Upitno-odnosna zamenica koja je često inkorporirana u narodnjačkim stihovima na mestu pauze za vazduh. U ovoj poziciji ona je van svog osnovnog značenja i predstavlja signal, ping, povratnu informaciju koja stiže publici od vokalne solistkinje u kafani.
Jednom izgovoren, ovaj poluuzvik decenijama obavlja svrhu uspostavljanja mitsko-tradicionalne kafansko-svadbarske atmosfere i podsećanja na jedinstvo raspevane družine, iako nasumično sastavljene.
Često je praćen uvodnim uzvikom "Pa kaže".
- PA KAŽE : Zato što sam ti - ŠTA - verovala slepo! Volela sam te - ŠTA - lagao si lepo! Zato što ti je - ŠTA - sve od mene preče, Ovo je naše poslednje veče.
- Pa kaže: Fear of the dark! -ŠTA- Fear of the dark! I have a constant fear that something's always near! Fear of the dark! -ŠTA- FEAR OF THE DARK! I have a phobia that someone's always there!
- Pa kaže: Bože pravde, ti što spase - ŠTA - od propasti do sad nas, čuj i odsad naše glase - ŠTA - i od sad nam budi spas!
Reklama: Pače se valja po travi. Dolazi još pačića pa se zajedno valjaju. Iz ugla gleda mače pa im se pridružuje da se igraju. Drugo mače ga zaskoči iza ugla pa se uvaljaju u travi. Mladunče pande se budi, dva kučenceta jure rep, a mladunci orangutana bište jedno drugo u cveću. Milion pilića! Pilići na sve strane po mekanoj travi i cveću. Plavooka beba u pelenama uzima pačiće i kezi se ispuštajući ga-gu-ga-gi zvuke. Još jedno crnče-ciganče se kezi i slatko se prevrne u travi. Milina. Blaženstvo. Jebena windows pozadina.
Nigde papira. Nigde govnjive guzice.
Pošto je jasno da nedostaju dve osnovne stvari za šta je reklamirani produkt namenjen, a generalno samo idiot može da poveže mače i brisanje govana, očigledno je da proizvođači nešto kriju od nas:
-Koji da uzmem, jel opet onaj od mačića? -Uzmi od pačića, mačići grebu dupe mnogo.
Jedan pogled na prosečnu živinu, i čovek lako može da dođe do pogrešnog zaključka da je Bog i nad njima rešio da se sadistički iživljava kako samo on to ume, te im dao krila koja su efikasna ko kurac osamdesetogodišnjaka bez vijagre. Onako okrugla, neuljudna, spora i tupava izgleda kao lak plen za večeru. Dovoljan je malo brži hod, kokoška pokušava da pobegne, saginješ se da je pobedonsno uhvatiš... Ali. Kokoška krije jednu izuzetno zajebanu veštinu. U toj milisekundi pre hvatanja ona pali nitro, turbo, KERS štaveć, i beži ti taman toliko da ne možeš da je dohvatiš. Ti priđeš ponovo, saginješ se, ona opet. Pravi parade, gađaj je kamenjem, probaj klizeći start, kokoška će uvek u zadnjem trenutku da uključi nitro i da utekne. Kod petla je sve to isto, samo jače i brže. Što manji petao, to jači nitro.
Postoji legenda da je jedan lik uspeo jednom da uhvati malog pevca, što mu je dalo skil level 80 da nakon toga prebije ludog rusa što ne priča i nekog crnca, al mislim da je to samo fikcija.
Jutarnju tišinu prekida rif pesme koju ste stavili da vas budi zato što je opuštajuća i voleli ste je. Mislili ste: "Prava jutarnja pesma za novi dan".
Sada mrzite tu pesmu iz dubine duše. To je zato što su milioni godina evolucije u vaš mozak ugradili osećanje koje ti najrazumnije kaže: “Ne! nemoj sad! napolju je mračno, hladno, strašno i ima predatora, a ti si još uvek umoran da bežiš od njih”. Tog primalnog osećanja niste svesni, ali upravo taj Pavlovljev refleks čini da pesma zvuči kao rik tiranosaurusa koji čeprka ispred pećine u kojoj spavate.
