Ćufta u studentskoj menzi. Nikad ne znaš kakvo te iznenađenje očekuje unutra.

Patriotski odgovor srpskih turista kada prave sranja u inostranstvu i pitaju ih odakle su.

Odžačar.

Kulturiška način da se kaže za nekoga kako nekontrolisano i često prdi noću dok spava.

Definitivno, ovo nijedno dete ne bi trebalo da se pita, jer se kod nas ne zna ni šta će biti za 5 minuta, a kamoli za ko zna koliko godina. Sećam se kad su nas u osnovnoj školi pitali šta ćemo da budemo kad porastemo, i neko je rekao da će biti sportista, neko profesor, neko doktor... pa, kako to da niko nije rekao da će biti siromašan? I posle neko nešto kaže za nas. Srbi su takvi optimisti da bi i za običan prdež pomislili da je grom.

Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.

Način na koji se dočekuju vatrogasci.

Trenutak kada bend na: svirci, svadbi, ispraćaju, punoletstvu, punoletstvo-ispraćaju...završi sa pesmom a u prvi plan ulete gosti koji se dernjaju jedni drugima na uvo pokušavajući da razmene koju reč. Usled velikog upinjanja da se doviču oni potpuno zaborave na muziku i kada se pesma završi dolazi do zajeba.

Пљускање гузова водицом из WC шоље,приликом обављања велике нужде...

Prvo što pomisliš kad vidiš devojku kako baca u sudoperu šerpu i varjaču na kojoj još ima fila za tortu koju ti pravi.

Naime, kada su zagoreli engleski humanitarci i doktori (jer njihove plavokrvne frigidne kučke nisu redovno davale pičke) krajem '70ih i početkom '80tih godina prošlog veka išli šatro da pomažu lokalnoj bedi u Kongu i Nigeriji, a ovamo su prcali svaku iole zgodnu crnkinju (a što da ne pak, ima se može se), naravno da su morali da zakače neku veneričnu bolest. Iako su znali za to, njih je boleo kurac (i to ne samo od silnog kresanja crnkinja), jer su oni bili nenadjebivi, u fazonu - ovi crnci nisu nikad čuli za penicilin i aspirin pa zato i umiru ko žuti, mi bre lečimo i malariju! Ehej, malariju!
Ali kurac, maj čebs, nisi znao još za AIDS, i period inkubacije, pa si u pabovima vatao mlade studentkinje, jebao, lizao čmar tamo nekom francuskom turisti pederčiću, koji se posle vratio u zavičaj da obrađuje vinograd kod oca i strica koji ga je od malena seksualno zlostavljao.
Pa je taj isti pederčić otišao u Pariz da nađe ženu svog života, jer mu je ćale reko da mora da nastavi porodičnu lozu, oće čovek unučiće da ljulja. On i jeste navatao neku, oće devojka, što da ne. Ima pare, vinograde, sad što je on derpe, nema veze. Naći će ona već jebača.
I našla ga je. Neki Nemac što vozi stodvestrojku i kupuje kvalitetna vina od njenog svekra. A taj Nemac već ima ženu. Neku što mu zet namestio. Fina ženica. Ali kurac! Nemica je to! Jebe se ko štuka! Radodajka!
Jebala se sa Milunom, gastabajterom iz Donjeg Mudova, čovekom koji nikad pičku nije video u rodnom selu. Došao iz bede u Minhen, iz traktora seo u Opel Askonu. Radi za 400DM nedeljno u nekom magacinu i to kod gazde što kupuje vina direkt iz Francuske! A nije čak ni ružan, onako, lepuškast mladić. Zapao gazdarici za oko.
Došao posle godinu dana u rodno selo. Usput pojebao kurvu iz Slovenije.
Iskopao temelj za kuću od zarađenih marona. Napravio najveću kuću u selu. Sa tri sprata i fontanom ispred. Oženio se. Dobio decu. Kasnije opalio neku gostujuću pevaljku u kafani...
Nisi ti kriv Milune, krivi su oni Englezi...

