-Јао, Љубинка, дођи морам нешто да ти кажем!
-Шта шта?
-Ааааааааааааа погледао ме је!!!
-Ко?
-ОН!!!! ааааааааааааааааааааааааа
-Он те је погледао? ааааа
-Да бре, ја идем улицом и нешто сам пала, небитно, и он се окренуо и погледао ме је!
-Ааааааа како те је погледао?
-Па знаш као у фазону, гледа ме и онда замишља да смо нас двоје заједно на некој плажи...
(за то време Он прича са другом)
-Е, брате, знаш шта ми се данас десило.., ја ишао по бурек и нека клинка се разбила к'о пичка, пала ту на 2 метра од мене...
-И?
-Ништа, ја је онако изненађен погледам кад она буљи у мене к'о теле у шарена врата и балави...неки ретард 100%...

Он - Ћао жемска! Шта чиниш?
Непријатна тишинчина.
Он размишља - Који јој је сад па курац? Шта ли је испливало? (Фаст форвард свих глупости начињених у последње време) Последњи пут сам имао ону са стране у Амстердаму, пре који месец, а и то сам поштено платио, Молдавка беше, мајку ли јој јебем, да ли је сазнала за то? Одувек је блејала са равама, ал' ова ми стварно изгледала к'о гари. Ма не није. Е до курца, гола сам вода. Немој да пушташ виниле, видеће да си се се усрао, а ту је онда крај, проваљен си.
Наставља наглас - Рекох ћао. Има ли шта ново?
Она - Био Маре малопре, тражио неки шке. Каже ниси му врн'о има шурнаест дана, а сад му је фрка, рече да је дужан к'о Грчка.
Он (у себи) - Е мамицу му његову, није јој ваљда рек'о за шта је била намењена та лова. А још горе ако ју је уз то и повалио. Упропастићу га к'о ђус вотка малолетницу. Педер један.
Наглас - И шта је још рекао, је л' спомињао још нешто, то јест, је л' бацио још какву спику?
Она - Што? Је л' требало нешто да прича?
Он - Ма откуд знам, одувек је био говнар, тај лаже чим зине, прави политчар, па реко' можда је избаронис'о још нешто. Интересује ме чисто онако.
Она - А је л' ти кријеш нешто од мене? И за шта ти је улетео сто евра бре?! Што ми ниси ништа рекао за то? А веровала сам ти. Сложићу ја коцкице, не брини се ти ништа.
Он, у себи - Рекао је, одлежаћу га, скењаћу га к'о свиња масан џак. Педерчина једна, она класична гејчина, дукатлија јебени.
Наставља наглас - Ја да кријем нешто од тебе? Шта те интересује. Све ћу ти испарлати. Дао ми је паре, ономад, у Амстердаму бре, хтео сам да ти купим нешто лепо, неку гардеробу, хаљину, за све прилике нешто, знаш. Не бих ја тебе никад товарио тако. Знаш ваљда?
Она - Знам, знам. А где је тај поклон са предумишљајем од сто јевреја? Да није беба можда, па да сачекам још само два-три месеца, боже, божe, са каквим сам ђубретом ја заглавила.
Он - А што ти увек мислиш на оно најгоре, стварно си, ма немам речи. Па бре ми кренули тај дан пред пут да ти узмемо поклон, гањали то, јурцали и заустави нас дрот. Одрао нас, болео га курац што журимо, сиса она црначка, црнчуга распала, морали смо да му искеширамо на руке по сто јура харач, пресело му дабогда, ма дабогда му за лек требало, нек' цркне.
Она - Да, да. И шта је онда било?
Он - Па испуших за поклон, остали смо без ђунте, јебига пребијене паре нисмо имали. Вратили смо се у бус и за Србију, па верујеш ми ваљда, никад те нисам лагао.
Она - Ниси ниси, сем оних двадесетак пута, кад си причао да си заглавио на послу, а враћао се п'јан к'о дупе, оговедао се. Класика - шио ми га Ђура.
Он - Па добро, немој и ти сад да цепидлачиш, то су биле ситнице.
Она - Ајд' ајд', знам да ме дриблаш само тако, ал' јебига, опраштам ти овај пут. Мада ћеш морати добро да се исцимаш да би спасао образ.
Он - Срце си, кажи шта треба да радим. Мислим је л' да оперем суђе, или оперем говна из ВЦ шоље, да се тако духовито изразим. Само кажи, све ћу да урадим, само да моја девојка буде срећна, ако ме разумеш.
Она - Ајде немој ту да ми изиграваш папучара, к'о најгора кломпа си, дођи да ми испoлираш пицу, ајд' брзо вади мочугу и долази у кревет. Брзо!

Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.