Univerzalna rečenica našeg naroda, koja se nalazi uvek i svugde, kada se povede i rasplamsa neka rasprava. Koriste je svi, i oni na desno i oni na levo, i školovani i neškolovani, stari i mladi.
Vekovni fetiš o skidanju krivice sa sebe i prebacivanju na nekog drugog, ofarbano u rodoljubive boje.
-Pobogu, hajde da budemo razumni, EU je budućnost, razvoj, prosperitet, Đorđe Balašević je divan čovek, treba nam više takvih ovde.... - Zbog takvih kao ti je ova zemlja propala, gnjido jevropska i papistička! Nikad u EU!!! Kosovo Srbia (sic!)
- I opet, ustaška kama i turska sablja, potpomognuti mračnim moćima svetskih zlobnika i odeveni u rimske krvave mantije satanske, ponovo zverski nasrću na nezaštićen srpski narod i nejač, ali Bog je uz nas, jer smo pravoslavci... - Imbecil. Zbog takvih kao ti je ova zemlja propala.
- Državni faks? Msm, kooooji kurac se tu radi, to je totalno fuj i aut. Ja sam na Megatrendu i meni je super tamo, msm, svo to znanje koje će mi trebati za život. Siromašni ljudi ne treba da studiraju. Neka kopaju njive haha... Baš zato što SVI hoće da studiraju, ova zemlja je propala. Eeeee, evo mi ga dečko! Ljudi, ovo je Arman, upoznali smo se nedavno, i baš smo se uklopili, mislim da je to karma....Ali ja sam hrišćanka naravno haha, verujem u Boga duboko. - Zbog tebe je propala ova zemlja, malignitetu naše generacije, idi podveži matericu, a ovog tvom vonabi Bosiljčiću nabij taj Paćoti u pakšu. Verujem da si dobra hrišćanska, idi u podrume Bogoslovskog i zamoli pravoslavne talibane i bubašvabe koje tamo obitavaju da te javno kamenuju na sred Kneza zbog bluda i jeresi, i od tebe naprave mučenicu za pravoslavnu vjeru u najčistijem judeo-hrišćanskom maniru.
Fraza koja se često izgovara kada se osoba ( ili više njih ) susretne sa nekom pojavom koja je karakteristična za našu vrlu otadžbinu, čije se ime čuje u borbe strašnoj lomnjavi, za koju je Miloš pao i glavu dao, krv se lila za slobodu...
Obično izgovaranje prati ili defetističko odmahivanje rukom, ili sneni osmejak koji je karakterističan za patriote u blaženom stanju, starije osobe kojima stručno osoblje tri puta dnevno menja pelene, i samce u srednjim godinama od kojih roditelji sklanjaju oštre predmete po kući.
Radioaktivni otpad još od raspada Jugoslavije drže u šupi... Srbija je ovo...
Prodaju preduzeća za tepsiju ribe, a da na vlast dođe domaćin sa Biblijom u jednoj a krunom Nemanjića u drugoj, izvukli bi se iz krize, izvozili bi kuruze i u Kinu! Al Srbija je ovo...
Kupi sine Blic kad budeš išao na ispit, i okreni naslovnu da profesor vidi da čitaš Blic, da vidi da si njihov, on je sigurno neki demokrata, oni svi čitaju Blic, Srbija je ovo...
- Kako, her Mrkonic, kako je muglih da ein estradni menadžer bude tako visoko kotiran u vladajuće strukturen? - I bre Hans, svi ste vi Germani neke picajzle, Srbija je ovo bre! ( kako se kaže oca mu jebem švapskoga ) Zerbien, ja! Šlivoknaps ! Mlade junge medhen ! Geld bite? Danke Dojčland.
Sva muzika koja dobar deo svoje popularnosti zasniva na tome da se njeni ( nedorasli) fanovi osećaju dobro "tamo dole". Eksploatisanje dece koja su prvi put provalila Desanku, i eksploatisanje novčanika njihovih roditelja. Mada dobar deo dece preraste svoju opsesiju, uvek ostanu neki veliki dečaci i velike ribe koji nastoje da imitiraju lajfstajl svojih autotjunovanih idola, što često rezultira tragikomedijom. Potencijalni kandidati za Darvinove nagrade.
Primera ovakvih pseudoumetnika ima mnogo, i uveren sam da svako od nas može da nabroji bar troje. Odbijam da ih imenujem ovde, da ne bih slučajno proširio njihovu malignu popularnost.
Izuzetno netaktična rečenica za reći tokom polaganja za vozačku dozvolu.
Vozač ispred tebe naprasno ogladni i odlučuje da se parkira pored lokalne pekare, pri tom dajući svetlosni signal o svojoj nameri u zadnjem trenutku. Psovke, motanje volana, naziv definicije gnevno uzviknut u razdrndanoj kabini vozila auto škole. Vozač izlazi, instruktor mu maše i govori:
Apel sporokontajućem čoveku da napne vijuge kako bi sagovornikova informacija bila obrađena valjano i s razumevanjem.
