Megalomanka
Ona je tako luda...i tako posebna.
Ona ne izlazi nikada, osim kad ide na svirku Dubioze Kolektiva ili na Beer Fest ili na bilo koju od stotinu "kulturno-obrazovnih" manifestacija koje je posetila u prethodnih mesec dana.
I nema prijatelje, ona je usamljenik. Stepski vuk, bačen u ovaj bezbožnički svet, nestrpljiv za njenu ludost...i posebnost. Osim kad pozove neke drugarice da uz čiz kejk i flašu prvoklasnog merloa gledaju slike Boška Jakovljevića u kreacijama Verice Rakočević za "proleće-leto 2013". Ili kad ide na premijeru "Mizantropa" sa njenim školskim drugaricama iz filološke gimnazije u kojoj je rado pohađala kurseve italijanskog, katalonskog i naravno dobrog, starog, odavnom umrlog LATINSKOG.
Avaj, i pored sve te usamljenosti, njoj je bogougodno u stanju apatičnosti. Jer ona je zen-budista. U časovima osame rado iščitava genijalne stupce Kafkinih i Heseovih dela. Naročito delove o neshvaćenosti, robovanju sistemu i primitivnosti banalnih malograđana.
Ne, ne možeš je dotaći. Jer ona je emocionalno nedostupna, društveno uštogljena. Ona ne može voleti niti iko može voleti nju, jer je tako luda...i posebna. Iako je preko nje prešlo pola Zvezdare i ceo Voždovac...ONA NE MOŽE VOLETI!
Betoven i Mocart su odviše ordinarni, gramofon vrti Vivaldijeva četri godišnja doba. Ona naročito voli zimu, jer zima rastera ljude s ulica i ulice ostanu puste kako bi ih samo ona posmatrala, kao da su stvorene za nju.
I verovatno će, tokom večerašnje kupke uz eterična ulja i mirišljave soli, Venus brijačem preseći karotidnu arteriju u vrućoj vodi...Zbogom okrutni svete koji ne dopireš do njene tvrdokorne kakune individualnosti. Ti koji nemaš strpljenja za genija samoće i bola.
Ona je tako luda...i tako posebna. Ona je MEGALOMAN.
-Ćao anđele, gde su ti krila? he he
-Odjebi strvino malograđanska, zar ne vidiš da čitam Ničeovu genealogiju morala?! Misliš li da bih svoju personu degradirala zbog primitivnog ološa koji se dovezao Ladom u ovaj otmeni bar?
-OŠ KURČINE?
-Pa može hihihhi. Ali moram da te upozorim, mnogi su pokušali, ali svi su došli do istog zaključka MENE NE MOŽEŠ VOLETI!
Definicija je napisana za Mizantrophy
Oči boje duge
Ovu pesmu je teško definisati. Njen uticaj na muzičku scenu SRJ-a je bio influentan, kao i pesma "Born to be wild" od Steppenwolf-a na rock scenu šezdesetih i sedamdesetih.
Ova pesma se puštala na svim mestima i žurkama tokom 90-tih. Verovatno je smorila i boga i narod, ali ma koliko to mnogi ne želeli - ipak znaju tekst napamet.
Valja napomenuti da je ovu divnu vokalno-instrumentalnu sagu o nezaboravljenoj i neprežaljenoj ljubavi napisao srpski Lennon - Dr. Iggy.
Postoje specijalna upustva koja su morala da se slede tokom žurki 90-ih godina:
1. Kada počne pesma, prvo sve ziljave pičke moraju onako oduševljeno, sa dozom melanholičnosti u sebi da kažu: "Jaaao! Kako volim ovu pesmu!"
2. Zatim se obilno svi podele na četiri grupe:
a) skup žiljavih pičaka koje sede u uglu i plaču bez razloga,
b) maksimum dva - tri para u stiskavcu koji su se tek smuvali (naravno riba plače, što od sreće što od tuge),
c) skup upasanih tipova koji sede na drugom kraju sobe i opako posmatraju situaciju,
d) grupa luzera koji jedu sendviče i piju koka kolu i diskutuju o Heros of Might and Magic.