da se lečite kod stručnjaka, ako na vreme počnete.
Stadijum: Verodostojan predstavnik ove grupe je Nataša Kojić Taša.
NAJVIŠE ODGOVORA POD B:
Teži oblik ziljavosti, koji samo može da se leči u specijalnim ustanovama. Ovo maligno oboljenje je uveliko zahvatilo vaš mozak.
Stadijum: Verodostojan predstavnik ove grupe je Goga Sekulić.
NAJVIŠE ODGOVORA POD V:
Hard core. NEIZLEČIVO.
Stadijum: Verodostojan predstavnik ove grupe je Milan Stanković.
Udri grome, sini munjo! Uragani, zemljotresi, apokalipsa!
Kosmička crna rupa metričkog sistema ziljavosti.
NAJVIŠE ODGOVORA POD G:
Labilna ste ličnost, koja prsne pred glupošću. Po temperamentu ste težak kolerik. Sklonite sve hladno oružje od sebe, ako ne želite da osvanete u crnoj hronici i dobijete maksimalnu zatvorsku kaznu. Ako je ipak dobijete, čuvaću vam mesto pored sebe.
ŠIFRA: Robijam, al` znam zašto!!!
Tema zbog koje feministače štroje, ako im se šta zameriš.
A takva je tema, da je nemoguće ne zameriti im se. (DRUGI DEO)
Emancipacija je zasnovana kao ideja da se žene izjednače, rame uz rame, sa muškarcima, po svakoj osnovi, da izađu iz okvira neopravdano zapostavljene populacije, da steknu pravo da rade, odlučuju i kažu ono što im je na umu. Ta ideja o nezavisnosti ženskog roda je možda i najznačajnija u savremenom društvu. Bez njenog ostvarenja bi ljudski rod i dalje bio u produženom srednjem veku, negujući kult mračnog doba.
Hiperemancipacija je podivljali frankenštajn ove ideje, nastala kao nus pojava modernog, potrošačkog društva. Glavni nosioci ove raspojasane liberale su, a ko drugi, do savremene spisateljice, čija bi kolekcija napisanih autobiografija mogla glat da glasi: "memoari jedne kurve".
Po njima, žene MORAJU da pokažu muškarcima da umeju da lupe rukom od sto kad im nešto nije po volji, da pričvrlje svako očekivanje od nje da budu domaćice, i da svoje muževe nikada neće voleti kao što su im majke volele očeve. I tako, od tog shvatanja se stvaraju bezosećajne amazonke, pored kojih bi i Hajduk Veljko bio papučar.
Ideja se svela na to kako je žešće sranje pokazati svoja osećanja, a da je neviđeno sranje da jedna žena zna bilo šta drugo, osim da se postavi ispred monitora ili TV-a. To da kuvaš, spremaš, sadiš cveće, koje je to sranje, jebote!!! Što bi, kad sve može da se kupi.
Feministkinje se neopravdano posmatraju kao muškarače (klasični stereotip), a razlika je u tome što se one bore za ista prava u odnosu na muškarce, dok se hiperemancipovane bore za veća prava.
Emancipovana žena bi da donese platu u kuću, dok bi hiperemancipovana da digne sve četiri u vis; da joj se sve stvori - a prstom da ne mrdne; da optuži muža da je šonja za koga bi najbolje bilo, ako već ima nameru da jede i bude čist, da se vrati kod svoje mamice koja ga je tako vaspitala.
A besomučno tračarenje sa fašist-drugaricama preko telefona o svakom intimnom detalju u braku i prevrtanje prljavog veša pred javnost, dođe mu kao šlag na tortu.
Ljubav i ne postoji, to se može pročitati između redova iz svih duhoubilačkih ženskih časopisa, postoji samo seks i milion članaka o tome - "kako ga naterati da vas zavoli?".
Ko misli da može bilo koga da natera na neku ljubav, grdno se zajebao, a još se više zajebao ako veruje da ljubav ne postoji. A životno se zajebao ako svog bračnog saputnika (kako god do njega došao) pretvara u protivnika, sa kojim će da se prepucava: šta su čija prava, čija su deca, i čije su obaveze.