A: E pogle novu defku, sad ću je okačim. B: Lolo, već postoji jedna takva, Dankanova pride. A: Ffffffffufuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu.jpg B: Misli Foreste, misli. A: :pali se lampica u glavi:
A: Pa kako samo smete da vređate nas Metalce i da govorite da se molimo gospodaru Santani, Santana je gitarista iz Meksika koji ne svira metal nego fjužn džez bluz rok... B: Misli, Foreste, misli, popij mleko pa razmisli opet.
Izraz za nekog ko se provodi k'o bos po trnju, ali se i dalje tvrdoglavo drži svojih principa, bez obzira na režimsku ili društvenu stigmatizaciju.
Gagi: Jesi se čuo s Lemijem u zadnje vreme? Peca: Jao, jesam, taj je skroz propao... Gagi: Što? Peca: Pa znaš da se učlanio u radikale čim je postao punoletan, a 2 meseca kasnije Toma pocepao stranku k'o siroma gaće. Gagi: jeste, sećam se. Peca: E, i on ti ne ode s Tomom nego ostade s radikalima, i od tad em ga bije maler em se iskrivio k'o sužanj. Gagi: Pa kako to, šta se desilo? Peca: Pa, jedva završio faks, ostao mu jedan ispit, a profan u G17+; onda je jedva uzeo diplomu pošto je cela fakultetska birokratija pod šapom DSa; kad je probao da se zaposli kod ćaletovog ortaka, ispadne da je to Čankov kućni prijatelj visoko kotiran u LSV, pa je odatle izleteo posle 2 dana; kad je probao da se bar molerajem izbori za suvu egzistenciju, ustanovilo se da je ideološki nepodoban čak i za molere, jer su svi za SPS. Gagi: Pa taj se proveo k'o popa u komunizmu.
Skladno naciljano pljuvanje u oko ovom svetu koji je opsednut materijalizmom, i jasna želja da se demonstriraju bezvremena dela umetnosti od takvih giganta svih epoha kao što su Betoven, Mocart, Bah, Šopen, Čajkovski... Iskazivanje sopstvenog eruditizma i istančanog muzičkog ukusa, krunski dokaz da osoba koja postavlja pesmu pripada intelektualnoj i kulturnog eliti ovog doba.
U realnosti, želi da impresionira ribu iz srednje muzičke da mu da u rč.
Skripta, sveska i knjiga vrednog studenta koji je puca na budžet i stipendiju. Ili jednostavno voli boje. Proces kreacije studentske bojanke teče sledećim redosledom:
Na predavanjima se redovi u knjizi podvlače hemijskom ili grafitnom olovkom. Kući se još jednom podvuče hemijskom ili grafitnom olovkom. U procesu ponavljanja, u igru stupaju flomasteri i markeri, pa se još jednom njima sve lepo podvuče. Kad dotičnog vrednog studenta uhvati prpa ( u jebote, detaljan opis građe Malpigijevih piramida, ključno pitanje! ) podvlači se gorenavedeni pasus. Grafit, hemijska, marker. Kasnije se dodaju lična razmatranja i beleške u vidu personalnih fusnota. Pri ponavljanju pred kolokvijum i ispit student nervozno sedi i grafitnom olovkom zaokružuje bitne stavke.
Konačni rezultat: Toliko oslikana knjiga/skripta/ sveska da postoji mogućnost da se hartija jednostavno raspadne od količine hemikalija koje se nalaze u njoj i na njoj. Takođe, šarenilo koje izaziva epi- napade i u rangu je sa šarenilom koje se vidi u bojankama osoba koje pohađaju predškolske ustanove. Takođe, ponekad se razvija post-Smeagol sindrom.
- E brate, aj daj mi časkom knjigu da proverim nešto. - A? A ne, ne, ne mogu, moram da ponovim! - Brate, daj mi na sekund, neću nigde ići, samo da vidim nešto. - Ne, ne, ne mogu, molim te ostavi moju knjigu kod mene! - Brate, ne seri, daj tu knjigu! ( izvlači knjigu iz ruku kolegi) U jebote, kakva ti je ovo bojanka, šta ti vidiš ovde? Plašim se da će od količine hemikalija ubrizganih u ovu hartiju ona dobiti bazičnu svest i pokušaće da te usmrti blokiranjem tvojih disajnih kanala noć pred ispit.
Izuzetno nezahvalan posao. Pokušavanje uvođenja bilo kakvog reda u haotičnu repetitivno silovanu plejlistu ravno je sedenju zamračenoj sobi i pokušavanju udevanja crnog končića u iglu koja je veći deo svoje (iglaste?) egzistencije provela u muljavoj fioci među šrafovima, alatkama i duplericama Pamele Anderson iz devedesetih godina prošlog veka umrljanih motornim uljem.
