Највеће могуће српско освјежење после напорног рада.

Он

Почео паковање око 11 преподне,спаковао 7 пари гаћа, 3 пара чарапа, 7 мајци, 3 шорца, папуче, пешкир, наочаре и бријач. Остатак дана покушавао да проведе мирно, али га је хистерична животна сапутница онемогућавала у томе.

Она

Почела паковање у 7 ујутру. Спаковала обичне гаће, танге, купаћи горњи део, купаћи доњи део, минисукњу, дугу сукњу, свечану хаљину ( наравно да ћемо изаћи у неки фини клуб на коктел, а не у неку грчку кафанчину као прошле године где ми пијани газда буљи у сисе док препричава како се његов отац крао непријатељске маслине док је био у грчким партизанима) штикле, сандале, папуче, 5 пешкира (један за лице, један за руке, један за ноге, један за плажу, један за тело ) 3 пара наочара, 3 књиге од омиљене феминистички настројене ауторке ( небитно које, све књиге од феминистичких аутора су иста кака, баве се улогом жене у данашњем једнополарном свету и налажењем синонима за груди и вагину ) кишобран женски ( шта ако буде кишан дан ) , кишобран мушки ( кад не покисне биће ми захвалан, ђубре лењо, а под мој кишобран неће ући,јер ће да базди на пиво и гирос ) , пола киле козметике, прибор за личну хигијену, улошке ( по календару не би требало да добије, ал шта ако порани, а грчки улошци су скупи ) , телефонира њеној мајци, телефонира оцу, па опет телефонира мајци, цвили како јој је животни сапутник незаинтересовано говедо, како је она могла бити тако слепа, итд итд. Све пакује у пар кофера, издире се на мужа/ дечка кад је у шали пита јел она то шверцује делове за оклона возила, пије кафу, напрасно оставља кафу, препакује сав свој пртљаг, истреса цео садржај ормара да би нашла онај комплет лепих свилених марама што је купила претпрошле године у Истамбулу. Налази мараме, утрпава их у кофер, затим је обузима паника да ће се нешто десити с кућом док су они одсутни, те креће у проверавање осигурача, гаса и осталих ствари које могу да изазову несрећу, сређује читаву кућу ( нећемо ваљда оставити овај хаос, као биволи да су овуда прошли ). Леже у 4 ујутру, преморена, а у 7 морају бити на аутобуској станици. Устаје некако у 6, дрема у колима, и полукомирана улази у аутобус. Следећа 2 дана пати од премора и страха да ли је нешто случајно заборавила.