Свака улица их има, свака зграда их има. Ова врста је поред клинаца из краја и локалног комше кога сви воле саставни део сваког српског краја. Они никад нису били деца. Они децу мрзе. Лопта је њихов највећи непријатељ, а њен звук их аутоматски извачи из куће како би још једном својим кретенским гласом уништили дечију игру. Он нема унуке, а ако их има , они никад не долазе код њега. Његова шупа је препуна лопти, његово двориште и његов травњак су његове светиње.

Њега мрзе све комшије, а поготову деца која га презиру. Његово двориште је поред дела улице који је најбољи за играње фудбала на мале голиће. Он ужива у ишчекивању да лопта упадне у његово двориште.

Цео ментол