Koja god pesma bude puštena, u masi će se uvek naći neki nezadovoljnik koji će početi glasno da negoduje protiv izbora muzike varijacijama rečenice: "Ja sam pijan i meni je lepo i hoću svoju muziku, ko jebe ostale metalce/šabane/repere/dabstepere/hiphopere/elektronce itd".
Rasprava je beznadežna, najbolje rešenje je zauzeti hladnokrvan stav i manire naciste iz Nirnberga: "Ja samo puštam pesme koje su mi rečene da pustim, a ti, alkoholisani homosapiensu, bi trebalo da shvatiš da sam ja samo ekspresija volje ovog kolektiva i samim tim sam depersonalizovan i nedostupan za bilo kakvu međuljudsku komunikaciju osim naručivanja pesama od strane drugih alkoholisanih homosapiensa. Drugim rečima rečeno, ja obavljam plemeniti posao menadžmenta muzičkih želja zajednice iznetih pod uticajem legalnih i nelegalnih opijata, i autodestruktivno je buniti se protiv istog, jer on predstavlja refleksiju same kolektivne persone u datom psihofizičkom stanju, a deo kolektivne persone si i ti, što opet implicira da si i ti depersonalizovan i da živimo u dobu gušenja individualizma i pojedinačnih sloboda individue, što je tragično, i smatram da bi jedina filozofija koja bi mogla da nas izdigne iz beslovesnog krdo- mentaliteta jeste upravo Ničeova teorija Nadčoveka, koja se upravo zalaže da se sistem moralnih vrednosti okrene naglavačke, i želje zajednice potčine željama pojedinca. Ali pošto ja zastupam teoriju Svečoveka vladike Nikolaja Velimirovića, bojim se da tvoji zahtevi ne mogu biti ispunjeni, osim ako nisi spreman da rešimo filozofsku bitku između Ničea i Velimirovića fizičkim konfliktom, i samim tim dovedemo do eshatona ovog kolektiva i ove relativno ugodne večeri?"
Varijacije i citiranje gorenavedene rečenice bi trebale da budu sasvim dovoljne da buntovnik dobije facijalnu ekspresiju "živuljka na putu gleda u FAP-ove farove", i da se udalji uz zbunjeno "Blaaargh".
Jedna od beneficija didžejinga jeste što on uvek sedi, i (ako je moguće) jede i pije. Samim tim velike su šanse da će otići kući trezan, sit i napit, dok će ostatak mase peglati po klonjama, ulicama i dvorištima.
Metalac: Ćelava seljačina hahahahaha Šaban Šapke Šapkeeee breeee ko krava da muče hahaahaahah kakvi ste vi seljoberi ja ne verujem hahahahaha daj Slipknot bre!!! Dualiti je najmetal pesma ikad!!! Ljaljan: To breeeeeeeeeee gde me nađe joooooooooj daj viski jooooooooooj!!! Di-džej: Dobro, evo Dualiti sledeći na plejlisti.
Ljaljan: Kakvo je ovo sektaško sranje breeee, znate vi ko sam ja bre alo bre? Metalci smrdite, sektaši odvratni, menjaj pesmu bre!!! Metalac: To bre!!! Samo metal!!! Džoi najbolji bubnjar ikad!!! Drkam na njega!! Di-džej: Daj da smirim ove budale, evo im neka psihodelija što pretvara neurone u gnjecavu smesu. Krišom ubacuje pesmu u plejlistu
Rava kojoj kreću suze niz butinu na Cviju i Slobodana Vasića: Srceeee, ajde mi pustiš Daru i Cviju, Noć za nas??? Mooooolim te mva mva mva... Di-džej: Može, ali tek posle 15 pesama. Rava: Aj mi pomeriš malo gore? Pliiiiz... Di-džej: Srce, ja sam samo aseksualna ekspresija kolektivne volje ovog skupa, tako da tvoje umiljavanje i nabijanje sisa u moj vrat i gornji deo leđa ima toliko efekta koliko Marijan Rističević ima šanse da bude vicepremijer. Prosipaj svoje zavodničke fore nekom drugom. Mva.
Prepoznatljiv uzvik koji koristi izvesna subkultura znojavih zadihanih muškaraca koji polugoli vežbaju zajedno u istoj prostoriji nakon ingestije širokog spektra supstanci. Totalno mačo i heteroseksualno.
Kada nabiju dovoljnu količinu mase, njihovo međunožje liči na ono koje ima njihova mama.
Pridev u superlativu komparacije koji se često nalazi na omotima i pakovanjima gala- socijala proizvoda koje kupuje najširi spektar našeg društva, arogantno- kapitalistički rečeno- pomije za zasladu radničke klase, sa sve burmuticom pored i ispijanjem cejlonskog čaja iz kristalne šolje sa ispruženim malim prstom. Pitanje je, gde onda idu najgori proizvodi?
Bombone sa najfinijim filom. Kore od najfinijeg testa. Sir od najfinijeg mleka. Pašteta od najfinije jetre.