Ova definicija nije o tim normalnim ljudima. Verujte, postoje ljudi koji su rešili da pokrenu neku svoju granu evolucije, homo homo-kretenus, i ubedili sebe da vole ovaj osećaj. To su oni ljudi koji ne balave dok kljucaju ujutru u autobusu, već nasmejano gledaju kroz prozor. To su oni ljudi koji su smislili milion izreka o uranjavanju. To su oni ljudi koji su smislili “dvoboj u zoru”, majke im ga američke nabijem:
*-Hahaha! Bili, ovo je tvoj kraj! Jutros sam ustao još u 5, obilno doručkovao, odradio gimnastiku i spreman sam da ti raznesem mozak. -Grmpf… Čekaj bre bar da popijem kafu.*
Naravno, ovaj peder neće to sačekati.
To su oni ljudi koji žive život punim plućima dok ne crknu od srčke u 42. pošto im organizam najzad kaže: “Zajebi. Odustajem. Ne mogu više da trpim ovog debila.”
Razumem ja stare ljude. Razumem osećaj gde je bolje probuditi se rano nego uopšte se ne probuditi. Razumem i malu decu. Imaju čemu da se bude. Ova definicija nije ni o njima. Ova definicija je o ljudima koji su zdravi, pravi i nenormalni, koji su svesno izabrali da budu Jutarnje Osobe.
Jutarnja osoba ima potrebu da vam svoj životni izbor nabija na nos. Ujutru, naravno. Jutarnja osoba ima potrebu da se smeši i raduje se ničemu, majke joj ga nabijem lude. Neke jutarnje osobe odu korak dalje, pa imaju potrebu da istrče ujutru jedno 4-5km ili vežbaju. To su najgore mitske osobe koje nikad nisam video, ali očigledno postoje, kad vidim radno vreme nekih teretana. O njima ne vredi ni pričati, to su totalni imbecili.
I sve je to ok, živi i pusti budale da žive, ali problem nastaje kada jutarnje osobe počnu agresivno da promovišu svoj način života, ili se nedajbože popnu na poslovnoj lestvici (a penju se steram im ga zato što to rade ujutru dok normalni ljudi spavaju). Tada dolazi do situacija:
*-Petroviću, čemu mrak? Ajmo osmeh na lice, gledaj kako predivan dan. Nego, ja jutros ranu zoru uhvatio i na posao poranio, i spremio onih 8 dokumenta, eno ih na stolu kod tebe, ako možeš proveri ih do ručka, ranije ću kući. -Nosi se bre šefe u pičku materinu nenormalnu.*
Je mnogo gore od recimo:
* -Petroviću, ja znam da si ti budala i da voliš da dođeš na posao u 6, ali vala pre 5 popodne odavde izaći nećeš, pošto što se mene tiče, došao si sad. I skloni taj jebeni osmeh sa lica, jutro je.*
I Petrović postade normalan.
* -Ugrabi dan! -Ugrabi moj kurac majke ti ga.
-Najviše volim da gledam kako sunce izlazi. -Jes’ vala, potseti te da je vreme za spavanje. *
Situacija u kojoj vam je potreban papir (ili češće više njih) iz javne državne ustanove (ili češće više njih - daleko) da bi završili posao u javnoj državnoj ustanovi.
-Dobar dan, ja bi 2 kila ovih jabuka. -Šta će ti jabuke? -Da pravim pitu. -E odlično! Ove jabuke su specijalne, i ko što vidiš samo ih ja prodajem, i nema ih više nigde. -Super baš mi trebaju. Daj 2 kila. Evo pare... -Čekaj bre gde ćeš. Za ove jabuke treba da kupiš i kilo specijalnih jagoda, i tri kila kruški, pa da se trampimo, da bi mogo da ih dobiješ. -Dobro, nema problema, baš mi se jede pita. Gde da nadjem te jagode i kruške? -Kako gde, pa u mojoj radnji. -E pa super. Daj mi onda jagode i kruške, pa da ih trampim za jabuke. -Ne mož to tako. Jagode mora kupiš u mojoj radnji u centru, a kruške mora da su iz tvog rodnog kraja, al ne sekiraj se, imam i tamo radnju, ali je otvorena samo u ponedeljak, ako radnik nije pijan. -Čekaj bre, pa kako to? -Lepo, tako to funkcioniše. Požuri inače će nestanu jagode. -E, a kad su već sve to tvoje radnje, što ne javiš ovom radniku da ti pošalje jagode ovde, i onom drugom za kruške, a meni nije problem, platiću sve ovde, samo da uzmem jabuke. -A pa ne može tako, mora lično da doneseš. -Što bre? -Zato što jebi si mater, ne trebaju meni jabuke.
