Печено прасенце са уочљивим необријаним деловима тела услед:
- недовољно вруће воде при шурењу
- дединог слабијег очињег вида
- притупог бицовог бријача
Чешће се дешава са црним прасићима, чије месо, узгред буди речено, уме да буде масније, али по овом печењу шприцер лакше клизи, посебно ако је усољено мало јаче него што пише у члану 153, став 3, препорука 18 правилника ''Регулатива припреме свињског одојка доминантно тамније пути за личну употребу становника државе-кандидата за улазак у ЕУ, допуњено издање за 2043.''.
Како било, парчад чекињаве прасетине углавном заврше код бабе у тањиру јер 'не смета ништа', 'гре'ота се баци', 'е, да ми је и овако било ономад' и слично.

Prosečan Srbin Ruse doživljava kao našu pravoslavnu, slovensku braću. Oni, poput nas, dolaze sa Karpata...ili tako neke slične planinčine. Oni se krste sa tri prsta. Oni, baš kao i mi, imaju patrijarha svog gospodina. Oni nas nikada nisu bombardovali. Mi smo ista krv, isto seme, ista vera. Oni nas nikada nisu zajebali...osim onih par puta kad jesu. Oni imaju sneg, votku i pisce. Mi imamo manje snega, manje votke (što uspešno nadoknadjujemo viškom rakije) i manje pisaca, što je i normalno, s obzirom da smo mi njihova mladja braća. Oni nikada nisu imali Klintona majkumujebem, niti ovog čadjavog što je alav na tudju naftu, a pritom se i njima jedna velika država raspala na pun kurac malih, koje opet, sve zajedno više ni tom kurcu ne valjaju...osim naravno Rusije.

Prema tome, sasvim je jasno zašto prosečan Srbin živi u uverenju da osim maternjeg, on od rodjenja ima sve predispozicije da govori i ruski. Uostalom, ruski i zvuči tako nekako...srpski.
Pobogu, pa zar je teško tražiti spičku da zakuriš (da me proste ova deca).