Postoje životi u kojima dvoje žive zajedno, jedno uz drugo. To je poenta. I postoje oni životi u kojima dvoje žive u istom prostoru, a kuju planove kako da doskoče onom drugom, dok srču toplu supu za hladnim stolom, tako da od sve toplote koju imaju, ostane samo tanjir supe.
A ko misli da nema ničeg u toploti, promašio je život.
Tema zbog koje feministače štroje, ako im se šta zameriš.
A takva je tema, da je nemoguće ne zameriti im se.
Nekad su naše babe (ne "bake"; slovima: B-A-B-E) držale čitavo domaćinstvo radeći istovremeno bezbroj poslova, ne bi li sve završile do počinka. I tako svaki dan, dokle je ne pokrije zemlja. Čak su i tad kivni na nju što je otišla, a nije im sve pozavršavala. Elem, jedna od njenih dužnosti je da ide sa korpicom kilometrima daleko, preko sedam gora, do livade, ne bi li nahranila svog muža koji kosi, i koji izgladneo guta, kao čuma decu, sve šta mu je spremila i donela.
A donela mu je: domaću šljivku, proju sa čvarcima, pitu s mesom, punomasni sir, slaninicu s belim lukom, med sa orasima, baklavu, i bidon čiste izvorske vode. Njoj tako umornoj, joj je jedino ostalo da se moli u sebi, da mu se ne digne od tolikih prirodnih afrodizijaka, jer kod kuće ima još tristo poslova, koje valja svršiti dok ne padne noć. Ali mužu je ipak nešto preče...
Sad ti emancip-feminist-žena (skraćeno EFŽ), kad je mrzi da kuva, kaže: "Jedi, bre, govna! Idi kod majke, pa neka ti ona kuva!", ili ti u najboljem slučaju kaže: "Nisi ti oženio roba, dosta mi je poslova za tri dana!".
Nekada naše babe, dok su bile trudne, nisu smele ni pomisliti da mogu tako bremenite da izvoljevaju, izmišljaju i prenemažu se. Kada se porode (a to su najčešće radile bez ičije pomoći), odmah su gurale sisu detetu u usta. Sise su se, usled iscrpljivanja od sedam odojčadi za sedam godina, spustile sve do kolena.
EFŽ nisu trudne, već u drugom stanju, i nemaju sise, već dojke, koje čika hirurg po potrebi razglavljuje. Kad se konačno porode, ponašaju se kao da su rodile prestolonaslednika. Ako im ne doneseš po porođau, u prenesenom značenju - "mleko od izumrlog pterodaktila", slobodno ih ne čekaj kod kuće.
Nekada su se naše babe porađale sat ili dva, uz prisustvo seoske babice, ako su imale sreće. O njenim bolovima niko nikad nije ništa znao.
Sad se porađaju dan ili dva ispred čitavog navijačkog kluba; a nisu šašave a da se nisu "uradile" sa epiduralnom anestezijom, da ne bi ništa osetile, ni bol, a ni pokret.
Nekad su naše babe, odmah po porođaju u ruke dobijale motiku ili kutlaču; danas ako je ne dočekaš sa zlatnim nakitom i skupom garderobom, kunu ti se da ti neće više nijedno roditi.
Nekad su naše babe život učile gledajući, slušajući i razmišljajući;
danas su EFŽ potpuno zaglupljene usled saveta statističara, naučnika, kvazi-naučnika, kvazi-naučnika-u-emisijama-Lee-Kiš, članaka iz magazina koji u svom imenu imaju: lepota, zdravlje, beba, priroda, & bullshit.
I ovako se može terati do besvesti...
Ali jedno je sigurno, deca se moraju rađati, pa makar i bila kilava usled prenaduvanih must-to-do predporođajnih obreda, koje proklamuje svaka medijski poznata šušumiga (skraćeno MPŠ).
"Majčinstvo je najlepši dar prirode. Ne bi taj blagoslov nikada menjala" - (MPŠ ispred kamera)
"Pička ti materina, ponovo si se usralo u pelene. Aaaa, kud ne rodih kamen! (dere se na muža) Bolje da si me poslao u Alkatraz, nego što si me osudio na ovakvu doživotnu!" - (MPŠ iza kamera).