*Priča nema nikakvog smisla i umobolna je dok jabuke ne zameniš pasošem, jagode uverenjem o državljanstvu, a kruške izvodom iz rodjenih. Onda nekako magično postaje normalna, bez da se iko upita zašto je to tako*
Zavod je naravno Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, presveta naučna ustanova koja je kriva za naše (ne)obrazovanje. U njihovom opusu se nalaze takve gromadne didaktičke knjižodbe kao što su: - Bukvar sa slikom dečice koja se sankaju, a neko im postavio mrežu da se nabiju u nju, a ne u susednu ulicu kroz koju prolazi Mazda - onda čuveno Poznavanje prirode koje na pet mesta objašnjava zemljinu rotaciju - vrhunska Muzička kultura sa pesmom i notnim zapisom za "Seno, slama, zob, zob"... Pored ovih zanimljivih aktivnosti, Zavod se u poslednje vreme (kad se inače i pojavila konkurencija u vidu još čuvenijih kreativnih centara i inih) počeo intenzivnije baviti i izdavanjem svakojakih knjiga. Sve te knjige, se verovali ili ne kreću između 50 i 100 dinara i sve se mogu svrstati u kategoriju: "Pojma nemam šta će mi ovo, mogu da živim i bez toga, ali bolje da uzmem deset komada kad već daju džabe". Tako čovek ladno završi sa raznoraznim primercima oštro-suvoparno pisane intelektualne svojine raznih autora koje odlikuje stari, neko bi reko komunistički način pisanja knjiga, ali to meni nije čudno jer sam na faksu učio iz knjiga koje su bile starije od pojedinih studenata. Čovek je onda bogatiji za mnoga nepresušna znanja (a može da prođe i kao poklon) iz sledećih knjiga:
- Kritika poezije Desanke Maksimović u 67 slika - "Desa je htela još mesa" - Prof Dr Živorad Lumbagović - Kineski kristal i šta koj kurac raditi sa njim? - Gospoda profesori Ernesto MekManaman i Gorica Đorđević-Ivanović - Uvod u teoriju religijske i antireligijske propagande zelenih zečeva na Svetog Vartolomea Čovečnika - Magistar Čolović - Pank i teroija opanka sa masmediologijom Zvižda i južnog Banata - Doktor Arslanagić. - Zašto je Marks bio u pravu? - Pijani Momo Bulatović, pleme Kuči i Piperi.
Kako jedno istraživanje u Nemačkoj otkriva, u nezgodnoj situaciji susreta sa medvedom, raširiti ruke, pljeskati dlanovima visoko iznad glave i praviti gromoglasnu buku. Izraz opisuje način kafanskog ili kakvog drugog veselja mužjaka koji u svom DNK kodu nema recke za glumu, i pati od generalnog manjka osećaja za ritam i sluh. Često je i sam nezgrapan, planinske konstitucije, čvrstih vilica. Dovoljno bez osnovnih manira, a opet dovoljno bez srama pod uticajem alkohola, nespretno napušta sedeći položaj, i uz prepoznatljive Balkanske melose širi ruke, diže ih visoko, pljeskajući šakama kao lopatama dok ustima generališe nerazumljivu buku. Zapravo, ovako tera ljude od svog stola, a ne medvede. Zapravo, ovo je Srbija, ne Dojčland.
- Joj vidi Žiku Sunce ti jebem! Misliš da će opet da padne teranje? - Pravo da ti kažem, levi krak je već u vazduhu. Reklo bi se da hoće. - Ja bežim za sto kod Simketa smarača, ipak je to manje zlo. - Ae gubi se. Pičko. 'De si Žiko, kraljino?!! JEDNA SANjA JEDNO PROLEEEĆEEEE!
Tata, daj neke pare, idem napolje. Stani, ćero. Šta? Dobro, razumem suknju, razumem pupak, na minđuše sam davno oguglao, i na tu šljaku što je bacaš na lice, ali obrve, ćero, to ne razumem. Šta fali? Baš su super! Ćero, upašće ti voda u oči sa čela, nema šta da je drži. I objasni mi, skineš ih pa ih crtaš? Da prostiš, koji kurac?
