Osobe koje se, po smrti neke poznate osobe, utrkuju ko će pre da napravi na fejsbuku RIP grupu pokojniku (uz komentare: "Jao... Ne mogu da verujem, jbt... 1256 fanova, bravo, super ste, šaljite invajtove, 'ajmo još") ili pak tuguju i plaču zbog smrti ljudi kojima nikad ni na 43214 km nisu prišli. Osobe bez života, često ribe koje žive u iluziji da su bliske prijateljice poznatih jer ih katkad sreću po zajebanim mestima Beograda.

Jedina moguća reakcija kojoj prethodi duga, neprijatna tišina kojoj, pak, prethodi još duža i neopisivo dosadna priča koja nas ni najmanje ne zanima, te je stoga nismo odslušali, a čak i da jesmo - toliko je nebitna za naše bitisanje da nije vredna reakcije.

*Laughing Out Loud
Laughing My Ass Off
Rolling On Floor Laughing
Oh My God
Oh My Fuckin God
* Izrazi koji se jako često koriste među današnjom omladinom i, što je tužno, ne samo među mlađima. Ono što je još tužnije je da su ovi izrazi prešli granice virtuelne komunikacije i da se mogu čuti i u govoru.
Uglavnom se loluju i rofluju likovi i ribe koji su sav svoj život koncentrisali na internet (pa su blejeći na stranim forumima pokupili OMFG-ove, počevši da koriste iste), ali i naložene klinke koje je neko zajebao rekavši im da je to urbano, šta li...

Dok gledam Topšop, ma koliko nešto bilo glupo, imam neopisivu potrebu da isto posedujem. Sva sreća da nisam pri parama, a i neko zrnce zdravog razuma nadvlada plamteću želju.

Tako, u tom momentu, shvatam da su mi očajnički potrebne:
* četke za farbanje uglova,
* 324 sokovnika,
* Dry Cooker koji svojom magijom čini da hrana izgubi svu mast (+ kolač u tiganju? Nemoguće!),
* nešto da poradim na svojoj kičmi (Kosmodisk, recimo),
* novi dušek, ćebe, jastuk (sve antialergijsko, a i kad mi dođu gosti, za minut im sredim podni počinak),
* razne pegle, usisivači, specijalni brusevi, providne trake koje čine da grudi izgledaju kao da nosiš brus,
* "leptirići", pojasevi i sprave koje same pokreću moje telo i čine od od mene Arnolda Švarciku, dok npr. cepam Milku i gledam TV,
* bar dva, tri aparata za čupanje dlaka, kreme za čupanje dlaka, pene za čupanje dlaka,
* specijalna, nadrkana muštikla za odvikavanje od pušenja
* bezbroj setova flomastera, bojica, mirišljavih papirića, šljokica, plastelina, kalupa, kurčeva, palčeva itd., itd.

Nakon osnivanja Brenine i Popovićeve "Grand produkcije", dobili smo i tzv. "DM Sat" Dragane Mirković.
Gore, jer je u pitanju čitav TV kanal.
24h.
To boli.

Kad sretnete poznanicu koju jako dugo izbegavate. Često okrenete glavu kad naiđe, ali kada se nađete u situaciji face to face, razgovor je neizbežan.

Emisija koja me redovno natera se tužno osvrnem po svojoj sobi 4m x 4m.

