Ovaj izraz nastao je na osnovu čuvenog napuštanja ceremonije dodele medalja u Atini kada su košarkaši Hrvatske otišli u momentu kada su se naši popeli na pobedničko postolje, a ovakva vrsta kritike se upućuje osobama koji ne umeju stoički da podnesu poraz, kritiku ili da se suoče sa nekim problemom pa se odlučuju da pobegnu od toga iako time ne rešavaju ništa već samo iskazuju svoju nemoć i slabost.

Izraz koji se koristi najviše u društvenim igrama. Obično ga upućujemo osobama koje se nerviraju zbog toga što gube, a ne razumeju da će biti još 1000 takvih igara u kojima će moći da se revanširaju drugaru. Dosta je ovaj izraz popularan i u timskim igrama (fudbalu/košarci) kada glavni iz ekipe krene sa brecanjem na golmana ili saigrača zbog primljenog gola ili koša.

Ко је уписао факултет коју годину пре и после 2000-те, а играо је ову игрицу, вероватно га није завршио за мање од седам година. Било је ту и аматера који су играли само кампање, они се не рачунају. Многи су ради ње куповали мрежни кабл по цену да још два месеца не замене прегорелу сијалицу у вц-у и три дана да не окусе пиво. Таман кад је после 5000 одиграних партија сморила, Руси су развили хакерску кич надоградњу ВОГ, која је додала нову димензију и продужила зависност бар још годину дана.