Puna čaša
Сликовна метафора за релативну довољност гована у животу, те није потребно још истих у животној чаши.
Иако внуго најчешће локализујемо у буљсону, често се пребацује волшебним телепортом до тебе, промени агрегатно стање и прети да прелије чашу пишотином коју су довукли са собом, пишотина која су и сами.
Јебени амонијак!
Концентрован!
И смрдљив!
"Нисам, Апашу, ни дошао да би ме пустио. Ја тебе нећу пустити. Запали ти дуван кад ти кажем, бојим се, биће ти последњи."
Komentari
Мислим да ћеш лоше проћи са овом дефиницијом.Не знам, видећемо, не једе 'леба...
Telo i primer be vidim konekcijuИма конекције, само је даља. Хтедох да направим даљу везу међу појмовима, да не буде схватљиво на прву лопту. Последица препумпавања чаше би био пример. Не дам никоме да ми пуни чашу, ако ме разумеш.
Ako je meni bilo daleko, a čitao sam "Kad su cvetale tikve" šta će biti sa ostalima. Žalosno je stoga što pomenuti roman spada u pitkiju kniževnost.Јес', имаш право донекле. Мада, можда овај скор показује где је, не Вука, већ млађарија. А "Тикве" се читају за сат-два без проблема, а роман јебе кеве.
Митке, цитатност је данас потцењена и превиђена категорија.

Ма то кад сам на почетку вукајлијашке каријере писао овај патишпањ. Ја сам морао да научим на италијанском тај сонет за неку приредбу, иначе Жабаре не волим никако.
Обавезан је и мислим да се ради у другом разреду, што је мало рано... Колико год роман због стила писања био лак за читање, тема уопште није наивна. Мени се због тога свидио, скоро сам га поново читао и одистински уживао.Јес' рано. Коме је до питања постојања епског јунака у модерном добу кад може на Фејсу да мува дван'естогодишње пичиће?!
Уживанција опака.

Прочитај и од Марка Шелића Марчела "Заједно сами". Поприлично мрачан роман, мени је био занимљив. Овдје имаш критику, па ако нађеш времена, препоручујем.

Зато сам ја побег'о од куће, сада живим од картона и тучем се с Циганима око места испред цркве, али ми је куљ јер не морам да радим и имам своје ја!
Биће их три. Не смем све да откривам, али човек један је нашао начин да се отелотвори своју психу у судару са светом који му не лежи никако. Како је речено у једном делу рецензије, чини ми се, то је роман "насиља против насиља". Одличан, формално иновативан.
