-Slabo je to Miljkoviću, slabo.
-A profesore znate kako, nisam se baš nadao da ćete me pitati, a i učio sam drugi predmet
-Slaba vajda Miljkoviću, negativna.
-A profesore jel' može ikako dva ?
-Aha, dva keca...

>>Špica, i početak emisije:
(Karanović nas već dočekuje u standardnoj pozi, baca ljutit pogled ravno u objektiv kamere, tako da energija nastala od impulsa njegovog zurenja izaziva kratak spoj na električnom kolu i kamerman završava na VMA)

-"Dan je lep, napolju je sunčano, upravo ste završili svoj prekrasni ručak spremljen veštom majčinskom rukom, sad razmišljate da malo prilegnete u svom toplom, porodičnom idilom okupanom, domu, zar ne ?"
(Šmekerski se naginje na stranu, levo oko polako počinje da spušta, kao da će da namigne)
-" Nije svima tako savršen život ! Nekome nema majčinskog osmeha da ga ozari, kad dodje iz škole sa dobrim vestima. Neko je taj ručak pojeo na slamčicu jer su mu udovi odnešeni u stravičnoj nesreći u kojoj su mu takođe i nepovratno oduzeti najmiliji. Neko neće moći da se zavali u fotelju i razmisli o današnjem danu, jer će odmah morati da krene sa radnim obavezama kako bi prehranio oca koji ima Parkinsonovu bolest !"
(Završava Karanović u Njegoševom stilu)

>> (Gledalac guta knedlu, razmišlja dva puta o prelepim jagodama u šlagu, koje je nameravao da proguta kao Lisa An semenu tečnost. Nesigurno, polako gura dezert od sebe, i na licu stvara grimasu sličnu onoj koju Dejan Cukić složi kad vidi oba svoja fana na njegovom koncertu)

>>Početak priloga:
(Prikazuju se predeli napustene visoravni na jugo-istoku Srbije, a Jovanovićka se gadja nekim "činjenicama" o depopulaciji i prelasku ljudi sa sela u gradove. Prikazuju neku šupu, bez vrata, prozori su zamenjeni poderanom ceradom sveže skinute sa nečijeg Juga. Kroz nešto što bi trebalo da predstavlja vrata, polako se nazire galava nekog klinca, sekund kasnije i čitava forma ovoga sisara se može videti. Mali polako kreće ka kameri, kako sve više prilazi, beda i nemaština ga upotpunjuju. Tu sad kreće govor koji objašnjava njihovo zapadanje pod krilo siromaštva, naravno da isti traje koliko i naš put ka Evropi. Nakon proveravanja porodičnog stabla i objašnjenja kako nemaju nigde nikog, kreće intervju sa klincem)

-"A je li tebi ovde teško ?"
(Ispucava Jasna prvo glupo pitanje)
-"Pa nije baš lako, ali šta mogu, tu mi je sve, navik'o sam !"
(Reče mali skromno, ostavljajući ralo od 40 kila i pripinjajući vola od 400 istih)

-"A da li bi voleo da imaš lakši život ?"
(Ispuca ona i drugo isto glupo pitanje)
-" Jok kučko voleo bih da čitav život prevrćem kravlja govna po njivi na kojoj jebeno nikad ništa da nikne !"
(Pomisli mali u sebi, ali na pitanje odgovori samo klimanjem glave)

-"A koju bi stvar najviše hteo da imas u ovom trenutku ?"
(Pa jebem mu majku ne može jedna stvar da mu promeni život, glupačo !)
-"Kompjuter !
(Odgovori mali naivno, praveći facu kao Stevo Žigon pred gomilom ljutih komunista, na koju bi i Milka Canić emitivno odreagovala)

(Glupa pitanja se nižu kao primljeni golovi naše fudbalske reprezentacije, a mali na njih odgovara isto, uglavnom gestikulacijom a ne rečima kojih i nema viška s'obzirom da ima prvi osnovne i knjige za drugi)

>>Žrtva koja se nalazi sa druge strane ekrana, polako počinje da pada u depresiju, otuđuje se od ljudi, prestaje da jede, pije, ozbiljno počinje da ugrožava svoje zdravlje neprekidnim razmišljanjem o sirotanu i nepravednosti života. Naravno da se i određena doza agresivnosti i besa javlja kao nusefekat na intelekulano vođenje emisije, ali potisnuta grižom savesti, agresivnost se potiskuje.

Ostali prilozi se mnogo ne razlikuju od ovoga, samo se mesto siromašnog klinca umetnu bolesna deca (patnje roditelja), samohrane majke, beskućnici itd...

Kasnije gledalac shvata da nema zbog čega da ga grize savest, da nije on kriv što mu je Bog podario zdravog brata/sestru, više-manje dobar život, shvata i da bi ljudi za viši rejting iskoristili i nečiju nemaštinu, bolest, tugu.

*Cilj definicije nije omaložavanje nikog, nije autor imao za cilj da se neko sa nekim hendikepom nadje uvređenim, ili da neko ko živi ispod proseka pomisli da je prozvan. Isključivo je definicaija usmeran ka emisiji Exploziv i prikrivenim ciljevima iste.

Ако слушаш ----> Рећи ће ти

Метал, Рок... ----> Па зар те манијаке ?! Ма они су ти дрогираши само се дерњају и врте оним дугим, неопраним, масним косама као кад се крава разобада, ју дете па где си на њих набасао. Слушај бре нешто на ћирилици НАРОДЊАЦИ СУ ЗАКОН !!!

Турбо фолк ----> Која си ти сељачина, јел' имаш у опште појма ста је сад IN, како можеш уопште да слушаш нешто на овом језику, јао што нисам рођена у Америци тамо је све тако COOL, послушај мало мог Јастина, јао како је CUTE !!!

Jactin Biber, Lady Gaga, PitBull, Adele... ----> Тебра ш'а то слушаш ? Ало бре !!! Каква су то западњачка срања ?!?! Тебра мојне фрке неке да буде сига то ! Јел знаш да нас та ватиканска ђубрад стављају полако под своје ? Слушај нешто к'о сваки прави Србин, Баја Мали Книнџа је кева, ЖИВЕЛА ВЕЛИКА СРБИЈА !!!

Баја Мали Книнџа, Четничке песме... ----> Како си ти један затуцани шовиниста, због таквих као ти наша земља је овде где је, ово је 21 век човече, пробуди се такви као ти су нестали давно, ми морамо сложно напредовати ка европским интеграцијама, и искоренити национализам у нашој корумпираној и отрцаној, јадној држави. Угледај се мало на Немачку и Немце тамо сви слушају искључиво "Jazz", послушај по некад, култивиши се мало...

Јazz ----> Ха гледај њега што ми је умислио да је неки академски грађанин, па муца моја мала, ту нема речи, нема истинских емоција, где да слушаш овог обојеног, а сладак си ми тако озбиљан, ух како си ми луцкаст. Слушај бре романтичног Сашу Ковачевића, јао како има слатке окице...

Саша Ковачевић, Бојан Маровић, Саша Васић... ----> Neki Željko

Епске песме хајдучког циклуса ----> .....