Кафанска чаша.
Она стара, стаклена чаша, из оних (све ређих) кафана са душом, карираним столњацима и окрзаним стакленим и понеком лименом пикслом.
Таквог је облика да, кад је празну положиш на сто, повлачењем њеног врха ка себи и наглим пуштањем она може да се преврне на другу страну, или пак стане на дно, поносита и усправна да чека да је напуниш. Тако и доби овај, од милоште назив.
Како ће стати, зависи од снаге коју над њом тада употребиш. Снага опет, зависи од количине пића које си из ње унео у себе (најчешће пиво или шприцер), а самим тим и од твојих тренутних осећања, јер, ипак си у кафани са душом...

Императивни облик упућен пријатељу, а којим му се даје до знања да му је учињена услуга коју је затражио. Наравно, било је изузетно тешко постићи је.
Сушта је супротност изразу ''Пољубиш ме у дупе'' а у чврстој вези са ''Споменик да ми дигнеш''.

Надимак који наденемо лику умишљеном ''морепловцу'', који замара екипу причама о својим пропутовањима са којих само што је дошао. Није велики јебач али по правилу познаје врх рибе и увек се, као бумеранг, враћа у екипу иако зна да је у истој непожељан (осим кад и нека од њих дође с њим).

Ненадјебиво хладно пиво!
Толико ладно да нема ладнијег. Таштино срце кључа у поређењу са овом температуром.
Док се ладно пиво налази у фризу фрижидера, пиво ладно ко таштино срце негде у сред замрзивача, за овако ладно пиво (гаће да вире) дотична треба да се попне на врх прстију да би дохватила дно замрзивача, при чему јој мајица испадне из белих хеланки и бљесне горња ивица гаћа и део гузова.

Egipćani.

U nas Srba opšteprihvaćen šaljiv naziv za grčki Halkidiki.
Takođe se koristi i kao izraz koji opisuje japansko ritualno samoubistvo - harikiri.

Прилошка одредба за време.
Користи се за опис честог понављања неке, углавном јако ириртирајуће радње, која се одвија и чешће од ''с времена на време''. Најпознатији по њеној употреби је ''Боске'', стари, добри и препоштени лик који обитава у скоро свакој екипи.