Svi koji su vršili malu/veliku nuždu u ženskom toaletu Filološkog fakulteta (onom na romanistici) krajem školske 2008/'09-e a početkom 2009/'10-e, imali su čast da se susretnu sa kineskom svilom.
O čemu je, naime, reč?
Ne, nećemo sada govoriti nedostatku sapuna, toalet papira, ogledala, podnošljivog mirisa, praznim kantama za smeće i sl.
Naša tema je nedostatak brave.
Na fakultetu na kom je školarina 120 000, ako se dobro sećam.
Dakle, u prvom klozetu s desne strane je jako dugo nedostajala brava. Međutim, silom prilika, snalazile smo se na razne načine - "čuvale" smo vrata jedna drugoj, držale ih kišobranom ili ih ostavljale odrškrinuta i pravile buku kako bi ljudi shvatili da je zauzeto.
U toj gomili mučenica našla se jedna mudrija od ostalih i, eto, DOSETILA SE!
O, sreće li!
* Stanje stvari:
U vrata, tamo gde je nekad bila brava, zabijen je ekser, dok je na zidu, tik uz štok i paralelno sa pomenutim ekserom, neka izbočina.
Dotična devojka u nuždi privezala je neko dugačko parče jače kese za ekser, sa kog je ono tako visilo i lelujalo.
* Uputstvo za upotrebu:
Zatvoriš vrata, povučeš kanapoliku kesu, i počneš da ga obmotavaš oko izbočine koja je na zidu. Motaš sitno, da bi... zaključala.
Vrlo efektivan stvar.
Kada obavite posao sa zaključavanjem, možete da obavite i ono zbog čega i jeste na tom komadiću raja jedne visokoobrazovne institucije. Kroz procep vam viri samo dupe, al' nema veze, valjda neće da gledaju.
Na vratima je ispisano dosta komentara na ovu, inače u svetu uobičajenu pojavu, verujem (težimo EU, to je faks BU-a, u samom centru grada i dobija po 120000 od svakog studenta kog su skratili za poene), a jedan od simpatičnijih je tvrdnja devojke koja kaže da su pare pametno utrošene - na pravu, pravcijatu kinesku svilu kojom opasujemo eksere i izbočine.

Verovanje našeg naroda da ukoliko odrasli članovi porodice ili starija deca preskoče mlađe dok leškari na podu i gleda TV, logičnim uzročno-posledičnim sledom događaja mora doći do momentalnog prekida njegovog fizičkog razvitka.
Ako ipak dođe do nesmotrenog koračanja preko potkolenice nedužnog deteta, dejstvo se MOŽE poništiti ponovnim preskakanjem (preko ISTOG mesta na nozi/ruci itd.)

Vatrene, mlade devojke, prelepe obožavateljke dugih, romantičnih šetnji i poneke dobre knjige. Intelektualke dugih nogu, vesele klaberke ili stidljive, introvertne bibliotekarke. Mahom manekenke i foto-modeli, ponekad i studentkinje. Nisu, nažalost, tako savršene, uspele da pronađu svoje srodne duše, zbog čega su odlučile da im slike kruže po Beogradu i van njega (Kaluđerica, Boleč, Vinča, Zaklopača, Ritopek), izlepljene po unutrašnjosti autobusa GSP-a.
S njima možete, uz određenu novčanu nadoknadu, ćaskati. Gospoda koja veruju da zaista komuniciraju sa devojkama sa slika (ni ne slute da su to fotografije download-ovane sa ko zna kog madjarskog, rumunskog ili whatever sajta), razvijaju sa dotičnim damama čitav prijateljsko - ljubavničko - bračno - ispovednički odnos.
U skorije vreme, javile su se i muške varijante ovog prijatnog osveženja u sferi romantičnog zabavljanja - frajeri, zaštitna lica trocifrenih, prigradskih. Uglavnom su u pitanju sportisti, lekari, biznismeni i slikari, svi rešeni da okušaju sreću posredstvom autobuskih plakata.

Kad se zbuniš na trenutak,a profesor jedva dočeka da ti tutne indeks pred nos i pozdravi te.

Pojava koje se u-za-sa-va-ju mladji narastaji, mahom korisnici facebook-a, te se razbacuju "jel"-om i "jer"-om u razlicitim prilikama:

Rom koji se vratio iz Italije/Svajcarske/Austrije. Debeo je, znojav, u sljastavoj kosulji koja u se zalepila za ledja, raskopcanoj tako da viri prosed i kovrdzav ljubavni tepih. Kosa- loknasta, pozadi nesto duza, gore blago natapiranih sisaka. Na svakom prstu nose po jedan plocasti prsten, a vracaju se uglavnom u beloj mecki.