Сигурно да основу сваког стадиона чине јужна трибина, северна трибина, источна трибина: ПАНТЕЛА, западна трибина: САГАПО па опет источна: ПАНТЕЛА па западна: САГАПО итд. а Пантелу обузме нека много лепа емоција.

Лепо једно место из времена врсте прошло типа : ја сам ишао, ти си ишао, ишли смо,... Сигурно да та нека ош Драгица Правица VIII2 плава смена "Пантела Пантела капитен на осма два" буди неке лепе меморије.

Lepa jedna manifestacija iz kategorije slobodnog vremena. Popiješ koju čašicu alkoholnog pića sačinjenog od kvaliteta i sigurno da možeš da izzavršavaš neku bičarku tipa Maja Mandžuka.

Sigurno nešto što oćeš da ti kaže vrh ortak, tipa fazon ko meni Stankela, kati s leđa prilazi riba vrste dobra.

Bljesak, ideja, breinstorm nakon dugog perioda mraka. Trenutak mentalnog približavanja ostalima i hvatanja priključka sa njihovim idejama.

Oglas u kome se trazi mlada i perspektivna osoba, puna entuzijazma. Vredna, samoinicijativna i dobro organizovana, sa zeljom za napredovanjem i strucnim usavrsavanjem. Spremna da podnese sav prtisak nadredjenog. Lider! Direktor..
Sa diplomom Ekonomskog, Pravnog, Masinskog, Arhitektonskog, Medicinskog fakulteta. Zavrsenim Masterom FON-a i doktoratom Filoloskog fakulteta-smer Engleski jezik. Poznavanje rada na racunaru - nivo (programiranje raketnog stita za Evropu)
Potrebno radno iskustvo od minimum 5 godina.
Vozacka dozvola ABC i D kategorije.
Kandidat treba biti mladji od 30 godina.
Firma zadrzava pravo javljanja samo kandidatima koji udju u uzi krug.

Dakle dokle bre vise?!

- Doajen čitaonice je student ili apsolvent u zrelijim godinama čije je uobičajno stanište biblioteka, čitaonica a ponajviše javne površine ispred takvih ustanova.
- Doajen čitaonice veoma rano dolazi u čitaonicu, na prvi pogled time odajući sliku marljivog i karakternog intelektualca. Iz čitaonice odlazi uglavnom sa prvim sumrakom, bez obzira na godišnje doba.
- Doajen čitaonice iz dana u dan, već godinama, zauzima isto mesto u čitaonici, jer ukoliko ne sedne na „svoje“ mesto on nikako neće moći da uči.
- Kada Doajen čitaonice zauzme mesto u čiti, on precizno složi svoje materijale za učenje i izađe, jer vreme je za pauzu.
- Doajen čitaonice u velikom broju slučajeva nema vrat, ali zato ima upadljivu gestikulaciju i šabanske manire.
- Najčešće nećeš znati ime ili nadimak Doajena čitaonice ali da se ti pitaš najradije bi ga nazvao Teleća Glava.
- Doajen čitaonice obično nosi vijetnamku jer je dosledan trendovima aktuelnim još od svog upisa na fakultet.
- Doajen čitaonice značajno više voli leto nego zimu jer je tada bleja na klupicama ili zidiću kvalitetnija.
- Doajen čitaonice je pasionirani konzument duvana i kafe sa automata, i taj ritual spreman je da obavlja na svakih pola sata.
- Kada Doajen čitaonice krene u pravcu sale za učenje samo naivan molekul može pomisliti da će tamo i završiti. Zapravo, on je krenuo po još jednu, uzastopnu čašu kafe čemeruše.
- Doajen čitaonice je alfa-doajen i obično se kreće u krdu vicedoajena, svojih vršnjaka.
- Doajen čitaonice se vanredno razume u politiku, ekonomiju, halo oglase, dihtunge na slavinama, masone i zavere Novog Svetskog Poretka, višegodišnje društvene probleme na Šri Lanki, zašto je zapravo izbio rat u bivšoj Jugi, i zapet je kao puška da ti pojasni sve zablude u kojima si se, do tog trenutka, nalazio.
- Doajen čitaonice je heroj opšte prakse. On ima stav o svemu i rado će ti ga izneti bez potrebe da i ti učestvuješ u diskusiji.
- Doajen čitaonice poznaje sve zaposlene u instituciji u kojoj uči ali najprisniji odnos ima sa portirima sa kojima ćeš ga neretko videti u vrlo vatrenoj raspravi.
- Kada ugledaš Doajena čitaonice na svom mestu u čitaonici, taj svečani trenutak će ti zasigurno privući pažnju, jer želiš da znaš na koji volšebni način on sprema ispite. Primetićeš sledeće: Doajen čitaonice će nekoliko puta izviti glavu poput rode ne bi li bacio temeljan pogled na sve prisutne, manje štrebere a više komade, sa kojima deli prostoriju. Zatim će mu pogled 2-3 puta nehotično em letimično preći preko kopije udžbenika iz kojeg uči. Potom će prelistati „24 časa“ a nedugo posle odstupiće od astala jer je vreme za pauzu.
- Kada izađeš na pauzu a u tvom vidokrugu nema Doajena čitaonice osetićeš blagu nelagodu izazvanu neobičnom situacijom.
- Doajen čitaonice prezire kišu - jedinu stvar koja ga primorava da bude nad knjigom duže nego što bi on to voleo.
- Doajen čitaonice u najvećem procentu slučajeva studira pravni fakultet.
- Doajen čitaonice će ti rado posvedočiti o mnogom maleru koji ga je zadesio na ispitu, kako ga profesori mrze a pritom su iskompleksirane budale, i kako ribe završavaju ispite preko kreveta.
- Nadovezujući se na to, najveća želja Doajena čitaonice je da bude asistent ili profesor na fakultetu kako bi mogao da jebe koleginice studentkinje u pauzama između vežbi i konsultacija.
- Doajen čitaonice ne nosi sat jer je za njega vreme relativan pojam. Osim vremena za pauzu koje je apsolutni pojam.
- Doajen čitaonice laganim i bezbrižnim hodom napušta čitu obično zatvarajući knjigu na istom mestu na kojem je otvorio ranije, tog jutra.

Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.

Договорили сте се да се видите вечерас.
Још јутрос си почела да стружеш изумрле ћелије са своје телесине, да рибаш зубе, као да снимаш колгејт рекламу и бираш одевну комбинацију, саветујући се са пет другарица, мамом, сестром и феминизираним другом. Да будеш лепа и фина, а опет похотна. Да му крв проври од јачине твог секскуалног набоја, али да се обузда и испоштује твоју чедност.
Причате како си ти несрећна у љубави, иако су ти недавно раздвојили природу и друштво, како је он преписао све на контролном из хемије и оверио четири пива, па ћале хтео њега да овери, како си се посвађала са Маријом јер је купила исту торбу... Причате глупости.
Непријатна тишина, збуњени погледи и његова језичина надомак твоје леве шестице. У облацима си. Жмуриш и машташ, док бисерне капи пљувачке пливају каналом ваше страсти. У делиријуму си. Поватала би се са њим, али, ипак си ти смерна девојка и нећеш допустити да оде даље од пољупца. Пољубац, безопасан, интиман чин, лаган попут пролетњег ветрића.
Неколико дана касније.
Тресеш се као комшија који се на суво скида са допа. Топло ти је, облива те нека телесна течност као да печеш ћевапе у Роштиљку на плус 30, отекла си, да гуташ не можеш, да причаш немаш снаге. Више пута дневно си спознала укус сопствене трбушне дупље. У први мах, капираш, то је то. То је та заљубљеност. Као у песми, немаш апетит, врти ти се у глави. Мали ти је помутио разум. Курац.
У други мах скапираш да си добила мононуклеозу. Симптоми су слични, само ти ово друго уништи јетру као вињак сеоској пијаници.